januar 2003

Bez obzira što istoričari imaju na raspolaganju znatan broj drevnih tekstova i rukopisa, ipak premalo znamo o najdrevnijoj istoriji čovečanstva. Jedan od razloga je taj što je drevne tekstove teško pročitati.

O tome govori sledeći primer. Pri dešifrovanju kritskog pisma kao ključ je služila samo jedna reč čije je značenje bilo poznato. Ta reč se sastojala od 18 slova, ali naučnici nisu znali kako je zvučao svaki od tih znakova, a baš je to trebalo razjasniti da bi se saznalo kojoj grupi je pripadao jezik na kojem su razgovarali stvaraoci čudne kritsko-mikenske kulture. Ako bi svaki od 18 znakova zamenjivali različitim zvukom, naučnici bi morali da naprave 200.000 milijardi različitih zvučnih varijanti te reči, a samo jedna od njih mogla je biti ona prava.

Da bi pročitali neke tekstove otkrivene na obali Mrtvog mora, naučnici bi morali da ih proučavaju stotinu godina. Od mnoštva zvučnih, smisaonih i leksičkih varijanti svake reči nužno je bilo odabrati jednu pravu. Svaku frazu trebalo je uskladiti sa već poznatim ili tradicionalnim tekstovima. Slepom intuicijom trebalo je napipati pravu stazu među bezbroj postojećih. Ni jedan čovek, niti grupa naučnika nisu imale snage za takav poduhvat.

U pomoć istraživačima pozvana je elektronska tehnika.

Zbog toga što su ti rukopisi sadržali podatke o istorijskim korenima hrišćanstva, Vatikan je njihovom izučavanju posvetio veliku pažnju. Napravljen je vrlo brz elektronski računar u koji je ubačena kolosalna količina jezičkih, istorijskih i tekstoloških informacija. Kompjuter je, na primer, "znao napamet" svaki red Biblije, sva različita tumačenja Biblije i sve njene varijante. Zatim je ubačen tekst koji je trebalo dešifrovati. Naučnici su preživljavali mučne trenutke. Uređaj je najzad "progovorio" i reči napisane rukom nepoznatog pisca ponovo su zazvučale posle dve hiljade godina ćutanja. "I u toj pustinji" – prevodila je mašina – "mi tražimo put ka vašem bogu." (47)

Tek kad je tekst pročitan počinje treća i bitna etapa istraživanja, a to su analize i proučavanja.

Ovi, ukratko opisani problemi, pokazuju koliko su ograničeni pisani izvori o prošlosti, koliko su složeni putevi ka njihovom razumevanju i kako su, zbog toga, nepotpuna naša znanja o najstarijoj istoriji čovečanstva.

Uprkos "širokom frontu" arheoloških iskopavanja, tek ništavno mali deo prošlosti se otvara pred očima istraživača. Već nekoliko generacija naučnika vodi iskopavanja u Sumeru, ali do danas je otkopan tek jedan odsto gradova koji su tamo nekada postojali (67), a 99 odsto leži zatrpano više od jednog milenijuma. Kakve će se tajne otkriti, kakve će se zagonetke pojaviti pred naučnicima, kada im budu dostupni tekstovi čuvani u bibliotekama tih gradova?

Naučna otkrića povezuju kariku sa karikom, rekonstruišu logičan niz i iz mraka zaborava iznose na svetlo dana potpuno nepoznata davna zbivanja, narode i države. Što više saznajemo, tim se više u prošlost pomera vreme pojave čoveka.

Početkom XX veka naučnici su prvo smatrali da se čovek u Americi pojavio pre 4.000 godina, zatim pre 10.000, pa pre 25.000 (63) i na kraju pre 40.000 godina (117, 1967. VII). Kada je pre nekoliko godina arheolog Karter vreme pojave čoveka u Americi pomerio na 100.000 godina, izazvao je buru negodovanja svojih kolega. No, ta protivljenja morala su uskoro da utihnu. Za vreme raskopavanja u pustinji Mohave u Kaliforniji, na dubini od 7 metara otkrivena je naseobina preistorijskog čoveka, a u njoj tragovi vatre i krhotine grubog kamenog oruđa. Izveštaj o tom otkriću objavljen je u biltenu "Novosti UNESKO-a." Danas poznati datum najstarije pojave čoveka u Americi je pre 200.000 godina (naseobina Kaliko, R. Simpson).

Nova otkrića pomeraju pojavu čoveka na Zemlji sve dalje u prošlost. Godine 1959. arheolog L. Liki je otkrio lobanju i kameno oruđe što je čovekovu istoriju produžilo u prošlost, pomerivši granicu njegove pojave na doba od pre 2 miliona godina. Otkriće oruđa za rad, kamenih "instrumenata", u pustinjskim regionima na severoistoku Etiopije, pomerilo je vreme pojave "čoveka trudbenika" još dalje – na 2,5 miliona godina. Približno istu starost ima i oruđe nađeno kod Rudolfovog jezera u Keniji. Iskopavanja francuske arheološke ekspedicije u Etiopiji pomerila su granicu pojave "čoveka koji hoda uspravno", na 3 miliona godina. (97. 1980.) Otkrića međunarodne ekspedicije (činili su je belgijski, američki i francuski istraživači) u južnoj Etiopiji ponovo su iznudila promene. Čovek se, kao vrsta, pojavio pre 4 miliona godina. (118, 17.V 1969.)

Ispostavilo se da ni to nije bila krajnja granica. Prema izveštaju B. Patersona, profesora Harvardskog univerziteta, čeljusna kost otkrivena pre nekoliko godina u Keniji, pripadala je pretku homo sapiensa koji je živeo pre 13 miliona godina. (97, 26, II 1971.)

Na taj način, istorija, preciznije, predistorija čoveka se pokazala mnogo dužom nego što se do nedavno smatralo.

Slična tendencija produžavanja istorije, njeno pomeranje u sve dalju prošlost, opaža se i u slučajevima pojedinih civilizacija.

Prema danas važećim predstavama, prve civilizacije na teritoriji Centralne Amerike postojale su u prvim stolećima HE. Međutim, ima podataka koji se mogu shvatiti kao potvrda da su na toj teritoriji još mnogo ranije postajale neke civilizacije.

Nedaleko od Sjudad Meksika postoji stepenasta piramida čiji je znatan deo zatrpan lavom. Uprkos mišljenju većine arheologa, geolozi, polazeći od starosti lave, dokazivali su da je piramida građena u 5 milenijumu PHE. To znači da je piramida podignuta u vreme kada, kako se dotad smatralo, na toj teritoriji nije postojala toliko razvijena civilizacija. Hipoteza o starosti piramide potvrđena je iskopavanjima koja je vodio arheolog B. S. Kamings. "Prošavši" kroz niz kulturnih slojeva, on je stigao do samih temelja piramide i procenio da su postavljeni polovinom 5. milenijuma PHE. Analizom uz pomoć radioaktivnog ugljenikovog izotopa utvrđeno je da su ljudi napustili piramidu još 2160. godine PHE (110).

< Borba zmaja i ptice
[ 14 | 15 | 16 | 17 ] sledeća >

vrh strane