|
|
| am@astronomija.co.yu |
| Misije za istoriju |
 |
| Marko Tarabanović - tarabanovic@astronomija.co.yu |
Projekat Buran |
nastavak
< Prethodna strana [ 1 | 2 | 3 ]
Buran protiv STS
Posle ove priče nameće se poređenje između Burana i američkog spejs šatla. Evo osnovnih karakteristika obe letilice:
| Važni datumi |
STS
|
Buran
|
| Zvaničan početak projekta: |
26. jul 1972.
|
12. februar 1976.
|
| Prvi let: |
12. april 1981.
|
15. novembar 1988.
|
| Broj letova: |
preko 100
|
1
|
| Težina (u tonama) |
STS
|
Buran
|
| Max težina orbitera (sa teretom): |
123
|
105
|
| Nosivost: |
25
|
30
|
| Dimenzije orbitera (u metrima) |
STS
|
Buran
|
| Dužina trupa: |
37,25
|
36,37
|
| Raspon krila: |
23,80
|
23,92
|
| Visina (sa trapom): |
17,25
|
16,35
|
| Dužina kargo prostira: |
18,29
|
18,55
|
| Širina kargo prostora: |
4,57
|
4,65
|
Evidentno je da su, u osnovi, veoma slični. Samo, Buran može da uradi bukvalno sve što i STS ali i mnogo toga više. Evo glavnih prednosti Burana:
- Bolje rešenje za raketu nosača koja, zbog svoje snage, isključuje potrebu za glavnim pogonskim motorima na orbiteru što, opet, povećava njegov kargo prostor i ukupnu nosivost.
- Kompletna raketa nosač se može ponovo iskoristiti i to do 10 puta. Kod STSa se ponovo mogu iskoristiti samo busteri dok je za sledeći let potrebno da se napravi potpuno novi centralni rezervoar. I Energija i Zenit su projektovani da sadrže specijalne padobrane kojima bi se, pošto obave svoj posao, spuštali natrag na zemlju. Međutim, ovo nikada nije praktično testirano s obzirom da je planirano tek za kasnije letove. Obe Energije, koje su lansirane, su po okončanju misije uništene sagorevši tokom ponovnog ulaska u atmosferu.
- Enegrija i Zenit koriste 100% tečno gorivo što im omogućava da se, za ponovni let, pripreme na lak i jednostavan način u veoma kratkom roku. Američki busteri koriste čvrsto gorivo (samo je u centralnom rezervoaru gorivo tečno) i pripreme za novi let su dugotrajne i komplikovane.
- Burani mogu sve misije, pa i najsloženije, obavljati samostalno, bez ikoga na brodu dok STS ne može da leti bez posade.
|
- Svi Burani su od početka planirani da imaju sisteme za spašavanje života kosmonauta u slučaju potrebe. Sistemi instalirani na samom orbiteru se mogu koristiti samo u atmosferi i sastoje se od klasičnih sedišta i padobrana koja se, u slučaju potrebe, katapultiraju (isto kao na borbenim avionima). Ovakav sistem se može upotrebiti i dok šatl stoji na lansirnoj rampi (ako dođe do problema tokom lansiranja), u ranim fazama leta posle lansiranja i posle ulaska orbitera u atmosferu. On omogućava kosmonautu da se spasi i kad se orbiter kreće brzinom većom od 4 maha. Za spašavanje u orbiti projektovan je sistem koji bi uključivao Sojuz brodove koji bi služili kao neka vrsta čamaca za |
|
|
| spašavanje i bili bi stalno stacionirani u orbiti a slučaju potrebe dolazili do orbitera, spajali se sa njim i vraćali kosmonaute bezbedno na Zemlju. Jedine faze leta u kojima spašavanje nije moguće je kasnija faza posle lansiranja (mada je planirano da se orbiter, ako ne uspe da uđe u stabilnu orbitu, posebnim manervom odmah vrati na Zemlju) kao i tokom ponovnog ulaska u atmosferu, u vreme sagorevanja. STS nema, bukvalno, nikakav sistem za spašavanje života posade. | ||
Međutim, STSu se nikako ne može osporiti jedna stvar u kojoj je potukao Burana do nogu - to da je bio daleko korišćeniji. Međutim, ta činjenica se odgeda u glavnom u tome što je STS uvek imao stabilnu finansijsku potporu koju je Buran, tokom vremena, postepeno izgubio.
Na pitanje, da li je Buran, u tehičkom smislu, bio bolji od STSa odgovor je, bez ikakvog dvoumljenja - da. Ostaje veliki žal što je ovako sjajan projekat završio na veoma tužan način, ali posebno i zbog zbog činjenice da je pao u zaborav.
Više informacija?
Buran je, na Internetu, više nego skromno pretstavljen. Izuzimajući kraće tekstove o njemu (kao što je ovaj), izbor sajtova sa kvalitetnim i opširnim sadržajem sužava se na samo dva.
Ako znate ruski jezik onda je dovoljno da posetite samo jedno mesto - http://www.buran.ru. Na sajtu se nalaze detaljne informacije o kompletnom projektu. Takođe, pored gomile slika i crteža možete pronaći i video snimke lansiranja i sletanja. Glavni deo sadržaja je, naravno, na Ruskom jeziku. Do duše, postoji i verzija na Engleskom, ali je taj sadržaj veoma skroman i ne zaslužuje veću pažnju.
Ako vam Engleski, ipak, bolje leži zaboravite na gornji sajt. Posetite odmah http://k26.com/buran/. Iako tamo možete naći mnogo manje podataka, posebno tehničkih, svi postojeći podaci su više nego dovoljni da detaljno upoznate Buran iz svih uglova.
< Prethodna strana [ 1 | 2 | 3 ]
(februar 2003.)
|
|
|
[ Home | Sadržaj | Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i
praksa | |