decembar 2002

< [ 1 | 2 | 3 | 4 ] >

U svetu koji je postojao samo pre stotinu godina, nije bilo bakterija, nije bilo neutrona, niti se Vasiona širila.

Razume se, bilo je bakterija, bilo je neutrona i Vasiona se širila, ali te činjenice nisu postojale u spoznaji živih ljudi toga doba.

I svet našeg vremena nije ništa drugo do odraz informacija i spoznaja u svesti naše generacije.

Aleksandar Gorbovski u ovoj knjizi na nov način analizira naučna otkrića, na nov način tumači prošlost i otvara perspektive za dalekosežniji pogled u budućnost.

Ovo je posve neobična knjiga u kojoj se pet hipoteza prepliće, sažima u jednu i gradi temeljno novu i istinski uzbudljivu sliku sveta u kome smo živeli i kome ćemo, možda, živeti. Jedinstvo tih pet hipoteza pomera čovekovu spoznaju van granica proverenog i potvrđenog znanja.

Buduće generacije bi se mogle pozivati na ovu kjnigu, kao što se savremena nauka poziva na Njutnove zakone gravitacije i na Darvinovu teoriju evolucije. Međutim, upravo ova knjiga bi mogla da navede hrabrijeg čitaoca da razmišlja o daljoj održivosti Njutnovih i Darvinovih učenja.

Knjiga Gorbovskog jeste naučno delo, ali je tako jednostavno pisana da je recenzenti – doktori filozofskih nauka I. Akčurin i F. Burlacki i doktor istorijskih nauka N. Jerofejev – preporučuju najširem krugu čitalaca. Njenu posebnu vrednost čini 17 mišljenja akademika i drugih naučnika o pet hipoteza, detaljno analiziranih i podvrgnutih žestokoj naučnoj kritici.

Dr Aleksandar Aljfredovič Gorbovski pripada onoj maloj grupi retkih hroničara nauke koji dobro poznaju i ruska i zapadna dostignuća. On je u prednosti nad ostalim tumačima nauke, jer u originalu – na više jezika – čita naučne referate i naučna dela.

Među hroničarima nauke on se izdvaja kao najaktuelniji izveštač iz prvih naučnih borbenih redova.

Istovremeno, Gorbovski je analitičar ogromnog iskustva i spada u one malobrojne autore koji najsloženiji naučni problem umeju da ispričaju na najjednostavniji i zanimljiv način. Zbog toga je popularan i među čitaocima i među naučnicima. On je orijentalist po obrazovanju, istoričar po radovima i naučnoj tituli, doktor je istorijskih nauka, sociolog je po zanimanju, ali je pre svega pisac.

Širokom sloju ruskih čitalaca Gorbovski je poznat po knjigama Zagonetke najdrevnije istorije, Čovek čoveku (Istorija etikecije), Godina 2000. i dalje (futurologija), Bez ijednog hica (O istoriji ruske obaveštajne službe, u koautorstvu sa Julijanom Semjonovim), naučno-fantastične priče i ova knjiga koju držite u rukama i koju on smatra svojim najvažnijim delom.

Knjige Gorbovskog objavljene su u velikim tiražima u Rusiji, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Japanu, Nemačkoj, Mađarskoj i u drugim zemljama.

Na srpski sam preveo tri: Zagonetke najdrevnije istorije, Svet u kome (ne)živimo i Kosmička banka podataka.

Sr. Petrović

< prethodna [ 1 | 2 | 3 | 4 ] sledeća >

vrh strane