Kalendar: Epakt

am@astronomija.co.yu

Kalendar kroz istoriju

• O knjizi
• Sadržaj
i spisak poglavlja objavljenih u AM

Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Sadržaj AM

Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

>>> Naručite ovu knjigu

Iz knjige Kalendar kroz istoriju
Epakt

Sistem Zlatnog broja je konačno napušten kada je ustanovljeno da stvarni, astronomski pun Mesec može da se razlikuje i više od dva dana od zvaničnog datuma koji bi trebalo da označava pun Mesec. Napuljski fizičar i astronom Lillius je bio taj koji je predložio mnogo precizniji sistem baziran na jednom koji je bio u nezvaničnoj upotrebi još u vreme upotrebe julijanskog kalendara. To je bio epakt – sistem.

Epakt[1] predstavlja razliku broja dana solarne godine u odnosu na lunarnu godinu, odnosno izražava "starost" (u danima) Meseca na dan prvog januara neke godine godine. Na osnovu njega je relativno precizno mogućno odrediti starost Meseca u bilo kom danu u godini, računajući naizmenično mesece od 29 odnosno 30 dana. Ceo sistem brojeva epakta baziran je na Metonovom lunarnom ciklusu, poznatom kao ciklus Zlatnog broja, koji služi da označi dane u godini kada se pojavljuje mladi Mesec.

Prvobitno korišćeni epakt – sistem, međutim, nije bio savršeno precizan jer je kao i Zlatni broj bio baziran na Metonovom ciklusu. Taj 19–godišnji ciklus pravi grešku koja za 2500 godina naraste na 8 dana. Zato je uvedena ispravka koja proračunato vreme starosti Meseca pomera za jedan dan ranije sedam puta u svakih 300 godina, a osmi put u sledećih 400 godina. Ta operacija je poznata kao lunarna korekcija.

Ali to nije jedina korekcija. Obzirom da je izostavljanjem većine vekovnih prestupnih godina vrednost gregorijanske godine mnogo bliža vrednosti tropske godine nego julijanska, nemački astronom Clavius je odlučio da, kada ciklus epakta dođe do proste vekovne godine, epakt–broj smanji za jedan. To je tzv. solarna korekcija.

Ciklus epakta se ponavlja otprilike svakih 7000 godina.

U tabeli[2] "Epakt od prve godine pre naše ere do 3099. godine" nalaze se podaci za epakt za više od tri milenijuma. Uz pomoć Zlatnog broja od 1 do 19, može se pronaći epakt za bilo koju godinu, tj. možemo znati koliko je zapravo mladi Mesec "star" prvog januara te godine. Kada to znamo, lako nam je izračunati kada će pasti mlad Mesec posle prolećne ravnodnevice 21. marta.

Pri tome treba znati da pashalni mlad Mesec nikad ne može pasti pre 8. marta, jer je potrebno da 15. dan padne 21. marta ili posle tog datuma.

Epakt – broj za period od 1. godine p.n.e. do 3099. godinbe n.e.
Zlatni broj	1.p.n.e.-- 1582.	1582.–1699.	1700. – 1899.	1900.– 2199.	2200. – 2299.	2300. – 2399.	2400. – 2499.	2500. – 2599.	2600.– 2699.	2900. – 3099.
1	*	I	*	XXIX	XXVIII	XXVII	XXVIII	XXVII	XXVI	XXV
2	XI	XII	XI	X	IX	VIII	IX	VIII	VII	VI
3	XXII	XXIII	XII	XXI	XX	XIX	XX	XIX	XVIII	XVII
4	III	IV	III	II	I	*	I	*	XXIX	XXVIII
5	XIV	XV	XIV	XIII	XII	XI	XII	XI	X	IX
6	XXV	XXVI	XXV	XXIV	XXIII	XXII	XXIII	XXII	XXI	XX
7	VI	VII	VI	V	IV	III	IV	III	II	I
8	XVII	XVIII	XVII	XVI	XV	XIV	XV	XIV	XIII	XII
9	XXVIII	XXIX	XXVIII	XXVII	XXVI	XXV	XXVI	XXV	XXIV	XXIII
10	IX	X	IX	VIII	VII	VI	VII	VI	V	IV
11	XX	XXI	XX	XIX	XVIII	XVII	XVIII	XVII	XVI	XV
12	I	II	I	*	XXIX	XXVIII	XXIX	XXVIII	XXVII	XXVI
13	XII	XIII	XII	XI	X	IX	X	IX	VIII	VII
14	XXIII	XXIV	XXIII	XXII	XXI	XX	XXI	XX	XIX	XVIII
15	IV	V	IV	III	II	I	II	I	*	XXIX
16	XV	XVI	XV	XIV	XIII	XII	XIII	XII	XI	X
17	XXVI	XXVII	XXVI	XXV	XXIV	XXIII	XXIV	XXIII	XXII	XXI
18	VII	VIII	VII	VI	V	IV	V	IV	III	II
19	XVIII	XIX	XVIII	XVII	XVI	XV	XVI	XV	XIV	XIII

[1] Od grčke reči epaktos (epaktos) koja znači uvesti, uneti, umetnuti.
[2] Tabela je preuzeta iz "Catolic Encyclopedia © 1913.", Epact, od Thomasa Kennedya.

(februar 2003.)