TELESKOPI U AMATERSKOJ ASTRONOMIJI: VRSTE I OSOBINE

"...U pocetku zemlja bese bez oblika i prazna; i bese tama nad bezdanom... I rece Bog: 'Neka bude svetlost!'. I bi svetlost..." (Knjiga Postanja 1,1-3)

E fino, rece Galilej neko vreme potom (leto 1609), posto vec imamo svetlost, bas bi nam dobro dosao teleskop! I bi teleskop...jednostavan, mali refraktor pomocu koga je Galilej otkrio nesanjana cudesa u nocnom nebu.

Danas, posle blizu cetiri veka, imamo toliko razlicitih vrsta teleskopa da astronomi amateri cesto ne znaju koji da izaberu. Uprkos beskrajnim raspravama, nije i nece biti postignuta saglasnost u pogledu toga koji je vrsta teleskopa "najbolja". Ni ovaj clanak nece razresiti dilemu, ali ce bar dati sliku o vrlinama i manama nekoliko vrsta teleskopa koji se najcesce srecu u amaterskoj astronomiji.

Imamo 9 "ucesnika": 1-klasicni Newton na Dobson montazi, 2-klasicni Newton na EQ montazi, 3-Maksutov-Newton, 4-Schmidt-Newton, 5-klasicni Cassegrain, 6-Maksutov-Cassegrain, 7-Schmidt-Cassegrain, 8-refractor ahromat i 9-refractor apohromat. Za svaki od ovih teleskopa razmotricemo osnovne opticke osobine - svetlosni kapacitet, razdvojnu moc, kontrast i polje slike - kao i osnovne aspekte upotrebe - prenosivost, udobnost posmatranja, znacaj kolimacije, termalnu stabilnost i, najzad, cenu.

Newton teleskop postavljen na jednostavnu azimutnu drvenu montazu (tzv. Dobson) je najjednostavniji kompletni teleskop. Stabilnost ove montaze u kombinaciju sa configuracijom Newton teleskopa (okular smesten na gornjem delu tube) omogucava montiranje apertura do 0.5m i vise.

Dugo vremena dva najveca nedostatka ove vrste teleskopa bili su drugorazredna optika i nemogucnost preciznog pracenja kretanja nebeskih objekata (za visoka uvecanja i astrofotografiju). U novije vreme, Dobson-Newton teleskopi se sve cesce prave sa prvorazrednom optikom, a takodje su sad na raspolaganju tzv. "ekvatorijalne platforme" koje omogucavaju precizno pracenje (uz to, bar jedna kompanija pravi Newton teleskope na ekvatorijalnj montazi po konfiguraciji vrlo slicnoj Dobson montazi). Newton-Dobson je postao vrlo kompetitivan instrument, sa nedostiznom svetlosnim i razdvojnom potencijalom u amaterskoj areni. U kvalitetno izradjenim teleskopima ove vrste, kontrast je vrlo dobar u aperturama od 200mm do 250mm, zahvaljujuci izmedju ostalog maloj centralnoj obstrukciji od oko 0.2D (D=precnik objektiva). Vece aperture imaju nesto nizi kontrast zbog veceg uticaja atmosferskih strujanja, ali jos uvek pokazuju vise nego manje aperture, zahvaljujuci prednosti u kolicini svetlosti koje sakupljaju i vecoj razdvojnoj moci. Polje slike Newton teleskopa ima vrlo blagu zakrivljenost sa poluprecnikom zakrivljenosti slike je jednakom ziznoj daljini. Medjutim, kvalitetno polje je ograniceno komom, koja raste srazmerno udaljenosti od centra slike, prevazilazi efekat difrakcije na F^3/333 mm od centra slike (10F^2/D u lucnim minutama) i dostize 1/4 talasa na F^3/133 mm (25F^2/D u minutama). Najnizi kriterijum kvalitetne slike gubi se oko F^3/66 mm (oko 50F^2/D u minutama) od centra (F=f/D, gde je f=zizna daljina parabolicnog ogledala, a D=precnik). To znaci da je precnik kvalitetnog polja u karakteristicnom vecem f/5 Newton teleskopu svega oko 2mm.

Ocigledno, ovo ogranicenje velicine kvalitetnog polja slike ne smeta amaterima. Razlog tome je da se koma ne primecuje mnogo kao ocigledna deformacija slike zvezda cak ni na ivici polja jednog f/5 Newton teleskopa (astigmatizam okulara na ovim velikim relativnim otvorima razmrljava sliku zvezda na ivici polja vise nego koma ogledala). Takodje, i tako malo kvalitetno polje jos uvek cini veci deo polja okulara na visokim uvecanjima, kada je i zahtev za kvalitetom slike najveci. Za one koje zele sire kvalitetno polje, dostupna su specijalna korektivna sociva za Newton teleskope (upotrebljava se slicno kao Barlov) koja uvecavaju precnik kvalititnog polja nekoliko puta. Usko kvalitetno polje moze biti veci problem za astrofotografiju i, ako se fotogravisu sira polja, neophodno je korektivno socivo za komu.

U pogledu podobnosti koriscenja, Dobson-Newton je je vrlo jednostavan da se postavi i usmerava. Azimutna montaza, medjutim, cini pracenje nebeskih objekata na visim uvecanjima nezgodnim. Relativno laka i kompaktna montaza cini ga lakse prenosivim u vecim aperturama, posebno u slucaju "montazne" tube, koja se lako rasklopi i sastavi (vecina ovih teleskopa od preko 300mm aperture ima takvu "montaznu" tubu). Udobnost posmatranja je zadovoljavajuca za tube do oko 1m u duzini. Veci i duzi teleskopi ove vrste imaju siroku zonu kretanja okulara, tako da zahtevaju cescu promenu polozaja pri posmatranju, kao i stolcicu ili cak merdevine da se dosegne visina okulara kada je tuba usmerena prema siroj zoni zenita. Pravilna kolimacija je vrlo bitna za relativne otvore od oko f/6 i vece; greska od svega nekoliko lucnih minuta izmedju ose ogledala i ose fokusera moze da prouzrokuje primetan pad u kvalitetu slike. Termalna stabilnost je dobra za aperture do oko 250mm, dok vece aperture zahtevaju sat i vise vremena da se primarno ogledalo termalno stabilizuje (tj. da se temperatura ogledala izjednaci sa temperaturom vazduha), sto je neophodno za kvalitetnu sliku na visim uvecanjima. Zahtevi odrzavanja su ograniceni: ogledala treba zastititi od prasine i cistiti jednom u 6-12 meseci (suvise cesto ciscenje vise steti nego sto koristi, zato sto unistava finocu reflektivnog premaza). Ponovno aluminizovanje ogledala moze biti potrebno posle niza godina. Cena kvalitetnog Dobson-Newton teleskopa je uvek niza od cene slicnog ekvatorijalno montiranog teleskopa, za razliku u ceni montaze. Dobson-Newton na ekvatorijalnoj platformi, medjutim, je nesto skuplji.

Mada je rec o opticki istom sistemu kao Dobson-Newton, ovi teleskopi na ekvatorijalnoj montazi retko prelaze oko 300mm u aperturi. Razlog tome je sto bi veci teleskopi zahtevali izuzetno glomaznu (citaj:skupu i nepokretnu) ekvatorijalnu montazu. Takodje, klasicna ekvatorijalna montaza zahteva tubu u "jednom komadu", tako da je i velicina same tube ogranicavajuci faktor. Prema tome, svetlosni "potencijal" Newton EQ teleskopa je manji nego za Dobson-Newton. Istini za volju, kao sto je pomenuto ranije, postoji posebna vrsta ekvatorijalne montaze (tzv. "split-ring mount") koja je po konfiguraciji slicna Dobson montazi i moze da se koristi za "montazne" tube. Medjutim, zbog tehnickih zahteva, ovakva montaza mora da bude dobrim delom izradjena od metala, sto je cini bitno tezom i manje pokretnom. Zbog toga ovakva montaza, takodje, ne moze da dostigne prakticni potencijal u velicini aperure Dobson montaze.

U prakticnoj upotrebi, ekvatorijalni Newton je manje jednostavan za usmeravanje, ali je zato omogucava bitno lakse pracenje nego Dobson-Newton, posebno za visoka uvecanja i astrofotografiju.

Za razliku od Newton teleskopa, koji po pravilu ima parabolicno primarno ogledalo, Maksutov-Newton ima sferno primarno i meniskus korektor na prednjem delu tube, radi korekcije sferne aberacije primarnog ogledala. Menikus, mada sa sfernim povrsinama, prilicno je masivan i tezak za izradu u vecim aperturama. Zbog toga su ovi teleskopi ograniceni na relativno uzak raspon apertura, od oko 150mm do 250mm. Zahvaljujuci relativno lakoj izradi kvalitetnih sfernih povrsina, i maloj centralnoj obstrukciji od oko 0.2D, ova vrsta teleskopa ima vrlo dobar kontrast, blizu nivoa kontrasta refraktora apohromata. Takodje, Maksutov-Newton ima oko tri puta manju komu od klasicnog Newton teleskopa i utoliko vece kvalitetno polje slike.

Zatvorena tuba ove vste teleskopa dobro stiti optiku, tako da teleskop zahteva minimalno odrzavanje. Kolimacija je vazna, ali zahteva manje paznje nego kod "obicnog" Newton teleskopa, zbog toga sto je dijagonal stabilnije montiran (na meniskusu) i zato sto je sferno ogledalo manje osetljivo od parabolicnog u pogledu kolimacije. Sa druge strane, kombinacija zatvorene tube i mase meniskusa cine da ova vrsta teleskopa znatno sporije dostize termalnu stabilnost od Newton teleskopa iste velicine. Zato se kod vecih apertura ovde cesto koriste ugradjeni ventilatori koji pomazu da se ovaj problem ublazi. Jos jedan nedostatak prisustva meniskusa je da teleskop zahteva jacu, tezu tubu, a time i vecu, solidniju montazu. Sve u svemu, ovakav teleskop je otprilike dva puta skuplji od ekvatorijalno montiranog Newton teleskopa iste velicine.

Jedina razlika izmedju Schmidt-Newton i Maksutov-Newton teleskopa je u korektoru. Za razliku od masivnog, zakrivljenog meniskusa Maksutov korektora, Schmidt korektor je znatno tanji, ravan sa jedne i blago asferizovan sa druge strane. Schmidt-Newton ima oko dva puta vecu komu od Maksutova, ali jos uvek oko 40% manju komu od Newton reflektora. Ovakav teleskop bi trebalo da kosta nesto manje - ne mnogo - od Maksutov-Newton teleskopa (manje stakla za korektor, laksa tuba). U praksi, na americkom trzistu je vise nego dva puta jeftiniji. Razlog treba traziti u nizem kvalitetu izrade i, vezano sa tim, losom reputacijom u pogledu kvaliteta slike. Mada izgleda da meniskus korektor generalno prouzrokuje nizi nivo nezeljenih refleksija, zahvaljujuci svojim zakrivljenim povrsinama, ovo samo po sebi ne bi trebalo da prouzrokuje bitnu razliku u kontrastu slike. Verovatno je teskoca precizne izrade komlikovane asferizovane povrsine Schmidt korektora glavni razlog.

Klasican Cassegrain (koji se sastoji od parabolicnog primarnog i hiperbolicnog sekundarnog ogledala) je izgubio na popularnosti sa pojavom njegovih katadioptrickih srodnika (Maksutov-Cassegrain, Schmidt-Casegrain), koje je lakse (citaj: jeftinije) napraviti u vrlo kompaktnoj formi. U poredjenju sa Newton reflektorom, Cassegarin je isto toliko kratak, ili kraci kao i najkraci Newton i, uz okular smesten na dnu tube, ima jos manja ogranicenja od ovog u pogledu velicine aperture. Mada za istu relativnu aperturu ima istu jacinu kome kao Newton reflektor, Cassegrain po pravilu ima 3-4 puta manju relativnu aperturu, i desetak i vise puta manju komu (koja je srazmerna kvadratu relativne aperture). Medjutim, zakrivljenost njegovog polja slike je veca, sto delom smanjuje ovu prednost u velicini kvalitetnog polja. Moze se reci da je nivo kome u Cassegrain reflektoru zanemarljiv iz amaterskog ugla, mada se u profesionalne svrhe skoro iskljucivo koristi aplanticka (bez kome) varijanta sa hiperbolicnim ogledalima, tzv. Ritchey-Chretien. Jedan od razloga sto Cassegrain nije popularniji je verovatno njegovo hiperbolicno sekundarno ogledalo, koje je tesko precizno izraditi. Kontrast u kvalitetnom Cassegrain reflektoru je nesto nizi nego u kvalitetnom Newton reflektoru, zbog vece centralne obstrukcije, koja je obicno oko D/3. Ovo je od manjeg znacaja za vece aperture (od oko 300mm nagore), zato sto je kontrast u sve vecoj meri odredjen atmosferskim faktorima. Obstrukcija moze da se smanji ispod D/4 ako se relativna apertura smanji do oko f/20, ali po cenu bitno uzeg ugaonog polja na raspolaganju. Generalno malo ugaono polje Cassegrain reflektora je jos jedan minus u ocima vecine amatera.

Zahvaljujuci kompaktnosti i polozaju okulara, Cassegrain omogucava udobno posmatranje, mada je neophodna upotreba dodatnog dijagonalnog ogledala ispred okulara. Cassegrain je jos osetljiviji na greske u kolimaciji nego Newton reflektor, tako da zahteva stalnu kontrolu da bi se kvalitet slike odrzao na zadovoljavajucem nivou. Termalna stabilnost mu je na slicnom nivou kao kod Newton reflektora. Odrzavanje se, takodje, uglavnom svodi na periodicno ciscenje ogledala. Cena klasicnog Cassegraina je umereno veca od cene Newton reflektora priblizno istog kvaliteta sa slicnim relativanim otvorom primarnog ogledala (f/4-f/5), i znatno veca ako je primarno "brze", oko f/2/5-f/3.

Slicno Maksutov-Newtonian teleskopu, Maksutov-Cassegrain ima meniskus korektor na prednjem delu tube, kojim se koriguje sferna aberacija primarnog i, u ovom slucaju, sekondarnog ogledala. Ovi instrumenti su po pravilu vrlo kratki, ali teskoce u izradi vecih korektora ogranicavaju aperture ove vrste teleskopa u amatarskoj areni na oko 250mm. Kontrast slike je vrlo dobar, uprkos prisistvu centralne obstrukcije od oko D/3. Sa manjim relativnim aperturama (oko f/20 i nize, po cenu vece zakrivljenosti, i manje ugaone velicine polja slike) moguce je smanjiti centralnu obstrukciju ispod D/4, i pribliziti se nivou kontrasta jednog apohromata. Ali i sa minimalnom centralnom obstrukcijom, bilo koji Cassegrain teleskop uvek ima mali kontrast-minus u poredjenju sa refraktorom zbog toga sto se ne moze spreciti da mala kolicina nezeljene svetlosti dospe u cev koja vodi prema fokuseru i polju slike. Polje slike je vrlo zakrivljeno, sto moze ograniciti kvalitetno vizualno i fotografsko polje u manjim aperturama. Jacina zonalnih aberacija zavisi od toga da li je u pitanju dizajn u kome su sve povrsine sferne, i sekondarno je aluminizovani krug na unutrasnjoj strani korektora (tzv. Gregory Maksutov), ili jedan od naprednijih dizajna, bilo sa posebnim sekondarnim, ili sa asferizovanim (elipticnim) primarnim ogledalom. Gregory-Maksutov ima vrlo jaku komu, blizu 6 puta jacu nego Newton reflektor iste relativne aperture. To znaci da je kvalitetno polje slike (ograniceno komom) u f/15 Gregory-Maksutovu priblizno isto kao i polje u f/6 Newton reflektoru. Sa druge strane, dizajni sa posebnim sekondarnim (Intes) ili sa elipticnim primarnim ogledalom imaju zanemarljiv nivo kome i, uopste, zonalnih aberacija - za nesto vecu cenu.

Maksutov-Cassegrain je vrlo kratak, vrlo udoban za posmatranje, mada kao svi Cassagrain teleskopi zahteva dodatno dijagonalno ogledalo. Nedostatak je spora termalna stabilizacija, zbog zatvorene tube i masivnog korektora. Gregory-Maksutov ima tu prednost da je kolimacija stalna i ne zahteva nikakvu dodatnu paznju. Dizajni sa posebnim sekondarnim moraju da se kolimuju, ali su znatno manje osetljivi od klasicnog Cassegrain reflektora (zahvaljujuci sfernom sekondarnom ogledalu, kao i stabilnosti koju mu obezbedjuje korektor na koji je montirano). Optika je zasticena u zatvorenoj tubi i zahteva minimalnu paznju. Cena Maksutov-Newton teleskopa je 2-3 puta veca od cene ekvatorijalnog Newton reflektora iste aperture

Jedina bitna razlika u optickoj konfiguraciji u poredjenju sa Maksutov-Cassegrain teleskopom je korektor. Posto je teskoca izrade Schmidt korektora manje vezana za njegovu velicinu nego u slucaju Maksutov korektora, Schmidt-Cassegrain nesto dostize vece aperture. Oba korektora su priblizno jednako uspesna u korigovanju sferne aberacije ogledala, u teoriji. Schmidt korektor proizvodi vise sferohromatizma, ali ne u meri da bi to bilo primetno (sferohromatisam Schmidt korektora je otprilike na nivou apohromata). Velicina centralne obstrukcije je takodje priblizno ista za istu relativnu aperturu. Uprkos tome, rasireno je misljenje da Schmidt-Cassegrain ima generalno losiji kontrast od Maksutov-Cassegrain teleskopa. Verovatan razlog je prisustvo asfernih povrsina u Schmidt-Cassegrain dizajnu (korektor, sekundarno) koje je teze precizno izraditi u uslovima masovne proizvodnje. Takodje, Schmidt-Cassagrain je zbog asfericnog sekundarnog osetljiviji na greske u kolimaciji, sto uzrokuje srazmerno veci pad kvaliteta slike.

Cena Schmidt-Cassegraina be trebalo da bude priblizno ista kao cena Maksutov-Cassegraina ali je, bar na amrickom trzistu, generalno niza, i do dva puta. To sugerise generalno nizi kvalitet izrade, prvenstveno optickih elemenata.

Vise nego bila koja druga vrsta teleskopa u ovom pregledu, refraktor ahromat je ogranicen u velicini kvalitetne aperture koju moze da dostigne, a time direktno u svetlosnoj i razdvojnoj moci. Razlog je, naravno, hromatska aberacija - osobina ovih objektiva da razdvoje belu svetlost i fokusiraju razlicite boje u razlicite fokuse. Ako hromatska aberacija predje odredjeni nivo, slika postaje upadljivo obojena vestackim bojama (sto je manje zlo), dok se kvalitet i kontrast sve vise gube. Nivo hromatske aberacije se smatra prihvatljivm za objektive sa relativnom aperturom (D/f) manjom od 8/D(mm), i zanemarljivom kada je D/f manje od 5/D(mm). Posledica toga je da ovi teleskopi imaju vrlo dugacke tube u poredjenju sa precnikom objektiva, i da potrebna duzina tube raste sa kvadratom aperture. Ovo postavlja prakticnu granicu velicine aperture negde oko 150mm. Naravno, moguce je napraviti, i prave se ahromati sa vecim relativnim otvorima (kracim tubama), ali cena toga je nizi kvalitet slike. U pogledu kontrasta slike, sve dok se hromatska aberacija drzi pod kontrolom, ovi teleskopi imaju nekoliko prednosti nad reflektorima i katadioptricima. Jedna je da povrsina sociva zahteva 4 puta manju tacnosti u izradi, za isti nivo kvaliteta, u poredjenju sa povrsinom ogledala. Posto ahromat zahteva 4 opticke povrsine, u poredjenju sa dve ili tri kod reflektora (i 4-5 kod katadioptrika), ocigledno je da je lakse postici visi opticki nivo u slucaju ahromata. Uz to, zahvaljujuci konfiguraciji, ovi teleskopi imaju najnizi nivo nezeljene svetlosti u fokuseru, i u blizini polja slike. Takodje, odsustvo centralne obstrukcije daje dodatnu prednost u nivou kontrasta, posebno u poredjenju sa sistemima koji imaju centralnu obstrukciju oko D/3, ili vecu. Kada se tome doda niza osetljivost na greske u kolimaciji, veca termalna stabilnost, i niza podloznost atmosferskim faktorima (jedna prednost manjih apertura), nije tesko zakljuciti da ovakvi instrumenti imaju prednost u kvalitetu slike u poredjenju sa reflektorima i katadioptricima slicne aperture.

Polje slike dubleta ahromata ima poluprecnik zakrivljenosti priblizno jednak f/3 (trecina zizne daljine objektiva), sto je znatno vise nego u Newton reflektoru, ali bolje nego u i u kompaktnim Cassegrain sistemima. Takodje, polje slike ima zanemarljivo niske zonalne aberacije. Medjutim, zbog nivoa defokusa crvene, plave i posebno ljubicaste svetlosti (na koje je oko mnogo manje osetljivo nego fotografska emulzija), celokupna slika refraktora ahromata nije ni priblizno tako kvalitetna za fotografske svrhe, kao sto je za vizuelna osmatranja. Tome se pridruzuje nedovoljna fotografska brzina zbog malih relativnih apertura.

Udobnost osmatranja je osrednja, zbog dugih tuba. Sa druge strane, zahtevi odrzavanja su sasvim minimalni. Cena ovakvog instrumenta (sa montazom) je blizu dva puta veca od cene ekvatorijalnog Newton teleskopa, i priblizno na nivou cena katadioptrika iste aperture.

Zahvaljujuci upotrebi specijalnog optickog stakla i/ili treceg sociva u objektivu, refraktor apohromat ima u proseku 5 puta nizi nivo hromatske aberacije od refraktora ahromata. Zato apo moze da bude duplo kraci od ahromata, i da jos uvek ima bolju hromatsku korekciju. I pored toga, tube postaju preterano dugacke i glomazne na oko 200mm aperture, tako da im je potencijal svetlosnog kapaciteta i razdvojne moci veci samo od ahromata. Kontrast slike u ovim teleskopima je na najvisem nivou, ne samo zbog niskog hromatizma i odsustva centralne obstrukcije, nego i zato sto su ovi teleskopi po pravilu izradjeni na vrlo visokom nivou optickog i mehanickog kvaliteta. Kada bi reflektori i katadioptrici bili izradjivani na istom nivou kvaliteta, razlika u kvalitetu slike bi bila primetno manja. Na zalost, slicno bi se dogodilo i razlici u ceni. Dublet apo ima slicnu zakrivljenost slike kao i dublet ahromat, dok tripleti i tzv. Petzval apohromati (sa dva siroko razdvojena para sociva) imaju prakticno ravno polje slike. Uz veoma niske zonalne aberacije, ovo omogucuje izuzetno kvalitetno vizualno polje slike. Za fotografiju je kvalitet polja bitno bolji nego kod ahromata, i jedino je jos moguci problem stepen defokusa ljubicaste svetlosti.

Zahvaljujuci kracoj tubi, udobnost posmatranja je veca nego kod ahromata iste aperture, ali jos uvek ne tako dobra kao kod razlicitih Cassegrain sistema. Zahtevi odrzavanja su zanemarljivi. Cena, u poredjenju sa ahromatom iste aperture, je u obrnutoj srazmeri sa stepenom snizenja hromatizma: oko 5 puta visa.

Zasto je nemoguce reci koji je od ovih teleskopa bolji nego ostali? Zato sto je nemoguce dati konacan odgovor na pitanje: "Sta je vaznije: kolicina svetlosti i razdvojna moc, kontrast slike, kvalitetet polja slike, ahromatizam, ili nesto peto?". Odgovor se menja u zavisnosti od svrhe i objekta posmatranja, ili fotografisanja. Najvise sto se moze je dati uopsten pregled toga kako se ove vrste teleskopa "plasiraju" u pogledu bitnih karakteristika teleskopa kao instrumenta. Odgovor je u tabeli koja sledi. Najbolji teleskop, ili teleskopi, u datoj kategoriji su oznaceni sa "1", sledeci nizi nivo sa "2", i tako dalje. Sto je zbir manji, to je teleskop bolji za generalnu upotrebu. Teleskopi su oznaceni sa:

                         DN EN MN SN   C   MC      SC   A   AP
Svetlosna moc*            1   2   4   4   1    5       3 10    6
Razdvojna moc*            1   2   3   3   1    3       3   4    3
Slika:
-kontrast                 2   2   2 3   3    2       3   2    1
-vizuelno polje, sirina   1   1   1 1   3    3       2   2    1
-vizuelno polje, kvalitet 3   3   2   3   2    2(3)** 2   1    1
-fotografsko polje       3   3   2 3   2    2(3)    2   3    1
-fotografska brzina      1   1   1   1   3    2(3)    2   3    2
-osetljivost(kolimacija) 3   3   2   2   4    2(1)    3   1    1
-termalna stabilnost     2   2   3   2   2    3       2   1    1
OPTICKI ZBIR             17 19 20 22 21   24(26)  22 32   17
Udobnost osmatranja      2   3   3   3   1    1       1   3    2
Prenosivost              1   2   2 2   1    1       1   2    1
Odrzavanje               2   2   1   1   2    1       1   1    1
Cena po jed. aperture   1   2   4 3   3    4       3   4   20
PRAKTICNOST (ZBIR)        6   9 10 9   7    7    6 10   24
TOTALNI ZBIR             23 28 30 31 28   31(33) 28 42   41

*Svetlosna i razdvojna moc su odredjeni na osnovu priblizne cene po jedinici aperture; dakle, koliko aperture kupuje odredjena suma, toliko se dobija svetlosti i razdvojne moci.
**Gregory-Maksutov

Treba napomenuti da je ovo samo priblizna klasifikacija. Na primer, neke (lose) osobine mogu se popraviti (kao fotografsko ili vizuelno polje pomocu upotrebe korektora, termalna stabilnost pomocu upotrebe ventilatora, fotografska brzina pomocu tele-kompresor sociva, dok se neke druge, kao ogranicenost aperture, ili losiji kontrast slike, moraju prihvatiti kakve jesu. Najzad, kao sto je vec pomenuto, ovo je vrlo uopstena klasifikacija, zasnovana na pribliznom proseku. Razlike u kvalitetu izrade, kao i razlike u ceni (na primer, izmedju teleskopa proizvedenog u Kini, i teleskopa proizvedenog u Japanu ili USA) mogu bitno da izmene iznos zbira za bilo koji "stvaran" teleskop.