|
do teleskopa Stari narodi su imali mutnu i sasvim iskrivljenu predstavu o nebeskom prostrasntvu i telima u njemu. Bio je to skup religioznih verovanja pomesan sa nesto cinjenica do kojih se doslo posmatranjem. Haldejci su znali za neke Meseceve revolucije i umeli su da predvide pomracenje Sunca. Kao odlicni osmatraci zapazili su medju zvezdama stajacicama pet njih koje su se kretale. Kasnije ce Grci ove zvezde nazvati lutajucim zvezdama, tj. planetama. Grci su prvi koji su pokusali da otkriju sustinu stvari na naucnoj osnovi. Anaksagora je smatrao da na Mesecu kao i na Zemlji postoje planine i doline. Aristotel je izneo niz cvrstih dokaza da je Zemlja u centu svemira i da se nebeska tela oko nje obrcu (geocentricni model svemira). Njegova logika je medjutim pocivala na netacnim cinjenicama, pa je i rezultat bio pogresan. Aristarh je opet utvrdio da je Sunce vece od Zemlje i iz toga zakljucio da se Zemlja krece oko Sunca. Ipak u starom veku vladao je Ptolomejov geocentricni sistem sveta. Sve do XVII veka univerzum se sastojao od zvezda, Sunca, Meseca i pet planeta. To su bili Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Uz Zemlju bilo je znaci sedam poznatih tela. teleskopska era XVII vek U razvoju ljudske misli sedamnaesti vek je bio prelomni. U tom veku ljudi su poceli drugacije da misla. Okoncavalo se doba velikih geografskih otkrica, u umetnosti, u nauci i filozofiji zavladali su neki novi pogledi na svet. Astonomija je tom novom trendu dala svoj valiki doprinos. Na samom pocetku veka Galeleo Galilej (1564-1642) je poceo da koristi durbin za osmatranja. Otkrio je na Mesecu brda i doline sto je protivrecilo ucenju crkvene nauke da su sva nebeska tela savrseno glatke kugle. Sta vise oko Jupitera je uocio cetiri meseca [Jupiterovi sateliti] sto je znacilo da Zemlja nije u povlascenom polozaju, da nije centar oko koga se sve u vasioni okrece itd. Sa Keplerom i njegovim zakonima kretanja planeta dokazana ispravnost Kopernikovog helicentricnog sistema. Tako je pocelo doba moderne astronomije. U tom 17. veku broj poznatih tela Suncevog sistema povecao se za devet. I sva otkrivena bila su sateliti (prva cetiri pripadaju Jupiteru, a ostali Saturnu).
Ukupno to je 17 poznatih tela. XVIII vek U ovom veku teleskopi su se usavrsavali. Bili su sve mocniji i davali su sve bolju sliku. Ipak na nebu je otkriveno samo pet novih tela: jedna planeta i cetiri njena satelita. Sva pripadaju Herselu.
U 18. veku bilo je poznato ukupno 22 tela (komete nisu u ovom racunu uzete u obzir) XIX vek Naoruzani sve boljim teleskopima i sve vecim znanjem u 19. veku astronomi otkrivaju sve vise nebeskih tela. U tom veku je otkriven prvi asteroid na mestu na kome se tragalo za novom planetom. Do kraja veka pronadjeno je ukupno 464 asteroida. Od velikih tela otkrivena je jedna planeta i osam satelita.
Suncev sistem je (ne racunajuci komete iasteroida) brojao 31 telo. era astronautike XX vek Ovo je cudesan vek. U njemu su se vodila dva najveca rata u istoriji planete (i u ostalom celog Suncevog sistema), izginulo je desetine miliona ljudi, a razoreno i unisteno pola sveta. Ipak, u tom veku pocinje fantastican razvoj nauke. Postavljene su teorije relativnosti, otkrivene su crne rupe. (Koji vek ranije zbog mnogo manjih stvari islo se na lomacu:). Izgradjeni su najmocniji teleskopi koji su mogli da vide skoro do samog kraja svemira. I Suncev sistem je poceo sistematski da se istrazuje. Velika geografska otkrica sa Zemlje prenela su se u Suncev sistem. Male svemirske sonde poslate su u sve delove sistema da snime i pokupe podatke o planetama, satelitima i svemu sto na svom putu zateknu. U 20-tom veku otkriveno je preko 40 novih velikih tela i vise hiljada kometa i asteroida.
* Tabele su preuzete sa: http://www.seds.org/nineplanets/nineplanets [maj 2001] |