am@astronomija.co.yu

 

 

Misije za istoriju
 
 

Sadržaj AM

 

 

Marko Tarabanović - tarabanovic@astronomija.co.yu

Projekat Buran

nastavak

< Prethodna strana [ 1 | 2 | 3 ]

Buran protiv STS

Posle ove priče nameće se poređenje između Burana i američkog spejs šatla. Evo osnovnih karakteristika obe letilice:

Važni datumi
STS
Buran
Zvaničan početak projekta:
26. jul 1972.
12. februar 1976.
Prvi let:
12. april 1981.
15. novembar 1988.
Broj letova:
preko 100
1

Težina (u tonama)
STS
Buran
Max težina orbitera (sa teretom):
123
105
Nosivost:
25
30

Dimenzije orbitera (u metrima)
STS
Buran
Dužina trupa:
37,25
36,37
Raspon krila:
23,80
23,92
Visina (sa trapom):
17,25
16,35
Dužina kargo prostira:
18,29
18,55
Širina kargo prostora:
4,57
4,65


Evidentno je da su, u osnovi, veoma slični. Samo, Buran može da uradi bukvalno sve što i STS ali i mnogo toga više. Evo glavnih prednosti Burana:

- Bolje rešenje za raketu nosača koja, zbog svoje snage, isključuje potrebu za glavnim pogonskim motorima na orbiteru što, opet, povećava njegov kargo prostor i ukupnu nosivost.

- Kompletna raketa nosač se može ponovo iskoristiti i to do 10 puta. Kod STSa se ponovo mogu iskoristiti samo busteri dok je za sledeći let potrebno da se napravi potpuno novi centralni rezervoar. I Energija i Zenit su projektovani da sadrže specijalne padobrane kojima bi se, pošto obave svoj posao, spuštali natrag na zemlju. Međutim, ovo nikada nije praktično testirano s obzirom da je planirano tek za kasnije letove. Obe Energije, koje su lansirane, su po okončanju misije uništene sagorevši tokom ponovnog ulaska u atmosferu.

- Enegrija i Zenit koriste 100% tečno gorivo što im omogućava da se, za ponovni let, pripreme na lak i jednostavan način u veoma kratkom roku. Američki busteri koriste čvrsto gorivo (samo je u centralnom rezervoaru gorivo tečno) i pripreme za novi let su dugotrajne i komplikovane.

- Burani mogu sve misije, pa i najsloženije, obavljati samostalno, bez ikoga na brodu dok STS ne može da leti bez posade.

- Svi Burani su od početka planirani da imaju sisteme za spašavanje života kosmonauta u slučaju potrebe. Sistemi instalirani na samom orbiteru se mogu koristiti samo u atmosferi i sastoje se od klasičnih sedišta i padobrana koja se, u slučaju potrebe, katapultiraju (isto kao na borbenim avionima). Ovakav sistem se može upotrebiti i dok šatl stoji na lansirnoj rampi (ako dođe do problema tokom lansiranja), u ranim fazama leta posle lansiranja i posle ulaska orbitera u atmosferu. On omogućava kosmonautu da se spasi i kad se orbiter kreće brzinom većom od 4 maha. Za spašavanje u orbiti projektovan je sistem koji bi uključivao Sojuz brodove koji bi služili kao neka vrsta čamaca za


Spašavanje posade Burana
Kliknite na sliku da bi je uvećali

spašavanje i bili bi stalno stacionirani u orbiti a slučaju potrebe dolazili do orbitera, spajali se sa njim i vraćali kosmonaute bezbedno na Zemlju. Jedine faze leta u kojima spašavanje nije moguće je kasnija faza posle lansiranja (mada je planirano da se orbiter, ako ne uspe da uđe u stabilnu orbitu, posebnim manervom odmah vrati na Zemlju) kao i tokom ponovnog ulaska u atmosferu, u vreme sagorevanja. STS nema, bukvalno, nikakav sistem za spašavanje života posade.

Međutim, STSu se nikako ne može osporiti jedna stvar u kojoj je potukao Burana do nogu - to da je bio daleko korišćeniji. Međutim, ta činjenica se odgeda u glavnom u tome što je STS uvek imao stabilnu finansijsku potporu koju je Buran, tokom vremena, postepeno izgubio.

Na pitanje, da li je Buran, u tehičkom smislu, bio bolji od STSa odgovor je, bez ikakvog dvoumljenja - da. Ostaje veliki žal što je ovako sjajan projekat završio na veoma tužan način, ali posebno i zbog zbog činjenice da je pao u zaborav.

Više informacija?

Buran je, na Internetu, više nego skromno pretstavljen. Izuzimajući kraće tekstove o njemu (kao što je ovaj), izbor sajtova sa kvalitetnim i opširnim sadržajem sužava se na samo dva.

Ako znate ruski jezik onda je dovoljno da posetite samo jedno mesto - http://www.buran.ru. Na sajtu se nalaze detaljne informacije o kompletnom projektu. Takođe, pored gomile slika i crteža možete pronaći i video snimke lansiranja i sletanja. Glavni deo sadržaja je, naravno, na Ruskom jeziku. Do duše, postoji i verzija na Engleskom, ali je taj sadržaj veoma skroman i ne zaslužuje veću pažnju.

Ako vam Engleski, ipak, bolje leži zaboravite na gornji sajt. Posetite odmah http://k26.com/buran/. Iako tamo možete naći mnogo manje podataka, posebno tehničkih, svi postojeći podaci su više nego dovoljni da detaljno upoznate Buran iz svih uglova.

< Prethodna strana [ 1 | 2 | 3 ]

(februar 2003.)

vrh


[ Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride ]