|
|
| Kalendar kroz istoriju |
|
•
O knjizi • Sadržaj i spisak poglavlja objavljenih u AM |
Kalendar
Reč dve o
kalendaru
Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu
 |
|
|
| Iz knjige Kalendar kroz istoriju Kada pada Uskrs? |
 |
| Hrist na krstu (Rubens, 1620) |
Po jevanđeljima, Isus iz Nazareta je bio razapet na krst odmah posle jevrejskog praznika Pashe (hebrejski Pesah). To je drevni praznik Jevreja u čast izlaska ("Exodusa") njihovog naroda iz Misira (Egipta) u XIII veku p.n.e., a pod vođstvom Mojsija (hebrejski Moshe). Proslava praznika Pashe počinje 14. ili 15. dana[1], a završava se 21. dana (van Izraela i kod jevrejskih reformista sa 22.) jevrejskog prolećnog meseca Nisana (marta ili aprila) – prvog meseca jevrejskog religioznog kalendara. Obzirom da svi meseci u hebrejskom kalendaru počinju fazom mladog Meseca, jasno je da 14. odnosno 15. dan u mesecu mora da padne odmah posle faze punog Meseca.
Zato je na vaseljenskom Saboru u Nikeji 325. godine i odlučeno da Uskrs pada baš u prvu nedelju posle prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice (ekvinocijuma). Još preciznije: Uskrs pada uvek u prvu nedelju posle zvaničnog punog Meseca, a na ili posle zvanične prolećne ravnodnevice.
Zvanična ravnodnevica je uvek 21. marta.
Zvanični pun Mesec može da se razlikuje od stvarnog, astronomskog punog Meseca za jedan ili dva dana.
[Gledajući istorijski, neke zemlje su koristile taj stvarni (astronomski) umesto zvaničnog punog Meseca za izračunavanje Uskrsa. Takav slučaj je, na primer, bio u nemačkim protestantskim državama koje su koristile astronomski puni Mesec u periodu 1700.–1776. godine. Sličnu praksu imamo i u Švedskoj godine 1740.–1844., kao i u Danskoj u XVII veku.]
Pun Mesec koji predhodi Uskrsu se naziva pashalni puni Mesec. U proračunu Uskrsa dve stvari igraju ključnu ulogu: Zlatni broj i epakt. Opisaćemo ih u sledećem tekstu.
On će detaljno objasniti kako se računa datum Uskrsa i kod katolika i kod pravoslavaca. Primetićete, međutim, da je za vreme upotrebe julijanskog kalendara češći običaj bio da se koriste tablice nego da se algoritmima[2] izračunava datum Uskrsa. Ovde će biti pomenuto izračunavanje Uskrsa u julijanskom kalendaru ali čitalac treba da bude svestan toga da je to samo pokušaj da se putem formula objasni ono što je u originalu bilo u tablicama. Formule su dobar pokazatelj da je crkva slavila Uskrs približno još od VI veka.
|
[1] Zna
se da je još od pre II veka n.e. postojao problem preciznog određivanja
dana Hristovog vaskrsa, jer su se i jevanđelisti (sv. Mateja, Marko,
Luka) razlikovali u datumima (sv. Jovan). Te razlike su kasnije i dovelo
do toga da Jevreji računaju svoj dan od zalaska Sunca do sledećeg
zalaska. Problem je nastao u tome kako treba računati jutro 14–og dana.
Quintodecimani (15.) su smatrali da je to već bio sledeći dan,
dok su Quatrodecimani (14.) smatrali da je to sve bio jedan te
isti dan, budući da zalazak Sunca označava početak sledećeg dana.
Pobedili su ovi drugi na Saboru u Nikeji 325. |
(decembar 2002.)
|
|
|
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa | |