januar 2003

< Pojava čoveka koji misli
[ 18 | 19 | 20 ] >

Poznati arapski naučnik Abu Balki (IX-X vek HE) je pisao da su mudraci, predvidevši katastrofu, uoči potopa "sagradili u donjem Egiptu mnogo piramida od kamena, kako bi se u njima na vreme spasli od predstojeće pogibije." Dve od tih piramida prevazilazile su ostale, imale su 400 lakata u visinu i po isto toliko u dužinu i širinu. One su bile napravljene od velikih uglačanih mermernih blokova, pribijenih jedan uz drugi tako čvrsto da su se mesta spojeva jedva videla." Po unutrašnjim zidovima tih piramida, kako je pisao Abu Balki, bile su ispisane razne informacije o zadivljujućim znanjima koja su mudraci hteli da sačuvaju." (55)

Pozivajući se na izvore koji nisu sačuvani do naših dana, drugi arapski istoričar, Masudi je pisao: "Surid, jedan od careva koji su vladali pre potopa, sagradio je dve velike piramide i naredio žrecima da u njih smeste svoje zapise o znanju i o onome što su postigli u umetnosti i nauci, kako bi oni koji će kasnije doći, mogli da ih prouče i shvate. On je takođe zapisao položaje zvezda i njihove cikluse ..." (55)

Drevnoegipatski istoričar Manefon izveštava da je polulegendarna ličnost, mudrac Tothom pred katastsrofu zapisao važna znanja. Kasnije je Tothom ušao u panteon egipatskih bogova, kao bog znanja koji je ljudima dao pismenost. Prema Manefonovim zapisima, tekstovi koje je "na svetom jeziku i svetim znacima zapisao Tothom, prvi Hermes, prevedeni su posle potopa ... (nedostaje u rukopisu) ... i zapisani su hijeroglifima." (72) (53)

Istoričar i naučnik drevnih vremena Josif Flavije pisao je o mudracima koji su "izumeli nauku o nebeskim telima i o njihovom ustrojstvu." Oni su unapred bili upozoreni na predstojeću katastrofu, na pogibiju "delom od sile ognja, a zatim od ogromnih količina vode." "Da njihovi izumi ne bi bili zaboravljeni pre nego što o njima saznaju ljudi, oni su podigli dva stuba, jedan od cigala, a drugi od kamena i na njima su zapisali podatke o svojim izumima. Oni su ovo uradili računajući da će, ako voda sruši stub od cigala, ljudi sa kamenog stupa moći da pročitaju napisano." Kako tvrdi Flavije, kameni stub je još postojao u njegovo vreme, u I veku HE. (37)

Starogrčki istoričar Strabon saopštava da su u njegovo doba na Pirinejskom poluostrvu postojali neki tekstovi zapisani još pre potopa. Keltski žreci, druidi, pozivali su se na neke Knjige Ferilta, anale, navodno napisane pre katastrofe. U indijskim svetim knjigama Agni-Purana i Bhagavata-Purana govori se o knjigama nazvanim Vede, spašenim od katastrofe.

I vavilonski istoričar i žrec Beros iz III veka PHE priča da su ljudi uoči katastrofe nastojali da sačuvaju zapise o svojim dostignućima. Kada je car Ksisutros, piše Beros, bio upozoren da predstoji potop, on je zapovedio da se napiše "istorija početka, toka i završetka svih stvari i da se ta istorija zakopa u gradu Sunca Siparu." Posle potopa Ksisutros i njegovi saputnici su "otkopali knjige u Siparu, napisali mnoge nove knjige, podigli su hramove i ponovo osnovali Vavilon." (53)

U jednom od Sumerskih tekstova ispisanih klinastim pismom, jedan car kaže kako voli da čita tekstove "napisane u doba pre potopa."

Moguće je pretpostaviti da je neki deo tih znanja sačuvan i da je kasnije došao u ruke onih koji su se spasli.

"Ah, Solone, Solone!" – govorili su Solonu egipatski žreci. – "Vi Heleni večno ostajete deca i nema među Helenima staraca ..." (27, tom 3, deo I)

Žreci su pričali Solonu da je katastrofa uništila naseljene gradove na obalama mora i reka i da su ostala samo stada i stočari u planinama, samo nepismeni i neuki. "Budući da ne znate ništa o tome što se zbilo u drevna vremena, vi, bukvalno kao da ste se tek rodili, opet počinjete sve ispočetka."

Nije li tragična sledeća pretpostavka: uništenje neke civilizacije, nazadovanje, a retka ostrva svetlosti, okružena mrakom i divljaštvom, gasnu jedno za drugim!

Međutim, čak i u nama bližoj istoriji poznati su brojni primeri delimičnog iščezavanja, gašenja znanja. U XIV i XV veku u Severnoj Americi postojale su naseobine Normana. Doseljenici su umeli da tope i da obrađuju metale. Kada su izgubili vezu sa domovinom i kada su ih asimilirala okolna plemena koja su bila na znatno nižem stepenu razvoja, znanje je nepovratno izgubljeno. U tom regionu ponovo je zavladao kameni vek.

U gradu Tiahuanako, u Andima, nekada je živeo narod koji je dobro znao astronomiju, izučavao je kretanje nebeskih tela. Ima svedočanstava o tome da su španski osvajači u Tiahuanaku, na ogromnim kamenim statuama, našli livene srebrne ukrase teške do pola tone. U samom gradu nije bilo stanovnika, a okolna plemena živela su u kolibama od trske. Oni apsolutno nisu znali za astronomiju, niti da tope metal. (24, tom 2) Njihova glavna hrana bila je korenje vodenih biljaka.

Mavri su nekada bili veliki narod – glavni moreplovci po Tihom okeanu. Međutim, osim pripadnika kolonije na Novom Zelandu, oni su stalno gubili to umeće, dok ga njihovi unuci i praunuci nisu potpuno zaboravili.

Ovakve pojave istoričari i etnografi označavaju terminom "ponovljeno divljaštvo." Takvo kulturno nazadovanje može se naći kod raznih naroda. U jugoistočnoj Aziji posle plemena koja su se vratila na nivo prvobitnog stanja. (91, Br. 6, 1967) Narodi Konga i Angole nekada su imali svoje pismo, a zatim su ga izgubili. Narod Inka je takođe imao svoje pismo, ali ga je nepovratno izgubio . (95, Br. 1980.)

Smatralo se da Maje uopšte nisu znale za točak. Kako onda razumeti sledeću činjenicu: pri iskopavanju nađene su čudne igračke – kolica na četiri točka, napravljena od pečene gline. Možda je igračka samo sećanje na vreme kada su ovde bili poznati i točkovi i kola. Ta i mnoga druga znanja mogla su biti izgubljena. Nije retkost da istoričari moraju da konstatuju – nazadovanje. Uzrok tih nazadovanja ponekad su i nesreće izazvane stihijom.

< Pojava čoveka koji misli
[ 18 | 19 | 20 ] >
vrh strane