Sigurno vam je poznat
osećaj da vas nešto proganja, a vama se nešto neda da završite ,
pa neda vam se. E tako je i samnom i sa kometom Swan. Prvi put
nam se totalno sakrila u gustoj magli na horiznotu, drugi put
skoro da je nismo ni uhvatili zbog oblaka i sada je došao na
mene red da je uhvatim za rep
.
I ako sam planirao da je „hvatam“ u petak u noći Orionida ja sam
ipak išao na sigurniju varijantu, pa sam otišao dve noći ranije
jer je vreme bilo super. Sa još četvoricom smo otišli na Rudine
na vreme i na tenane smo postavili i useverili teleskop i na
miru sam postavio svu opremu da uhvatim kometu. Ovog puta kometa
je bila dosta visoko, a nebo čisto 100% tako da sam imao vremena
i za probne ekspozicije i za eventualne greške.
Prvo sam slikao sa
Celestronom 80 mm ED. Sve je bilo super i jedinu grešku koju sam
napravio je bilo fokusiranje. Pobeglo mi je za malo da bude
idealno al’ štaćeš.
Niko nije savršen, pa ni ja.
Posle celestrona sam stavio ruski objektiv od 200mm f/4 i
napravio i sa njim nekoliko ekspozicija. Kada je kometa sišla
dosta blizu horizonata okrenuo sam objektiv ka već standardnim
objektima koliko da vežbam vođenje a možda i napravim neku
valjanu fotku. O tim eksperimentima i kako je sve to ispalo
pogledajte na slikama. Slike je u fotošopu obradio Martin.
U slikanju puno mi je
pomogao novi član Sašo koji je dosta dobro vodio i ako se
smrznuo k’o ... . Dok je Sašo vodio sa ostalima smo na
Halnolijevom teleskopu (Celestron reflektor od 8 inča) gledali
objekte dubokog neba ali sada kroz moj novi UHC-S filter koji
sam nedavno nabavio. Bilo je pravo uživanje videti Veil po prvi
put na našem nebu. Pored Veila
gledali smo Helix
nebulu kao i
NGC
281. Helix je toliko
veliki i sa detaljima da se zaprepastiš.
NGC281 je bio dosta bled ali se ipak dao registrirati bez
većih problema. Severna
amerika me
nešto nije oduševila ali se meksički zaliv ipak lepo izdojio.
Čak i M27 (Dumbell)
je bio puno bogatiji u poređenju kada se gleda bez filtera.
Pokušavao sam da primetim i Konjsku
glavu kao i
Flejm
nebulu ali su bili
dosta nisko nad horizontom, a i svetla Skoplja su dostizala do
te oblasti tako da smo ostali uskraćeni za porciju „konjetine“.
I tako malo po malo uz puno
gledanja i puno priče sa Miletom i Borčetom oko različitih tema
(uglavnom oko raznih teorija zavera) završila je još jedna lepa
noć pod zvezdanim nebom. Planirali smo ostati najkasnije do
ponoći ali ostali smo sat ipo duže. I tako oko 1:30 po ponoći
smo polako spakovali opemu koja je već bila pod dobrim slojem
inja što je bio znak da smo se igrali sa nulom na celzijusovoj
skali.
Na kraju bih dodao da je
lep osećaj kada se tehnika uvuče u celoj ovoj priči sa novom
opremom, pa sada umesto da čekamo jutro i da odemo da razvijamo
filmove, sada na putu kućama u kolima odmah sa aparata (Canon
eos 20 D-H) skinemo slike na lap top a odatle na memori diskove
i svi imaju slike instantno. Jedini je problem što ne mogu da
odolim a da ne gledam slike dok vozim i to nizbrdo na dobrim
krivinama.
Pozdrav
