am@astronomija.co.yu

 

 

Prie sa liste

Geoloka vremenska skala

 

 

 

Sadraj AM

 

 


prie sa liste
Kako su nestali dinosaurusi
 

Preuzeto sa mailing liste ad_loznica

DINOSAURUSI SU IZUMRLI U ROKU OD JEDNOGA SATA NAKON STO JE ASTEROID POGODIO ZEMLJU PRE 65 MILIONA GODINA

24 MAJ, 2004
Prema najnovijim istraivanjima, voenim od strane Univerziteta u Koloradu, na "Boulder" geofizici, gigantski asteroid koji je pogodio obalu Meksika pre 65 miliona godina verovatno je sprio i pretvorio u pepeo sve velike dinosauruse koji su iveli u to vreme, i to za samo nekoliko sati. Samo su preiveli oni koji su se u to vreme nalazili u nekim jazbinama, rupama, peinama ili u vodi.

Asteroid veliine od est milja u preniku, za koji se smatra da je udario "Chicxulub" u Jukatanu, snagom od 100 miliona magatona TNT-a, izjavio je glavni autor i istraziva Dough Robertson, sa odeljenja za geoloke nauke i saradnik "Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences". Udarac, sa povratnim efektom i materijalom koji je bio izbaen u atmosferu je verovatno globalno pokrio itavu Zemljinu kuglu. On je prouzrokovao strahovito visoku temperaturu, pa je bukvalno sprio sve kopnene organizme, osim onih koji su se nalazili u peinama, rupama ili u vodi.

lanak o ovoj temi je bio objavljen od autora g-dina Robertsona u maju-junu u asopisu "Geological Society of America". Ko-autori su profesor Owen Toon, sa univerziteta "CU-Boulder", zatim sa univerziteta u Wayoming-u, profesor Malcolm McKenna i Jason Lilegraven i sa Akademije za nauna istraivanja u Kaliforniji istraiva Sylvia Hope.

"Kineticka energija koja je nastla kod izbacivanja materije se podigla kao i toplota u gornje slojeve atmosfere, i slino prolasku rakete kroz guste slojeve atmosfere, toliko zagrejala atmosferu da je od normalno plavog neba, ono postalo satima arko crveno." kae Robertson. Naunici su spekuliali vie od jedne decenije da je itava povrina Zemlje ispod ovakvog neba morala biti sprena ovakvim efektom globalne penice, slino rostilju.

Dokazi o propasti i katastrofi koja se odigrala na Zemlji se sakupljaju, kae Robertson, meutim nita osim retkih komada okruglastog, samleveniog kamenja i delova stena, koje je pronaeno u krateru Tertiary, ili KT, poto se isto verovatno razletelo na sve strane sveta. Loptasti ostaci naeni u glini su ostatci kamenitih stena, koje su se istopile i bile izbaene silinom udarca u sub-orbitalnu putanju. Padavine kamenja, uareni vazduh, adj i gare su jo neko vreme trajali, ali implikacije ovakvog scenaria na opstanak ivih organizama na zemlji nisu ba uspeno tumaeni, kae Robertson. Mnogi naunici sa velikom radoznalou postavljaju pitanje, kako je bilo koja ivotinjska vrsta, kao naprimer primitivne ptice, sisari i vodozemci, uspela da preivi ovakvu jednu globalnu katastrofu koja je naisto istrebila tadanje dinosauruse.

Robertson i kolege su postavili novu hipotezu koja ima sasvim drugi pristup teoriji o preivljavanju kopnenih kimenjaka na kraju Krede. Oni su se fokusirali na pitanje koja je vrsta kimenjaka mogla biti, po svoj prilici sakrivena, ili pod zemljom ili pod vodom u vreme udara asteroida. Njihov odgovor se skoro podudara sa posmatranim uzorkom preivelih kimenjaka. Pterosaurusi i dinosaurusi koji nisu imali krila, tj. koji nisu leteli, poto nisu imali potrebu za adaptacijom zbog preivljavanja, nisu se se zavlaili u rupe, pod zemlju, niti su imali potrebu da plivaju, pa su izumrli. Suprotno tome, kimenjaci koji su kopali rupe pod zemljom ili oni koji su se nalazili pod vodom "sisari, ptice, krokodili, zmije, gusteri, kornjace kao i vodozemci" su veinom preiveli.

Kopneni kimenjaci koji su preiveli su takoe bili izloeni sekundarnim efektima radikalnih promena i vrlo negosoljubivog okruenja. "Budua izuavanja dogaaja iz perioda rane Paleocene na povrini zemlje mogli bi da idu u ovom pravcu, kako bi se bacilo novo svetlo na ovaj dogaaj, noviim pogledom na KT katastrofu" izjavio je Robertson.

Teko je dokazati teoriju o nestanku dinosaurusa za samo sat vremena nakon udara asteroida !

U nastavku diskusija na temu o naglom izumiranju dinosaurusa pre 65 miliona godina, ukljuio se u diskusiju i poznati paleontolog sa univerziteta "Rhode Island" DAVID FASTOVSKY, koji izmu ostalog kae da se slae da se izumiranje dinosaurusa dogodilo iznenada i brzo. To nije trajao hiljadama godina, izjavio je u telefonskom intervjuu. Fastovsky je izneo nekoliko scenarija, izumiranja zbog visoke temperature, koji su mnogo realniji, nego to je izgledalo pre deset godina, prema istraivanjima Petera Schultza istraivaa sa Brown Univerziteta.

Fastovsky kae da je Robertsonov tim imao jedinstven i vrlo praktian pogled na te dogaaje, kombinujui geofizike i paleontoloke dokaze. Ali je dodao, da je pokuaj da se odredi tano vreme kada se to dogodilo, prouavanjem fosila, slino tome kao kada bismo hteli da se setimo sta smo radili samo u toku nekog odreenog trenutka u ivotu (koji je trajao jedan minut) a koji se odigrao pre mnogo godina unazad. Moda su dinosaurusi izumrli u toku samo jednoga sata vremena, ali se to ne moe raspoznati i dokazati putem fosila, koji su pronaeni.

"Niti se iz 'zapisa' naenih na samim foslilima moe razluiti taj momenat, da li je u pitanju sat ili sto godina, za neto to se dogodili pre 65 miliona godina" izjavio je Fastovsky.

To ostavlja i dalje otvoreno pitanje o tome kako se tano odigrala ta agonija, ali smo ipak uspeli da smanjimo nedoumice u tom pogledu na samo nekoliko moguih scenarija.

Dinosaurusi i mnoga druga iva bia su jednostavno prestala da postoje. Onih nekoliko srenika, koji su moda preiveli posledice ovakog udara, visoku temperaturu, radijaciju i slino, su svakako morali da se bore da preive tako dramatine promene okruenja, ukljuujui verovatno i drastino i naglo zahlaenje, koje je nastalo kao posledicu udara, to je opet unitilo i poremetilo osnovni lanac ishrane..."

 

Prevod: Gordana oki

| 1 | 2 | Komentar

(jun 2004.)

vrh