Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Instrumenti
 

Sadržaj AM

 
instrumenti
AKARI – Provirivanje u dubinu

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

17 .7. 2007.

Neke zbilja velike, predivne novosti stižu sa Akarija (ranije ASTRO–F ili IRIS), misije Japanske svemirske istraživačke agencije (JAXA), potpomognute sa nekoliko evropskih partnera, uključujući i Evropsku svemirsku agenciju ESA–u.

Akari na japanskom jeziku znači svetlost. To je zapravo reflektorski teleskop tipa Ritchey-Chretien, sa otvorom 68,5 cm, žižinom daljinom 4,2 m, i težinom 955 kg. Nalazi se na polarnoj niskoj orbiti visokoj 694,5 km, a period okretanja je 96,6 minuta. Lansiran je 21. februara 2006. a predviđeno je da određeni infracrveni senzori  traju oko 550 dana, koliko će i biti tečnog helijuma za hlađenje uređaja.

Među tim novostima su i slike, a najvrednija je infracrvena mapa čitavog neba oko nas.

Prema izjavama zvaničnika ESA, mapa će pomoći da „bolje razumemo nastanak i evoluciju galaksija, zvezda i planetnih sistema.“

Ali postavlja se i nekoliko pitanja – kako to izvesti? Ima li do sada ikakvih rezultata? Kako ti rezultati mogu da pomognu u procesu shvatanja naše sopstvene evolucije? Mnoga od tih i sličnih pitanja su postavljena Albertu Salami, naučniku ESA – ISO i Akari projekta.

„Svetlost sa zvezda koje su rođene u ranoj fazi evolucije univerzuma moguće je posmatrati u infracrvenom talasnom području zbog kosmološkog Dopplerovog efekta.

Najsjajniji fenomeni u infracrvenom delu spektra mogu biti oni u novoformiranim galaksijama (protogalaksijama), gde se zvezde rađaju u velikom broju. Akari će napraviti sistematska osmatranja desetina hiljada galaksija.

  Kliknite na sliku        
IRC_AllSky_Cnstellation_E_H.jpg (337078 bytes)

Slika prikazuje čitavo nebo u infracrvenom spektru talasne dužine 9 μm. Svetla traka predstavlja našu galaksiju. Nekoliko svetlih regiona duž ili oko galaktičke ravni odgovara mestima snažnog infracrvenog zračenja, tamo gde se rađaju mlade zvezde. U samom centru slike, u blizini središta galaksije, nalaze se zgusnute skupine starih zvezda. Prostorna rezolucija je oko 9 lučnih sekindi, nekoliko puta bolja nego što je uradio Infrared Astronomical Satellite (IRAS) 1983. godine.

 HI-RES JPEG Size: 1036 kb  

U našoj galaksiji, zvezde se još uvek rađaju, mada je njihov broj relativno mali. Akari ima zadatak da traži takve zvezde u tamnim oblacima prašine i gasova. Na osnovu toga će se ispitati gde i kako zvezde nastaju, kao i kakva im je struktura, te kolika im je početna masa i sastav. Veruje se da su u gasovima i prašini oko novorođenih zvezda zameci budućih planeta.

Pošto je gasove i prašinu najpogodnije posmatrati u infracrvenom domenu, proces nastanka planeta će biti jedan od osnovnih zadataka postavljenih pred Akarijem.

Očekuje se da će Akari poslati na Zemlju obilje informacija neophodnih za danas fundamentalna astronomska istraživanja: podatke za otkrivanje do sada nepoznatih kometa, da nam omoguće posmatranje umirućih zvezda, i drugih dešavanja u našem Sunčevom sistemu.“

 

(10.08.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

Instrumenti -

ATM - Amaterska izrada teleskopa -

Teleskopi - vrste, prednosti i mane. Komparacija teleskopa....

HST