|
|
ENCELADUS
Potraga za vulkanima
18.03.2005.
Čast i zadovoljstvo da naučnicima
podari prve fotografije ovog geološki aktivnog sveta pripalo je
međuplanetarnoj letelici Voyager II. Ona je 25. avgusta 1981. prošla
pored Enceladusa na udaljenosti od 112 000 kilometara. Najbolje
slike imaju rezoluciju od 1 km po pikselu, itekako dovoljnu da se na
satelitu do detalja razaznaju dve vrste površine: stara, prošarana
kraterima svih dimenzija, i mlada, vrlo glatka površina prekrivena
svežim ledom.
Kasini je 9. marta 2005. prišao Enceladusu na 504 kilometra i na
Zemlju poslao stotine zapanjujućih fotografija. Najdetaljnije slike
imaju rezoluciju od oko 30 metara po pikselu i slikane su sa
razdaljine od 4300 kilometara. Neverovatan spektakl bi bio da je
Kasini fotografisao površinu sa udaljenosti od 504 kilometara,
međutim čast da vrši merenja sa tog rastojanja pripalo je nekom
drugom instrumentu.
 |
Do danas najbolji i najdetaljniji pogled na
površinu Enceladusa. Svaki piksel na slici ima dimenziju oko
30 metara te najmanje strukture koje mogu da se razaznaju su
60 metara u prečniku. Kasini je bio na udaljenosti od 4300
kilometara kada je načinjena ova slika. Formacija nastala
usled tektonskih sila deli relativno staru oblast na dva
dela. Veća
slika (100 kb) |
Nedostatak kratera na jednom delu površine satelita, čudno
erodirani krateri na drugom, popucana kora i svež led govore o
skorašnjoj i vrlo moguće trenutnoj geološkoj aktivnosti satelita.
Vulkani i gejziri izazvani plimskim silama, odnosno stalnim
gravitacionim pretumbacijama Saturna i drugih većih satelita mogu
biti odgovorni za preuređenje dela površine Enceladusa.
 |
|
Krateri viđeni okom Kasinija sa udaljenosti od oko 12 000
kilometara 9. marta 2005. godine. Ovi udarni krateri su vrlo
čudno deformisani, ispresecani pukotinama koje se protežu
desetinama kilometara a obodi kao da su rastopljeni. |
Da li je Kasini uslikao neki vulkan ili gejzir u akciji? Podaci
se obrađuju i kako sada stvari stoje čini se da nije. Međutim,
otkrivanje vulkanizma treba da bude zajednički poduhvat više
instrumenata, pre sveka optičke kamere (ISS) i infracrvenog
spektrometra (CIRS). CIRS je izuzetno precizan instrument koji
detektuje i meri zračenje nekog tela u infracrvenom delu spektra sa
ciljem da se odredi temperatura i hemijski sastav. Ukoliko jedna
tačka bude mnogo toplija od okoline to je siguran znak da se radi o
nekoj erupciji. Podaci sa CIRS instrumenta se obrađuju i rezultate
ćemo znati uskoro.
 |
|
Kamera najlakše detektuje aktivne vulkane na ivici diska
planete i satelita. Sa desne strane je slika Ioa, vatrenog
Jupiterovog satelita, snimljena kamerom na Galileo orbiteru.
Pepeo i gasovi izbačeni iz ovog fantastičnog vulkana, čije
ime sam zaboravio, uzdižu se stotinama kilometara visoko. Sa
leve strane je čista ivica Enceladusa viđena iz Kasinija 9.
marta 2005. godine. Vulkani i gejziri nisu detektovani. |
Godinama će planetarni geolozi proučavati slike i druge podatke
načinjene 9. marta. A da se ne bi opustili pobrinuli su se planeri
misije koji će Kasini dovesti opet vrlo blizu Enceladusa 14. jula
ove godine. Očekuju nas još gigabajti i gigabajti podataka a među
njima, nadamo se, i oni koji govore i opisuju aktivnu geološku
aktivnost, ledene vulkane i gejzire tečne vode.
(07.01.2005.)
vrh
|
