januar 2003

< [ 14 | 15 | 16 | 17 ]
Znanja ne moraju nestati >

Zagonetka ostaje. Pre četvrt milijardi godina nešto je, hodajući poput čoveka, ostavilo otiske svojih udova na pesku koji se vremenom pretvorio u kamen. Zatim je to biće iščezlo i naučnici se sada češu po glavi, (119, 30.XI 1938.)

Poznati su još čudniji otisci koje je još teže objasniti u okvirima uobičajenih shema. U pukotini okamenjenog sloja jasno se video otisak – đona. Zadnji deo otiska, trag pete, bio je udubljeniji, što je normalna posledica hodanja. Geolozi, dovedeni na mesto otkrića, analiziraju i saopštavaju da je u vreme kada je otisak ostavljen, geološka podloga bila na površini i da je kasnije zatrpana taloženjem drugih slojeva. Okamenjeni sloj, na čijem je prelomu trag otkriven, potiče iz kembrijskog perioda – od pre 500 miliona godina.

Naravno, teško je donositi sudove o verodostojnosti tog otkrića. Međutim, ima jedan detalj koji je nemoguće ignorisati. U strukturi sloja u kojem je otkriven trag, otkriveni su i okamenjeni ostaci trilobita, mekušaca koji su živeli baš u toj epohi. Jedan od okamenjenih trilobita nađen je u samom tragu, kao još jedan dodatni podatak koji je priroda ostavila za određivanje tačnog datuma.

Ovo svojevrsno otkriće, ma koliko bilo fantastično, ipak nije jedino. Otisak obuće otkriven je i u naslagama kamenog uglja. Sudeći po tragu to je bila dosta primitivna obuća, jer su se na dosta jasnom otisku videli obrisi šavova od dvostrukog konca kojim je bila prošivena. (83)

Većina istraživača se sa razumljivom skepsom odnosi prema ovakvim nalazima. Uzdržanost i opreznost su objašnjivi ne samo zato što su u nauci poznati zbrzani zaključci, greške, pa čak i falsifikati, nego i zbog postojanja poznate inercije ljudskog mišljenja. Čak ni najveći umovi čovečanstva nisu uvek bili oslobođeni izvesnih predrasuda. Jednom su genijalnog fizičara Alberta Ajnštajna pitali veruje li da će ljudi uspeti da ovladaju energijom atomskog jezgra.

– O, to je apsolutno nemoguće! – bez i najmanjeg kolebanja uzviknuo je naučnik.

Deset godina kasnije eksplodirala je prva atomska bomba, a ubrzo zatim pojavili su se i prvi atomski reaktori.

Fakta se prihvataju ili odbacuju zavisno od tačke gledišta onog ko treba da ih prihvati ili odbaci, odnosno, rečeno naučnom terminologijom, u zavisnosti od konceptualne organizacije. Po Ajnštajnovim rečima, "teorija predodređuje šta smo sposobni da prihvatimo." Nije slučajno što u naučnoj literaturi postoji termin "suprotstavljanje novom u nauci."

Ako činjenice i otkrića koje sam dosad naveo, ili bar neki njihov deo, imaju neku osnovu, onda to može da znači da čovek koji misli ili kakav njegov srodnik, postoji na Zemlji mnogo duže nego što se uobičajeno pretpostavlja.

< prethodna[ 14 | 15 | 16 | 17 ]
Znanja ne moraju nestati >
vrh strane