• Strana Marsa
• Dogodilo se
• Faze Meseca
• Šta da gledam
 

Sadržaj AM

Maria Mitchel je bila prva poznata žena astronom. Njen otac William je bio amater astronom i od njega ona uči prve korake u astronomiji. Sa ocem, Maria posmatra i beleži podatke za solarnu eklipsu 1831.

1836. "Američka obalska osmatranja" oprema kuću Mitchella sa opservatorijom. Maria tada počinje ozbiljna osmatranja i postaje slavna kada je otkrila kometu C/1847 T1.

Od 1849. do 1868. radi na izradi efermida Venere za Almanah američke vlade. Od 1865. pa do smrti 1889. radi u ženskom koledzu u New Yorku.

Maria je dobila velika priznanja i izabrana je kao prva žena član Američke Akademije Umetnosti i nauka.

Engleski astronom, prvi "Astronomer Royal" i direktor Greenwich Royal Observatory.

U mladosti je bio sledbenik "Kopernikanizma", obožavao je Galilea i Keplera i duboko je bio pod uticajem Tycho Brahea. Flamsteed je u Greenwich opservatoriji načinio precizna merenja pozicija Meseca i zvezda za korišćenje pri navigaciji na moru a na zahtev Kralja Carlsa II.

Flamsteed je načinio tri nova instrumenta za osmatranje.

Posmatrajući svake vedre noći u toku 40 godina prikupio je ogroman broj korisnih podataka koji su postavili nove standarde u astronomskim osmatranjima. Bio je težak perfekcionista i veoma spor ali detaljan u radu. Isak Njutn koji je polako gubio strpljanje čekajući njegove rezultate i protiv volje Flamsteeda objavio je u Kraljevskom društvu njegove još uvek netačne radove.

Katalog njegovih tačnih osmatranja je objavljen 1725. pod imenom "Historia Coelestis Brittanica" i to nakon njegove smrti 1719. Brojevi kojima je on obeležavao zvezde se još uvek koriste. Njegova osmatranja pozicija zvezda nisu u potpunosti bila tačna, ipak su poslužila Njutnu za njegovu lunarnu teoriju.

Engleski astrofizicar i kosmolog poznat po mnogim teorijama i objašnjenju sinteza elemenata težih od helijuma i vodonika u zvezdama. 1957. bio je jedan od koautora objavljenog rada "Sinteza elemenata u zvezdama". Pored mnogih drugih radova, modelirao je i kolapsiranje oblaka međuzvezdane prašine i formiranje zvezda, što mu je bilo jedno od najzapaženijih radova. 1940. je bio prvi u matematičkom objašnjavanju kako zvezda akumulira međuzvezdanu materiju.

Sa njegovim teorijama koje nisu bile uvek u skladu trenutnog toka, često je izazivao kontroverzne diskusije. Hoyle je dugo vremena bio profesor astronomije na Cambridge Univerzitetu pomažući njegov Institut za teorijsku astronomiju.

Više o Hojlu >>

Asaph Hall je američki astronom, rođen 1829. Otkrio je Marsove satelite uz pomoć 26" refraktor teleskopa u američkoj Mornaričkoj opservatoriji koji je u to vreme bio najveći na svetu. Pre toga je uz pomoć istog instrumenata otkrio "belu tačku" na Saturnu.

Deimos je manji od dva meseca veličine 15x12x10 km sa albedom od 0,05 za koji se veruje da je asteroid uhvačen gravitacijom Marsa. Phobos je veličine 27x22x18 km sa identičnim albedom od 0,05. I za ovaj mesec se veruje da je uhvaćen asteroid. Phobos ima površinu prošaranu kraterima. Dva najveća kratera su nazvana Hall i Stickney po svom pronalazaču i devojačkom prezimenu njegove žene.

Ovo je mali sferični satelit sa burnom geološkom istorijom. Na snimcima koje je poslao Voyager II vide se mnoge ravne površine bez kratera. Drugi delovi prikazuju ravne površine sa zakrivljenostima koje bi mogle biti razultat krajovulkanizma, (vrsta vulkana niske temperature na zaleđenom planetarnom objektu u kome je eruptivni fluid (magma) voda, odnosno mešavina vode i amonije, slana voda ili rasol, pre nego tečni silikat. Tečnost je poreklom iz unutrašnjest toplijeg sloja i izlazi kroz pukotine na površini. Na površini se smrzava kreirajući ravne površine) dok se na drugim delovima satelita, gustina kraterskih ožiljaka znatno razlikuje od regiona do regiona. Enceladus ima sjajni albedo od skoro 1. što ga čini sjajnijim od svih drugih smrznutih satelita, za šta se kao razlog opet navodi krajovulkanizam. Encladus se nalazi na ivici spoljneg Saturnovog "E" prstena.

Letelica proleće na distanci od 2.400 km i šalje na Zemlju 150 snimaka asteroida. Ovo je bio drugi blizak susret letelice sa jednim asteroidom. U oktobru 1991. Galileo letelica je prošla pored asteroida GASPRA.

Na stranicama Asteroidi naćićete nešto više o asteroidima Ida i Gaspra.