Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Ranije smo napomenuli, a i u mnogim drugim tekstovima o kalendaru može se naći tvrdnja kako su još stari narodi podelili godinu na mesece jer je godina, navodno, predugačka vremenska jedinica, te je zbog toga nezgodna za praćenje radnji i događaja koji traju mnogo kraće.

Da li je to baš tako?

Takvo shvatanje nameće stav da su ljudi najpre definisali godinu, a zatim je podelili na mesece. Po svoj prilici, bilo je obrnuto.

Mnogo je ljudima u prošlosti bilo lakše da prate Mesečeve mene i da pomoću njih računaju vreme. Bilo je sasvim prosto ustanoviti koliko dana prođe od jednog mladog Meseca do drugog ili od jednog punog Meseca do sledećeg. Taj ciklus kretanja Meseca oko Zemlje traje približno 29 ½ dana, pa pošto nije mogućno podeliti dan tako da jedna polovina pripadne jednom mesecu, a druga drugom, drevni astronomi su računali da jedan mesec traje 29 dana, a sledeći 30, naizmenično, cele godine.

Mi u našem jeziku koristimo istu reč mesec i za Zemljin satelit i za vreme od (oko) 30 dana (engl. Moon i month). Vreme okretanja Meseca oko Zemlje nazivamo lunarni ili sinodički mesec ili lunacija[1]. Traje 29,5305889 dana ali se računa približno 29,5 dana. Zato 12 lunarnih meseci traju 354 dana (6 x 29 + 6 x 30 = 354), što je za 11 dana manje od tropske (proste) godine, odnosno 12 dana od prestupne. Zato je uobičajeno je da se takva godina od 12 lunarnih meseci naziva lunarnom godinom, da bi se tako odmah predočio evidentirani manjak od 11 dana u odnosu na tropsku godinu.

Smatra se da su još stari Haldejci[2] u III ili u IV milenijumu pre Hrista koristili lunarnu godinu podeljenu na 12 meseci. Od toga je šest meseci bilo sa 29, a šest sa 30 dana, što je ukupno činilo godinu od 354 dana. Primetivši da ovaj broj ne odgovara trajanju stvarne (prirodne ili kako mi danas kažemo, tropske ili sunčeve) godine, njihovi žreci su uveli svake treće godine prestupnu godinu koja je imala 13 meseci, ne bi li tako svoj kalendar doveli u sklad sa prirodom.

Drevni grad Vavilon, prestonica Vavilonije[3] u Mesopotamiji, koji se prvi put pominje oko 4000 p.n.e., bio je dugo vremena centar napretka i nauke, posebno astronomije. Poznata je iz istorije biblijska Vavilonska kula koja je služila kao astronomska opservatorija. Vavilonci su godine određivali tako što su se oslanjali na kretanje Meseca. I njihova je godina imala 12 meseci ali su svi meseci imali po 30 dana, što je činilo ukopno 360 dana. To je bilo znatno preciznije ali je još uvek nedostajalo 5 dana do 365, te su i oni uveli prestupnu godinu sa 13 meseci. Taj mesec je imao 25 dana i dodavan je svakoj petoj godini.

To narušavanje harmonije od 12 meseci sa po 30 dana dodavanjem svake pete godine tog trinaestog meseca, u narodu je smatrano kao predznak nesrećâ. Tog meseca se niko nije prihvatao nekog ozbiljnijeg posla. Ta praznoverica se održala do današnjeg dana verovanjem da je broj 13 donosi nesreću.

Već tada je Vavilonski kalendar postao solarni, jer su svi njihovi meseci imali po 30 dana, a ne kao kod Haldejaca 29 i 30.

I egipatski kalendar je vremenom izgubio svoju vezu sa lunarnim, a pogotovu kasnije iz njega izvedeni julijanski kalendar. Kada ga je 45 p.n.e. Cezar ozakonio, to je bila prepravljena verzija solarnog, a ne lunarnog kalendara. Videćemo kasnije da je taj kalendar sve do 8. g. p.n.e. imao 12 meseci u godini sa naizmeničnim brojem dana u mesecima od 30 odnosno 31 dan; izuzetak je bio jedino februar sa 29 dana, odnosno sa 30 u prestupnoj godini. Današnji broj dana u mesecima, kao što ćemo već videti, uveden je u vreme Oktavijana Avgusta.

Gregorijanski kalendar, koji se danas najmasovnije upotrebljava u svetu, kao i julijanski iz koga je nastao, jeste solarnog tipa. Međutim, današnji muslimanski kalendar je potpuno lunarni, dok je jevrejski kombinacija solarnog i lunarnog: podseća na vavilonski, jer u prestupnoj godini dodaju 13. mesec. To isto ćemo videti kasnije da rade i Kinezi u svom kalendaru.

U svim kalendarima, meseci kao vremenske jedinice sadrže ceo broj dana – 29, 30 ili 31. Međutim, ima i i zuzetaka: indijski crkveni kalendar ima mesece čija je dužina trajanja od 29,2 do 31,2 dana. Najkraći meseci su u drugoj polovini godine, tokom onog perioda kada Zemlja prolazi kroz perihel[4].

(avgust 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh