NAJAVA ŠESTOG PROLASKA PORED TITANA (T5)
Gozba magnetosferom

14.04.2005.
Verovatno se pitate kako to da šesti bliski susret Kasinija i Titana nosi oznaku T5? Zbrka sa imenovanjem orbita i ciljanih prolazaka će nas, po svemu sudeći, pratiti do kraja misije a mi ćemo pokušati u nekom od narednih brojeva da je razjasnimo.

Dakle, 16. aprila 2005. godine u 19:12 po Kasinijevom vremenu, orbiter će proći na 1025 kilometara od površine satelita. Prvobitno je predviđeno da prelet bude na 950 km, ali je kasnije iz sigurnosnih razloga visina podignuta. Ipak, ovo je do sada najbliži prilazak fantastično zanimljivom Titanu. Fantastična će biti i Kasinijeva brzina od 6.1 kilometar u sekundi!

Dva dana nakon najbližeg prolaska pokraj Saturna (14. april) dogodiće se i bliski susret sa Titanom. Geometrija prolaska prikazana je na slici.

Tokom T5 kampanje imamo nekoliko premijera. Jedna od njih je gotovo polarni prelet (75N) i to za vreme najmanjeg rastojanja između orbitera i satelita.

Pogled na Titan u trenutku najbližeg prolaska. Kasini se nalazi 1025 km visoko, iznad noćne strane i na severnoj hemisferi vrlo blizu pola.

Ova poseta Titanu će u velikoj meri biti posvećena ispitivanju magnetosfere uz pomoć niza moćnih instrumenata (MAG, MIMI, RPWS i CAPS). Gotovo optimalna geometrija prilaska i prolaska omogućiće elektromagnetna merenja Titanove unutrašnjosti. CAPS (Cassini Plasma Spectrometer) će imati tu privilegiju da čak 16 sati po najbližem prolasku istražuje interakciju satelita sa Saturnovom magnetosferom. Nije tajna, traži se tečni okean ispod površine Titana.

Ni ljubitelji fotografije neće biti uskraćeni. Bar ne mnogo. ISS će slikati globalni portret u rezoluciji od oko 1.5 kilometara po pikselu. Tačno tri sata pre susreta uskougaona kamera će napraviti 12 slika visoke rezolucije (od 700 do 250 matara po pikselu). Fotografije nikada ne budu onakve kavkve priželjkujemo; nisu lepe, ali su naučnicima veoma značajne. Slike će pokriti predele preko kojih je, tokom T3, prešao radar.

Mapa površine Titana sa uokvirenim predelima koji će biti fotografisani sa različite udaljenosti i samim tim u različitoj rezoluciji. Oblasti označene žutom bojom imaće rezoluciju i do 250 metara po pikselu. Na takvim slikama bi trebali da se razaznaju kanali i reke bez problema.

INMS (Ion and Neutral Mass Spectrometer) će u samom trenutku najbližeg prolaska ispitivati termosferu i jonosferu u trajanju od dvadesetak minuta.

CIRS (Composite Infrared Spectrometer) će pokušati da detektuje nove elemente u dalekom infracrvenom području. CIRS bi trebalo i da mapira CH4, CO, HCN..

A VIMS (Visible and Infrared Mapping Spectrometer) će fotografisati veći deo severne hemisfere, proučavati oblake i pokušati da shvati vezu između sastava površine i geoloških formacija.

Radarskog mapiranja neće biti. :(

Svakako, za mnoge najzanimljiviji produkt ove kampanje opet će biti fotografije. Slike će na Zemlju početi da stižu u toku nedelje 17. aprila i ukoliko sve bude funkcionisalo kako treba neobrađene fotke potražite u nedelju uveče ili ponedeljak ujutru na adresi:

http://saturn.jpl.nasa.gov/multimedia/images/raw/raw-images-list.cfm?browseLatest=0&cacheQ=0&storedQ=0  

Titan je dinamičan svet. Tektonski procesi, kiše, oluje i vulkani aktivno preoblikuju površinu satelita. Međutim, još ih nismo uhvatili na delu. Postoje indicije, ali one u ovom trenutku više naginju senzacionalizmu te ih nećemo pominjati.

Sledeći prolazak pored Titana je tek 22. avgusta!

(13.04.2005.)

vrh