AM Home

am@astronomija.co.yu

 

          

Suncev sistem

Poreklo Suncevog sistema

Planete

Sateliti

Asteroidi

Komete

 

 

Instrumenti

 

 

Sadržaj AM

          

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

             

Rakete

suncev sistem

Otkrica u Suncevom sistemu

do teleskopa

Stari narodi su imali mutnu i sasvim iskrivljenu predstavu o nebeskom prostrasntvu i telima u njemu. Bio je to skup religioznih verovanja pomesan sa nesto cinjenica do kojih se doslo posmatranjem. Haldejci su znali za neke Meseceve revolucije i umeli su da predvide pomracenje Sunca. Kao odlicni osmatraci zapazili su medju zvezdama stajacicama pet njih koje su se kretale. Kasnije ce Grci ove zvezde nazvati lutajucim zvezdama, tj. planetama.

Grci su prvi koji su pokusali da otkriju sustinu stvari na naucnoj osnovi. Anaksagora je smatrao da na Mesecu kao i na Zemlji postoje planine i doline. Aristotel je izneo niz cvrstih dokaza da je Zemlja u centu svemira i da se nebeska tela oko nje obrcu (geocentricni model svemira). Njegova logika je medjutim pocivala na netacnim cinjenicama, pa je i rezultat bio pogresan. Aristarh je opet utvrdio da je Sunce vece od Zemlje i iz toga zakljucio da se Zemlja krece oko Sunca. Ipak u starom veku vladao je Ptolomejov geocentricni sistem sveta.

Sve do XVII veka univerzum se sastojao od zvezda, Sunca, Meseca i pet planeta. To su bili Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Uz Zemlju bilo je znaci sedam poznatih tela.


teleskopska era

XVII vek

U razvoju ljudske misli sedamnaesti vek je bio prelomni. U tom veku ljudi su poceli drugacije da misla. Okoncavalo se doba velikih geografskih otkrica, u umetnosti, u nauci i filozofiji zavladali su neki novi pogledi na svet. Astonomija je tom novom trendu dala svoj valiki doprinos. Na samom pocetku veka Galeleo Galilej (1564-1642) je poceo da koristi durbin za osmatranja. Otkrio je na Mesecu brda i doline sto je protivrecilo ucenju crkvene nauke da su sva nebeska tela savrseno glatke kugle. Sta vise oko Jupitera je uocio cetiri meseca [Jupiterovi sateliti] sto je znacilo da Zemlja nije u povlascenom polozaju, da nije centar oko koga se sve u vasioni okrece itd. Sa Keplerom i njegovim zakonima kretanja planeta dokazana ispravnost Kopernikovog helicentricnog sistema. Tako je pocelo doba moderne astronomije.

U tom 17. veku broj poznatih tela Suncevog sistema povecao se za devet. I sva otkrivena bila su sateliti (prva cetiri pripadaju Jupiteru, a ostali Saturnu).

    Callisto   1610.   Galileo
    Europa     1610.   Galileo
    Ganymede   1610.   Galileo
    Io         1610.   Galileo
    Titan      1655.   Huygens
    Iapetus    1671.   Cassini
    Rhea       1672.   Cassini
    Dione      1684.   Cassini
    Tethys     1684.   Cassini

Ukupno to je 17 poznatih tela.


XVIII vek

U ovom veku teleskopi su se usavrsavali. Bili su sve mocniji i davali su sve bolju sliku. Ipak na nebu je otkriveno samo pet novih tela: jedna planeta i cetiri njena satelita. Sva pripadaju Herselu.

      Uranus     1781.   Herschel
    Oberon     1787.   Herschel
    Titania    1787.   Herschel
    Enceladus  1789.   Herschel
    Mimas      1789.   Herschel

U 18. veku bilo je poznato ukupno 22 tela (komete nisu u ovom racunu uzete u obzir)


XIX vek

Naoruzani sve boljim teleskopima i sve vecim znanjem u 19. veku astronomi otkrivaju sve vise nebeskih tela. U tom veku je otkriven prvi asteroid na mestu na kome se tragalo za novom planetom. Do kraja veka pronadjeno je ukupno 464 asteroida. Od velikih tela otkrivena je jedna planeta i osam satelita.

        Neptune    1846.   Adams, Le Verrier
    Triton     1846.   Lassell
    Hyperion   1848.   Bond
    Ariel      1851.   Lassell
    Umbriel    1851.   Lassell
    Phobos     1877.   Hall
    Deimos     1877.   Hall
    Amalthea   1892.   Barnard
    Phoebe     1898.   Pickering

Suncev sistem je (ne racunajuci komete iasteroida) brojao 31 telo.


era astronautike

XX vek

Ovo je cudesan vek. U njemu su se vodila dva najveca rata u istoriji planete (i u ostalom celog Suncevog sistema), izginulo je desetine miliona ljudi, a razoreno i unisteno pola sveta. Ipak, u tom veku pocinje fantastican razvoj nauke. Postavljene su teorije relativnosti, otkrivene su crne rupe. (Koji vek ranije zbog mnogo manjih stvari islo se na lomacu:). Izgradjeni su najmocniji teleskopi koji su mogli da vide skoro do samog kraja svemira. I Suncev sistem je poceo sistematski da se istrazuje. Velika geografska otkrica sa Zemlje prenela su se u Suncev sistem. Male svemirske sonde poslate su u sve delove sistema da snime i pokupe podatke o planetama, satelitima i svemu sto na svom putu zateknu.

U 20-tom veku otkriveno je preko 40 novih velikih tela i vise hiljada kometa i asteroida.

    Himalia    1904.   Perrine
    Elara      1905.   Perrine
    Pasiphae   1908.   Melotte
    Sinope     1914.   Nicholson
    Pluto      1930.   Tombaugh
    Carme      1938.   Nicholson
    Lysithea   1938.   Nicholson
    Miranda    1948.   Kuiper
    Nereid     1949.   Kuiper
    Ananke     1951.   Nicholson
    Janus      1966.   Dollfus
    Leda       1974.   Kowal
    Charon     1978.   Christy
    Adrastea   1979.   Jewitt
    Metis      1979.   Synnott
    Thebe      1979.   Synnott
    Epimetheus 1980.   Walker
    Atlas      1980.   Terrile
    Calypso    1980.   Pascu et. al.
    Helene     1980.   Laques et. al.
    Pandora    1980.   Collins et. al.
    Prometheus 1980.   Collins et. al.
    Telesto    1980.   Reitsema et. al.
    Puck       1985.   Voyager 2
    Belinda    1986.   Voyager 2
    Bianca     1986.   Voyager 2
    Cordelia   1986.   Voyager 2
    Cressida   1986.   Voyager 2
    Desdemona  1986.   Voyager 2
    Juliet     1986.   Voyager 2
    Ophelia    1986.   Voyager 2
    Portia     1986.   Voyager 2
    Rosalind   1986.   Voyager 2
    Despina    1989.   Voyager 2
    Galatea    1989.   Voyager 2
    Larissa    1989.   Voyager 2
    Naiad      1989.   Voyager 2
    Proteus    1989.   Voyager 2
    Thalassa   1989.   Voyager 2
    Pan        1990.   Showalter
    Caliban    1997.   Gladman et al
    Sycorax    1997.   Nicholson et al
    1986 U 10  1999.   Karkoschka et al
    Prospero   1999.   Holman et al
    Setebos    1999.   Kavelaars et al
    Stephano   1999.   Gladman et al

* Tabele su preuzete sa: http://www.seds.org/nineplanets/nineplanets

[maj 2001]

vrh