AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Kalendar kroz istoriju
O knjizi
Sadržaj
i spisak poglavlja objavljenih u AM

Kalrendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

 

Sadržaj AM

Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

>>> Naručite ovu knjigu
   

iz knjige Kalendar kroz istoriju
- Vremenske epohe ili ere -

 

O knjizi Kalendar kroz istoriju

Pošto je godina suviše glomazna za svakodnevnu potrebu merenja vremena, podeljena je na mesece i nedelje. Godina je vezana za kretanje Zemlje oko Sunca (revolucija), a mesec je vezan za okretanje Meseca oko Zemlje, što traje nešto kraće od naših kalendarskih 30–dnevnih meseci.

Sedmice ili nedelje, nisu vezane za neki prirodni ritam, već je ciklus od sedam dana bio proizvoljno odabran. Videćemo kasnije kako je u Rimu bila "osmica" – osmodnevni ciklus, sve do vladavine cara Konstantina.

Međutim, za duže periode merenja ljudske istorije, ispostavilo se da je godina suviše kratka, pa su stoga uvedena stoleća ili vekovi (periodi od 100 godina) i milenijumi (periodi od 1000 godina). Ove jedinice su matematičke prirode i pogodne su za računanje vremena u dugačkim intervalima. S druge strane, značajni istorijski događaji se odvijaju u ritmu koji sa gledišta matematike nisu u pravilnim razmacima. Pošto takvi događaji sudbonosno utiču na živote ljudi i njihove životne zajednice, često su spontano računali godine od takvih događaja, uzimajući ih kao početke pojedinih epoha ili era.

Nabrojaćemo samo neke:

- Julijanska (Scaligerova) era – počinje od 1. januara 4713 p.n.e. i traje 7980 godina.

- Hebrejska era – od biblijskog nastanka Sveta 3761 p.n.e. Obeležava se sa Anno Mundi (AM).

- Era Maja – počela 12. avgusta 3113 p.n.e.

- Kineska era – od 2698 p.n.e. Vreme se računa u ciklusima od 60 lunarnih godina, od kojih je svaka kraća za 11 dana od solarne godine.

- Avramova era– od 1. oktobra 2016 p.n.e.

- Indikciona era – Korišćena od strane rimskih katolika od VII veka do 1087. godine. Počinjala 1. septembra.

- Era Olimpijada – od Prve Olimpijade održane 13. jula 776 p.n.e. pa do 263. Olimpijade održane 396 n.e.

- Era od osnivanja Rima – od 21. aprila 753 p.n.e. pa sve dok nije prihvaćeno računanje od rođenja Isusa Hrista.

- Era Nabonassara – od 26. februara 747 p.n.e., zasnovana na Ptolomejevim proračunima.

- Era Aleksandra Makedonskog – od 12. novembra 324 p.n.e.

- Julijanska era – od 1. januara 45 p.n.e. (od uvođenja julijanskog kalendara)

- Španska ili Cezarova era – od 1. januara 39 p.n.e.

- Avgustova era – od 2. septembra 31 p.n.e. (od stupanja na carski presto Oktavijana Avgusta), ustanovljena u čast pobede u bici kod Akcijuma, protiv Antonija i Kleopatre.

- Egipatska godina – od 29. avgusta 26 p.n.e. U čast reformi egipatskog kalendara od imperatora Avgusta.

- Indijska Saka era – od 21. marta 79 n.e.

- Dioklecijanova era – (Diocletian, rimski car rođen u Solinu kod Splita, 284 – 305 AD), od 29. avgusta 284 n.e.

- Era Hidžre (muslimanska era) – od 28. juni 622 n.e. Od Muhamedovog odlaska iz Meke u Medinu.

- Persijska era – od 16. juna 632 n.e. i tako dalje.

Najznačajnija epoha za nas je Nova era, tj. period od Hristova rođenja. Vrlo često umesto reči era nailazimo na upotrebu termina kao što su: Stari vek, Srednji vek, Novi vek, koji se odnose na vreme od više stoleća, a ne na jedan vek.

Na primer, Stari vek kao era se računa od prvih pisanih spomenika, pa do pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine[1].

Srednji vek se odnosi na istorijski period od pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine, pa do pada Carigrada pod tursku vlast 1453. godine[2] ili po nekima, do pronalaska Amerike 1492. godine, odnosno do početka crkvenih reformacija[3] 1517. godine.

Novi vek se smatra da počinje od XV veka, pa do Francuske revolucije 1789. godine.

Moderno ili savremeno doba je istorijski period od Francuske revolucije pa do danas.

Iz potrebe da se naglasi razvoj pojedinih grana privrede, upotrebljavaju se termini kao na primer, era vazdušnog saobraćaja, čiji se počeci vezuju za prve letove braće Wright 1903. godine, ili era železnica, vezano za razvoj prvih železnica 1803. godine, zatim atomsko doba, opet vezano za pronalazak atomske energije i upotrebu prve atomske bombe 6. avgusta 1945. nad Hirošimom. Zatim, era elektronike, vezana za pronalazak elektronske cevi, kosmička era, vezana za prvi let čoveka u kosmos, Jurija Gagarina 1961. ili po drugima kada je 1969. prvi put čovek stupio na Mesečevo tlo.

Svi ti izrazi koji se odnose na neko proteklo vreme od više godina, kao era, epoha, razdoblje, period, doba i tome slično nisu neke precizne vremenske jedinice već opisni intervali vremena, često ustanovljeni u čast nekog vladara ili pak tehnološkog pronalaska.

Zato se tim periodima vremena, iako im je poznat početak, najčešće ne zna tačno do kada su trajali, jer su u međuvremenu dolazili drugi koji su ih potiskivali u istoriju ili zaborav. U danjašnje doba kome smo svedoci, mnogi od takvih perioda se poklapaju. Danas jednovremeno egzistira i kosmička i atomska i elektronska i ko zna koje još ere, što niukoliko ne ometa tačno računanje proteklog vremena izraženo u godinama, stolećima i milenijumima.


[1]   Imperator Teodosije Veliki 395. podelio državu na zapadno i istočno rimsko carstvo; u toku V veka razni germanski narodi su još neko vreme smenjivali i postavljali imperatore, dok nakraju vođa ostrogotskog plemena Herula, Odoakar nije 476. zatvorio poslednjeg imperatora Romula Avgustula i znamenja carske moći poslao u Carigrad, a sebe proglasio za kralja Italije.
[2]   Vizantija, zasebna državna celina je postala kada je 330. Konstantin I preneo prestonicu u Konstantinopolj, "novi Rim". Posle pada zapadnog rimskog carstva, jedino carstvo i vojna sila u Evropi, sa hrižćanstvom kao zvaničnom državnom religijom. Na juriš ju je osvojio i razrušio 1453. otomanski sultan Mehmed II el Fati (Osvajač) i jedino što je ostalo je carigradska patrijaršija.

[3] Versko–politički pokret u XVI veku koji je podelio zapadno hrišćanstvo na dve struje – katoličanstvo i protestantizam. Predhodnici su Englez J. Wycliffe (XIV v.) i Čeh Jan Huss. Inicijator je bio Martin Luther svojim protivljenjem doktrinama rimokatoličke crkve, a povod mu je bio prodaja indulgencija (oproštaja grehova vernicima za novac) koje je odobrio papa Julije II. Pokret se iz Nemačke proširio na Švajcarsku (Zwingly i Calvin), a odatle na Škotsku, Holandiju, Englesku, Francusku i skandin. zemlje. To kao i pokret kontrareformacije su bili uzroci mnogim dugim i teškim verskim ratovima u Evropi (hugenotski rat, 30–godišnji rat od 1618 – 1648 i drugi).

Poručite knjigu mejlom:
dragovic@net.yu

(jul 2002.)


| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh