|
|
| Kalendar kroz istoriju |
|
•
O knjizi • Sadržaj i spisak poglavlja objavljenih u AM |
Kalendar
Reč dve o
kalendaru
Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu
|
|
|
Iz knjige Kalendar kroz istoriju Rrazlike u datumima između julijanskog i gregorijanskog kalendara |
Zbog toga što je kalendarska godina po julijanskom kalendaru duža od prirodne za oko 11 minuta i 14 sekundi ili za jedan dan na svakih 128 godina, u XVI veku ta je razlika narasla na oko 10 dana.
| Za XVI vek: (1582 – 325) / 128 = | ~10 dana |
| Za XVII vek: (1601 – 325) / 128 = | ~10 dana |
| Za XVIII vek: | ~11 dana |
| Za IXX vek: | ~12 dana |
| Za XX vek: | ~13 dana |
| Za XXI vek: | ~13 dana |
Po novom, gregorijanskom kalendaru (uvedenom, rekli smo, posle 1582. godine), prolećna ravnodnevica (ekvinocijum) stalno pada u isti datum – 21. marta. Međutim, po starom julijanskom kalendaru (onom između 325. i 1582. godine), prolećna ravnodnevica u XVII veku pada 11. marta, u XVIII veku 10. marta, u IXX veku 9. marta, u XX veku 8. marta ili 13 dana ranije.
Iz istih razloga, po tzv. starom julijanskom kalendaru, Božić (Hristovo rođenje, 25. decembra) pada u XVII veku 4. januara, u XVIII veku 5. januara, u IXX veku 6. januara i u XX veku 7. januara
(oktobar 2002.)
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa |
|
Instrumenti |
Istorija i tradicija |
Efemeride |