Naslovna strana Astronomskog magazina AM Home E-mail: yuam@iname.com
yuam@iname.com

2001 Mars Odyssey

Odisej u orbiti

Mars

Brodovi
O astronautskim
istrazivanjima
Brodovi
Tabela 

 

 

 

Sadr┼żaj AM

          
letovi

Mars Odisej

Veca slika 62 Kb

24-og oktobra 2001. u ranim jutarnjim satima po nasem vremenu letelica Mars Odisej ce stici do Marsa i pred konrolorima leta tada ce se naci zadatak da letelicu uvedu u orbitu oko planete. Taj manevar je koliko vazan toliko i riskantan. Ako pogonski motori ne budu dobro slusali komande sa Zemlje lako se moze desiti da letelica odluta u medjuplanetarni prostor, a Suncev sistem dobije novi, vestacki asteroid. U pitanju su minuti, a popravnog pokusaja nema.

Medjutim nije to najriskantniji manevar u ovoj misiji. Nakon sto letelica udje u orbitu oko Marsa njoj tek predstoji vrlo delikatan zadatak. Jer ovim manevrom letelica ce uci u veoma izduzenu orbitu a cilj je kruzna orbita na maloj visini kako bi instrumenti na letelici bili u povoljnom polozaju za prikupljanje podataka o planeti (vidite vise o ovoj misiji 2001 Mars Odyssey).

Ulazak u kruznu orbitu moguce je ostvariti pomocu retromotora ciji je zadatak da uspore brzo kretanje letelice. Medjutim za takvu akciju je potrebno imati na raspolaganju velike kolicine goriva sto opet povecava masu letelice na samom lansiranju sa Zemlje, a to opet zahteva jace motore sto konacno rezultira vecom cenom citavog projkta. Postoji medjutim i jeftinija varijanta koju je, naravno, Nasa izabrala. To je aerokocenje. Ulaskom u atmosferu i trenjem o cestice zraka letelice usporava svoju brzinu. To medjutim donosi i odredjen rizik jer ovo trenje dovodi do velikog zagrevanja letelice i ceo postupak mora da se izvede oprezno po preciznim proracunima.

Prvo ovakvo aerokocenje isprobano je u praksi 1994. godine kada je letelica Magelan obilazila Veneru. Zatim je isti postupak primenjen i sa letelicom Mars Global Surveyor koja je u orbitu oko Marsa usla 11. septebra 1997. Ta iskustva kontrolori leta ce koristiti i ovog puta, ali to jos uvek ne znaci da je ceo postupak puki sabon i da ce sve teci sasvim glatko. Marsova atmosfera jos uvek nije dovoljno poznata, a od njene gustine koja se dramaticno i zasad nepredvidivo menja na pojedinim visinama zavisi ugao pod kojim letelica treba da zaroni u nju. A tu su i snazne i dugotrajne Marsove oluje o kojima takodje treba voditi racuna.

U svakom slucaju za celu operaciju trebace od 60 do 75 dana i tek tada ce, ako sve protekne u redu, letelica poceti normalno da radi posao za koji je i konstruisana.

Treba na kraju jos reci da su Nasini strucnjaci su pod dodatnim pritiskom zbog nekoliko neuspeha koje su sa letelicama za Mars imali [vidite o tome ovde].

[oktobar 2001]

vrh