Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

4.5.2007.

Nova evropska svemirska sonda se već isplatila: prekjuče, 3. maja 2207, objavljeno je da je otkrila svoju prvu vansolarnu planetu, a astronomi koji je nadziru su sigurni da je satelit sposoban da pronađe i svetove nalik Zemlji.

Satelit CoRoT (Convection Rotation and planetary Transits), koji predstavlja udruženi projekat Francuske, Evrope i Brazila, otkrio je džinovsku gasovitu planetu čiji je prečnik dvaput veći od Jupitera, a koja se okreće oko zvezde udaljene oko 1.500 sv. godina od nas. Planeta za sada nosi naziv CoRoT–Exo–1b, i kruži oko jedne žute zvezde veoma slične našem Suncu, sa periodom od svega 1,5 dana, što znači da je planeta jako blizu zvezde i stoga veoma zagrejana.

CoRoT, lansiran u decembru prošle godine, otkrio je planetu na taj način što je primećeno da je matična zvezda donekle izgubila na sjaju kada je planeta prelazila preko njenog diska. Ta "tranzitna metoda" je korišćena i ranije, a buduće misije obećavaju još češće otkrivanje malih svetova.

"Podaci koje trenutno možemo da iznesemo su veoma grubi, ali su izuzetni", kaže Malcolm Fridlund, šef naučnog tima misije CoRoT u ESA. "Pokazalo se da sistemi na letilici rade bolje nego što smo očekivali – u nekim situacijama i do 10 puta bolje od predviđenog pre lansiranja. To će jako mnogo uticati na buduće rezultate celokupne misije."

Ako je verovati evropskim zvaničnicima, ali ne političkim, već ovim vezanim za svemirski program CoRoT, to znači da će biti moguće otkrivanje i planeta manjih od Zemlje, a biće moguća analiza i njihovog hemijskog sastava.

Trka je počela, jer NASA planira da sledeće godine lansira svoju misiju Kepler, satelit sa vrlo sličnim karakteristikama, koji će takođe da krene u otkrivanje planeta sličnih Zemlji.

Astronomi kažu da je do sada otkriveno preko 230 planeta izvan solarnog sistema. Prošle nedelje je švajcarski tim objavio otkriće planete koja bi mogla da poseduje i tečnu vodu, ključni sastojak za nastanak života kakav mi poznamo. To otkriće je izvedeno uz pomoć zemaljskog teleskopa.

CoRoT je dospeo u orbitu 27. decembra na vrhu ruske rakete Soyuz-Fregat, sa zadatkom da sa visine od 830 km traži vansolarne planete, posebno zemljolike. To je prva misija tog tipa u svetu. Od opreme, CoRot ima afokalni teleskop prečnika 27 cm (10,6 inča) i mrežu spektroskopskih detektora. Francuska svemirska agencija (CNES) je čitav satelit spakovala u uređaj dugačak 4,10 m a prečnika 1,984 m, težak 630 kg. Za pogon uređaja zadužena su dva solarna panela. Misija je predviđena da traje 2,5 godine, a orbita je odabrana tako da će zahvaljujući izostanku Zemljine okultacije biti moguće ostvariti i po 150 dana neprestanog osmatranja. Tokom leta na severnoj hemisferi, satelit će osmatrati oblast oko Serpens Caude, a tokom zime oblast oko Monocerosa.

CoRot će se takođe pozabaviti i asteroseizmologijom. Tako će moći da otkriva varijacije u sjaju koje su povezane sa akustičkim pulsiranjem zvezda. Taj fenomen će omogućiti precizno izračunavanje zvezdanih mase, starosti i njihovog hemijskog sastava, kao i komparaciju Sunca sa drugim zvezda. ESA je davno lansirala i "Solar and Heliospheric Observatory" (SOHO), koji je istu tehniku koristio za posmatranje Sunca.

Teleskop je sastavljen od dva parabolična ogledala, koja imaju žižinu daljinu od 1,10 metara. Vidno polje je kvadrat veličine 2,8° × 2,8°, od čega je pola za exoplanetnu misiju, a pola za astroseizmiku. Pored teleskopa, CoRoT nosi i dve kamere – jednu za potragu za exoplanetama, a drugu za astroseizmografiju.

Predviđeno je da u svakom vidnom polju bude po jedna glavna zvezda za asteroseizmološka osmatranja, kao i 9 drugih ciljeva. Paralelno će da bude izmeren i sjaj 120.000 zvezda sjajnijih od prividne magnitude 15,5 koje će da posluže za proučavanje vansolarnih planeta. Očekuje se da će do kraja projekta biti pronađeno makar par desetina novih planeta.

Ovako u svojim snovima naučnici zamišljaju površinu neke od vansolarnih planeta koju će otkriti CoRoT, a koja se nalazi na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde da bi voda postojala u tečnom stanju.

(05.05.2007.)

vrh

priključite se

Ekstrasolarne planete - metode pronolaska; katalog pronadjenih planeta.....

Vansolarne planete - više detalja o vansolarnim planetama, metode pronalaženja, koliko ih je otkriveno...

Potraga za drugom Zemljom. Do sada je pronađeno 100-tinak planeta izvan Sunčevog sistema, ali ....

Teorije o nastanku planeta. Vansolarne planete postaju sve zanimljivija tema istrživača.

Kakvi uslovi za život vladaju oko nekih nama bliskih zvezda? Ima li života oko najbližih zvezda?