Gregorijanski kalendar

am@astronomija.co.yu

Kalendar kroz istoriju

• O knjizi
• Sadržaj
i spisak poglavlja objavljenih u AM

Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Sadržaj AM

Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

>>> Naručite ovu knjigu

Iz knjige Kalendar kroz istoriju
- GREGORIJANSKI KALENDAR -

Videli smo da je srednja julijanska godina duža od prirodne (tropske) za ~11 minuta i 14 sekundi. Pošto se ta razlika stalno akumulira, ona za približno 128 godina iznosi 1 dan.

Za 400 godina ta razlika naraste na 3 dana 2 sata 52 minuta i 48 sekundi, a za 800 godina naraste na 6 dana 5 sati 45 minuta i 36 sekundi[1]. Da zvanični kalendar ne bi išao (žurio) ispred prirodnog, bilo je potrebno izvršiti njegovu prepravku.

Rimski papa Gregorius (Grgur) XIII[2] je 24. februara 1582. godine obznanio reformu do tada postojećeg, julijanskog kalendara, predloženu od strane nemačkog jezuite i astronoma Christophera Claviusa[3],a uz pomoć napuljskog astronoma i fizičara Aloysiusa Liliusa[4]. Papina bula (ili dekret) koji je sadržavao tu reformu nazvana je Inter Gravissimas, po prve dve reči u tom tekstu. Te reči na latinskom jeziku znače "među najvažnijim …"

Prva rečenica bule je glasila:

"… Među najvažnijim zadacima koji su kao naša sveta dužnost pred nas postavljeni, poslednji ali ne i jedini je da uz pomoć Boga, učinimo ono što je Savetovanje u Trentu postavilo pred Svetu stolicu …"

Tim rečima papa je 1582. godine objavio svoju reformu kalendara kao odgovor na zadatak koji je pred tadašnjeg papu Pavla III postavljen 1563. godine na Savetovanju u Trentu[5].

Donešene su sledeće odredbe:

1. Kada je papa 1582. godine promenio kalendar, prolećna ravnodnevica (21. mart) je padala čitavih 10 dana posle ovog astronomskog događaja. Zato je odlučeno da se briše (izostavi) 10 dana iz kalendara, tako što iza četvrtka 4. oktobra 1582. godine odmah dolazi petak 15. oktobra 1582. godine (umesto 5. oktobra!)

2. Pravilo ustanovljeno i primenjivano u julijanskom kalendaru da je svaka četvrta godina prestupna, menja se. U novom, gregorijanskom kalendaru prestupna je svaka četvrta, kao i sekularne godine (godine stoleća, one koje se završavaju sa 00) koje su deljive sa 400.

3. Dan viška prestupne godine stavljaće se iza 28. februara.

4. Novo pravilo za određivanje datuma Uskrsa. (Staro pravilo bilo je bazirano na julijanskom kalendaru.)

5. Prvi dan u godini (Nova godina) biće 1. januar.

U gregorijanskom kalendaru tropska godina iznosi približno 365 97/400 dana = 365,2425 dana, a prema današnjim proračunima stvarna prosečna dužina solarne godine iznosi 365,2421890 dana.

Aproksimacija 365 i 97/400 se odnosi na 97 prestupnih na svakih 400 godina.

Razlika iznosi 0,2425 – 0,2421890 = 0,00031 dan ili kada bi preračunali u sekunde, ta bi razlika iznosila: 0,00031 x 86.400 = ~26 sekundi.

Može i ovako:

365 dana 5 sati 49 minuta i 12 sekundi	traje prosečna gregorijanska godina
365 dana 5 sati 48 minuta i 46 sekundi	traje prosečna tropska godina
razlika je 26 sekundi

Za toliko je prosečna gregorijanska duža od prosečne tropske godine. Prostim računom se dobija da će ta razlika da se akumulira do vrednosti od 1 dan tek za 86.400 : 26 = ~3.320 godina, odnosno da bi se tropska godina pomerila za 1 dan u odnosu na dati kalendar.

Međutim, znamo da će oko 5000–te godine solarna godina trajati 365,24201 dan, pa će razlika između kalendara i tropske godine biti povećana na 0,00059 dana. To nam jasno govori da vremenom gregorijanski kalendar postaje sve netačniji!

[1] Na svakih 100 godina ta razlika iznosi 18h 43' 12''
[2] Rođen je u Bolonji 7. januara 1502. godine kao Ugo Buoncompagni, a umro u Rimu 10. aprila 1585. godine. Posle smrti (1. maja 1572. godine) prethodnog pape Pia V, kao krepki 70-godišnjak kardinal Ugo je postao novi papa 13. maja 1572. godine i uzeo ime Gregorius (Grgur) XIII. Posle smrti nasledio ga je papa Sixtus V.
[3]   Christopher Clau (Clavius) je bio veoma uvažena ličnost u doba Galileo Galilea. Rođen je u Bavarskoj (Nemačka) 1538. a umro u Rimu 2. feb.1612. Njegovo nemačko ime je latinizirano u Rimu u Clavius: pravo ime mu je Chrisopher Schlüssel ("Ključ"). God. 1555. je primljen u Udruženje isusovaca. Njegov talenat za matem. istraživanja došao je do izražaja za vreme studija. Od strane profesora je pozvan na poznati Collegium Romanum, gde je bio angažovan do svoje smrti. Najveći naučnici toga doba, kao Tyho Brache, Johan Kepler, Galileo Galilei i Giovani Antonio Magine, visoko su ga cenili i požtovali. Zvali su ga "Euklid XVI veka", a čak i njegovi naučni oponenti, kao Joseph Justus Scaliger (julijanski broj), govorili su otvoreno da više vole osudu od Claviusa, nego pohvalu od drugih. Bio je lični prijatelj Galilejev (1564–1642) sve do smrti. Svoje ime Klau je promenio u Clavius kada je postao kardinal. U Mainzu je štampano njegovo veliko delo u 5 tomova: "Christopher Clavius e Scoletate Jesu opera mathematica quinque tomis distributa". Prva knjiga sadrži Euklidovu geometriju i "Sphere" Theodorius (Sphaericorum libri III); druga, praktičnu algebru i geometriju; treća, kompl. komentare "Sphere" od Joanesa de Sacro Bosco; četvrta sadrži šta se sve desilo do tog vremena, kao npr. konstr. sunčanog sata itd.; peta, fundamentalna objašnjenja o reformi kalendara učinjenoj pod papom Gregoriusom XIII. Njegove knjige su doživele brojna izdanja u Rimu, Beču, Veneciji, Frankfurtu, Amsterdamu, Kelnu i čak prevedena na kineski! U delu "Geometria Practica" (1604.) sadržana su mnoga rešenja podele i mere i skale u deljenju na bilo koje delove, koje su bile mnogo detaljnije od onih koje je dao port. matem. i geograf i kartograf Pedro Nones (latin. Petrus Nonius).
[4]    Pravo ime mu je bilo Luigi Lilio Ghiraldi; umro je 1576. godine.
[5]  Grad na severu Italije, gde je od 1545. do 1563. održano 19-to vaseljensko (ekumensko) Veće rimokatoličke crkve, posvećeno reformama u crkvi i borbi protiv protestanata. Svečano otvaranje je bilo 13. decembra 1545.

(oktobar 2002.)

vrh