¹ Arhik i Proterozoik se zovu zajedno još i prekambijum
² Ćelije sa jedrom
³ Ćelije bez jedra

Najduža vremenska razdoblja su eoni. Eoni se dele na ere, ere se sastoje od perioda, a periodi od epoha.

Arhaj je najstariji eon. Počinje pre 3,8 milijardi godina a završava se pre 2,5 milijardi godina. Vreme pre arhajskog doba zovemo prearhajsko doba. To je vreme nastanka Zemlje. Proterozoik traje od pre 2,5 mlrd do panerozoika - pre 570 miliona godina. Na prelazu ova dva doba javljaju se beskičmenjaci.

Paleozoik je doba kada se pojavljuju mnoge životne forme. Iz tog perioda su ostali brojni fosilni ostaci širom sveta. Međutim iz za sada nerazjašnjenih razloga preko 90 % svih živih organizama izumire krajem ove ere, u permu.

U mezozoiku se pojavljuju nove vrste životinja (između ostalih i dinosaurusi), ali ova era se takođe okončava velikim izumiranjem živih bića. Računa se da je sa lica zemlje tada nestalo oko 80% svih živih organizama. Uzrok je verovatno udar velikog asteroida u blizini poluostrva Jukatan u današnjem Meksičkom zalivu (o ovom događaju čitajte ovde).

U heliocenu dolazi do naglog povlačenja ledenog pokrivača u Evropi i Severnoj Americi, do izdizanja novoa mora, te do pojave umerene klime i ekspanzije ljudskih zajednica širom sveta.

[jun 2001]

vrh