Kalendar: Pokušaji da se uvede ciklus različit od sedmice

am@astronomija.co.rs

Kalendar kroz istoriju

• O knjizi
• Sadržaj
i spisak poglavlja objavljenih u AM

Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Sadržaj AM

Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

>>> Naručite ovu knjigu

Iz knjige Kalendar kroz istoriju
Pokušaji da se uvede ciklus različit od sedmice

Republikanski kalendar (kalendar francuske revolucije 1789. godine) bio je na snazi od 24. novembra 1793. pa do 1. januara 1806. godine. Kasnije je ponovo korišćen ali samo na kratko, u vreme Pariske komune 1871. godine.

Prema tom kalendaru, godina je sadržala 365 ili 366 dana u 12 meseci. Svaki mesec je imao 30 dana, a svaka godina još po 5 ili 6 (prestupne godine) dopunskih dana.

1. Vendemiaire (berba grožđa)
2. Brumaire (magloviti)
3. Frimarie (susnežični)
4. Nivose (snežni)
5. Pluviose (kišni)
6. Ventose (vetroviti)

7. Germinal (početni – za proleće)
8. Floreal (cvetni)
9. Prairial (livadski)
10. Messidor (žetveni)
11. Thermidor (žarki)
12. Fructidor (plodni)

Godina nije bila podeljena na sedmice, već je svaki mesec bio podeljem na 3 dekade od 10 dana čiji je svaki poslednji dan bio neradni. Drugim rečima, mesec je imao 3 nedelje, a nedelja 10 dana.

To je bio pokušaj francuskih revolucionara da "dehristianizuju" postojeći gregorijanski kalendar ali je to bio nepopularan potez, jer je sada bilo 9 radnih dana između dva neradna dana umesto 6 kao u "starom" kalenraru.

Dodatnih 5 ili 6 dana (jours complémentaires) su dolazili posle poslednjeg dana u Fructidoru i zvanično su se nazivali Primidi, Duodi, Tridi, Quatridi, Quintidi (i Sextidi za prestupnu godinu) ili jednostavno Sans – culottides:

1. Jour de la vertu (čedni dan),
2. Jour du genie (genijalni dan),
3. Jour du travail (dan rada),
4. Jour de l'opinion (razumni dan),
5. Jour des recompenses (nagradni dan),
6. Jour de la revolution (revolucionarni dan).

Trebalo je da svaka godina počinje u vreme jesenje ravnodnevice (ekvinocijuma) ali se ispostavilo da to nije tako jednostavno jer ravnodnevicu nije tako lako predvideti. Zato su Francuzi bili primorani da upotrebe slična pravila kao i gregorijanski kalendar (uključujući i 4000–godišnje pravilo, što bi dalo prve efekte tek 20 godina posle uvođenja. Nažalost, republikanski kalendar je ukinut posle 14 godina, učinivši sva nova pravila irelevantnim.

Prestupne su bile sledeće godine: 3, 7. i 11. Godine 15. i 20. su isto trebale da budu prestupne, a posle njih, svaka četvrta (osim sekularnihgodina) itd. Neki izvori napominju da je možda korišćeno i pravilo da je u svakom periodu od 128 godina bilo 31 prestupna godina ali to se pouzdano ne zna.

Ono što se pouzdano zna jeste da je brojanje godina bilo uvedeno od osnivanja Prve francuske republike 22. septembra 1792. godine. Taj dan je dobio naziv 1. Vandemiaire 1. godine Republike. Međutim, Revolucionarni kalendar nije uveden sve do 24. novembra 1793. godine.

Sledeća tabela prikazuje gregorijanske datume u kojima su počinjale sve republikanske godine:

godina 1.: 22. septembar 1792. godina 8.: 23. septembar 1799.

godina 2.: 22. septembar 1793. godina 9.: 23. septembar 1800.

godina 3.: 22. septembar 1794. godina 10.: 23. septembar 1801.

godina 4.: 22. septembar 1795. godina 11.: 23. septembar 1802.

godina 5.: 22. septembar 1796. godina 12.: 23. septembar 1803.

godina 6.: 22. septembar 1797. godina 13.: 24. septembar 1804.

godina 7.: 22. septembar 1798. godina 14.: 23. septembar 1805.

(april 2003.)