ma@astronomija.co.yu
 

 

Čudna rotacija

Veoma čudnu rotaciju Venere po nekim mišljenjima prouzrokovao je sudar planete sa nekim velikim telom u dalekoj prošlosti.   Drugo objašnjenje je da Venera nije oduvek bila član Sunčevog sistema, već ju je gravitacija Sunca zarobila i primorala da se pridruzi Sunčevoj porodici.

Udarni krateri

Kada neko telo doleti iz svemira velikom brzinom i udari o planetu od siline udara dolazi do eksplozije koja izrije tlo na mestu udara. Tako nastaju udarni krateri.   Postoje i krateri koju su nastali usled rada vulkana.

Meteoriti

Meteoriti predstavljaju kosmičko kamenje koje je "prezivelo" prolazak kroz atmosferu planaete i palo na površinu.

VENERA

Venera

Od Sunca do Venere treba nam 6 miuta leta ako putujemo brzinom svetlosti pošto toliko svetlosnom zraku treba da prevali put od 108 200 000 kilometara koliko je Venera prosečno udaljena od naše zvezde. Venera je druga po redu planeta od Sunca, a šesta je po veličini. Nama Zemljanima Venera je najbliža planeta.

Posle Sunca i Meseca Venera je najsjajniji objekat na zemaljskom nebu. Veneru možeš ponekad da vidiš i po danu, ali najčešće ćeš je videti u ranu zoru ili u sumrak uveče čim Sunce zađe.

Zemlja (iza) i Venera (ispred) na našol slici pokazuju odnos veličina dve planete. Venera je samo malo manja od naše planete.

Prečnik Venere je samo malo manji od prečnika naše planete. On iznosi 12 103,6 km (prečnik Zemlje je 12 756 km).

Astronomski simbol Venere.

Venera se okrene oko Sunca za 224,7 dana. Usled sporog obrtanja, Sunčev dan (period između dva uzastopna podneva, ili npr. između dva uzastopna izlaska Sunca) na ovoj planeti traje 116,8 naših dana te u venerijanskoj godini ima samo 1,92 venerijanska dana.

Orbite tri Suncu najbliže planete. Iz praktičnih razloga orbite se crtaju kao kružnice.

Struktura Venere: jezgro je sastavljeno od polutečnog gvožđa i nikla (debljne 3000 km); plašt je od kamenja (3000 km) i kora od silikatnih stena (50 km)

Venera ima jednu jako neobičnu osobinu. Obrće se oko svoje osu suprotno od svih ostalih planeta. Sve planete se okreću oko svoje ose u istom smeru, sa zapada na istok, osim Venere koja se jedina obrće sa istoka na zapad. To znači da se na Veneri Sunce rađa na zapadu, a zalazi na istoku.

Nagib ose planete iznosi 3,39°  tako da na Veneri praktično nema godišnjih doba.

Atmsfera

Efekat staklene bašte.

Oko 80 % sunčeve svetlosti se odbija od Venerinih oblaka i vraća u svemir, dok 20% prodire do tla Venere. Tlo upija svetlost i zagreva se, a zatim isijava toplotu u obliku infracrvenih (dugotalasnih) zraka.    Ovi zraci međutim nisu toliko prodorni kao kratkotalasni i teško prolaze kroz oblake u atmosferi. Veci deo infracrvenih zraka se odbija od oblaka nazad ka tlu i tako ostaje zarobljen dodatno zagrevajući površinu planete.

Venera ima gustu atmosferu, punu blještavih, žućkastih oblaka. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljendioksida (90%), kiseonika i vodene pare (1,5%), te azota (7%). Atmosferski pritisak je za naš pojam izuzetno visok - preko 90 atmosfera. Toliki pritisak vlada u našim okeanima na dubini od oko 1000 metara. Atmosfera na Veneri se prostire do visine od 400 kilometara.

Venera je veoma vrela - na njenoj površini srednja temperatura iznosi 467°C. Visoka temperatura na površini planete se objašnjava efektom staklene bašte. Naime ugljen dioksid je prozračan za sve vidljive i ultraljubičaste zrake ali veoma jako apsorbuje toplotno, odnosno daleko infracrveno zračenje. Zato znatna količina energije dolazi na površinu planete u obliku vidljive svetlosti ali se zračenje zagrejane površine apsorbuje i prenosi kroz celu atmosferu što objašnjava i malu temperaturnu razliku dana i noći.

Reljef

Gusti oblaci nad Venerom sprečavaju da se teleskopima sa Zemlje uoče detalji Venerinog reljefa. Ipak reljef ove planete je danas dosta poznat zahvaljujući svemirskim sondama koje su upućene ka Veneri. Neke od njih su poslale fotografije sa same površine planete.

Postojanje atmosfere i visok atmosferski pritisak uzrok su posebnog izgleda udarnih kratera u poređenju sa kraterima recimo Meseca. Pre svega mali meteoriti nisu u stanju da dospeju do tla Venere jer potpuno sagore u njenoj gustoj atmosferi. Zbog toga malih udarnih kratera na Veneri i nema. Veliki meteoriti, koji prežive put kroz atmosferu udaraju o tle, ali istisnut materijal se ne rasprostire daleko od mesta udara (kao npr. kod Meseca), već se taloži oko nastalog kratera. Postoje forme reljefa koje su očigledno vulkanskog porekla: tokovi lave, male kupole do 3 km u prečniku, te velike vulkanski kupe prečnika i po više stotina kilometara.

Na Veneri ima velikih vulkanskih oblasti i vrelih pustinja. Neke planine su više od našeg Mont Everesta. Ipak površina Venere je mnogo ravnija od površine Zemlje.

Zamisli da je Sunce veliko kao pomorandža. Da je tako tada bi Venera bila manja od milimetra a nalazila bi se daleko 5,4 metara od te pomorandže.

(april 2003.)

Sadržaj Male astronomije

vrh strane