Naucno potkrepljeno, ovo zaista deluje ubedljivo, nema sta....Ako je vec tako, a lako je poverovati na osnovu prethodnih cinjenica, molim g-dina Dragovica da da objasnjenje na cemu se zasniva snazno dejstvo Meseca na bioritamske tokove ljudskog bica a samim tim i na raspolozenje ljudi, ili i to postoji jos uvek kao pretpostavka bez adekvatnog dokaza?

Perovic Nevena

***

Dragi Drasko,

jutros je neko reklamirao na astronomskoj mailing listi (ad Loznica) Vas rad pod naslovom gravitacija protiv astronomije. Vec vise od desetak godina prilikom predavanja i tribina na temu astrologije ja spominjem da jace deluje jedan frizider na coveka nego uticaj planeta ili zvezda. Zato sam se, mozda malo pristrasno, veoma odusevio Vasim proracunima, koji su mi godinama bili potrebni kao dokaz. No, kod astrologa ni to ni nije relevantno, nije vazna udaljenost nebeskog tela, vec polozaj na zvezdanom nebu. Naravno da se onda namece pitanje - sta sa mnostvom nebeskih tela koje se ne vide, a koje se u svim kombinacijama nalaze na nebu?! Takodje, vazan argumenat protiv astrologije je taj sto se genetski atributi covekove licnosti ne detrminisu u trenutku rodjenja, vec u trenutku zaceca, i ranije u formiranju polnih celija, i to na osnovu cetiri seta gena koje mu na raspolaganju nude njegovih roditelji. Od svakog roditelja ponaosob on moze da nasledi samo po jedan gen (od dva pobudjena po roditelju) za svaku osobinu. Bez obzira na horoskopski znak u kojem je covek rodjen, on ne moze da povuce nista vise od onoga sto su mu pruzili roditelji. Pa ako bismo gledali na coveka kao na neku nerazumnu i neodgovornu zivotinju, koja je determinisana genetikom i okruzenjem, to bi znacilo da je covek determinisan ne polozajem planeta nego nasledjem. Kao sto postoje razne vrste macaka, jedna je pitomija, druga je agresivnija, itd, tako onda i kod ljudi mozemo da govorimo o razlikama izmedju ljudskih populacija (rasnih tipova drugog reda) izmedju kojih postoji razlika u naslednim karakternim sklonostima. Medjutim, covek nije zivotinja, nego covek. Umesto da kao zivotinja bude determinisan genetikom i okruzenjem, covek, zahvaljujuci svom razumu, savesti i volji, ima sposobnost da sam sobom vlada i da vlada okruzenjem onako kako hoce, nezvisno od nasledja. To znaci da ja necu cekati da me nagon ili instinkt (determinisan genetikom) natera da nesto uradim, vec cu ja to tako da uradim zato sto me razum osvedocava da je tako razumno potrebno da uradim, zato sto me savest navodi da se ponasam u skladu sa razumnom svescu o svojoj realnoj potrebi, i zato sto mi sloboda volje daje moc da menjema sebe i svest oko sebe onako kako mi razum i savest nalazu. I onda se desava apsurd da ja, mimo svog prirodnog nagona, radije izabrem hranu koja je zdrava, nego hranu koja je jako ukusna, ali nezdrava. Ali ja mogu da se istom tom slobodnom voljok odreknem svoje odgovornosti koja me razlikuje od zivotinja. Mogu da izaberem da sledim svoje nagone, i samim tim razne karakterne slabosti, te da izaberem postupke koji nisu razumni. Na primer, da jedem hranu koja je nezdrava ali koja se jako svidja mom apetitu. U tom slucaju dolazim u sukob sa atrubitima koji me cine covekom, Idem protiv zdravog razuma koji me osvedocava da je ono sto radim besmisleno. Idem protiv savesti koja me opominje protiv besmislenih postupaka, dajuci im moralni atrubut, priglasavajuci ih grehom. Idem protiv svoje slobodne volje, cime slabim njenu snagu, i na kraju postajem rob svojih nagona i ponasam se nerazumno i nesavesno onako kako mi
dune. Kako mi tada smetaju razum, savest i volja, ja imam potrebu da ih se odreknem, da odgovornost sa sebe prebacim na nekog drugog, ko ce biti kriv umesti mene samog. Ta potreba se izarzava kroz fenomen autoitarne licnosti koja uvek ima neke autoritete (idole) koji misle umesto nje same (neodgovoran covek se plasi da misli svojom glavom, jer bi tada shvatio da se ponasa besmisleno), i koja uvek ima dezurne krivce (koji su krivi umesto nje same). U okviru tog autoritarnog nacina razmisljanja moze se govoriti i o astrologiji, gde covek svoju odgovornost prebacuje sa sebe na polozaj nebeskih tela na nebu. Ako radim nesto sto nije dobro, nisam kriv, vec je to posledica odredjenog polozaja planeta. Ako bi problem bio u meni, onda bih bio odgovoran da radim na sebi, da sebe samog menjam i ispravljam. Ali kako je problem u polozaju planeta, onda sam ja tu nemocan, i to je zaista za mene visa sila, jer polozaj planeta ne mogu da menjam. Umesto da se borim za menjam sebe samog i svet onako kako mi razum nalaze, ostaje mi samo da se pomirim sa sudbinom zacrtanom u zvezdama. A ako ja sam ne vladam sobom i svetom oko sebe, ko ce onda drugi da vlada sa mnom nego moja genetika puta okolnosti tj. moje slabosti puta spoljna manipulacija tim slabostima. U tom slucaju se ne razlikujem od zivotinje, i u tom slucaju kod mene zaista funkcionise rasna teorija. Ako sam dinarskog porekla (Zapadna Srbija, Crna Gora), onda imam karakter buntovnog ovna u horoskopu. Ako sam zapadni mediteranac (Kosovar, ali i, na primer, tipican Podgoricanin) onda imam karakter sujetne vage u horoskopu. Ako sam atlantski mediteranac (tipican Hercegovac i, na primer, Niksicanin ili Splicanina) onda imam karakter lava u horoskopu. Ako sam alpid (Lala starosedelac, ili prosecan Austrijanac ili Bavarac) onda imam karakter device u horoskopu. Ako sam semicanin (Bliski Istok, Mediteran, jugoistocna Srbija) onda imam karakter skorpije, Itd. Zapravo, razni horoskopski znaci odgovaraju psiholoskim iskusenjima realnih ljudskih populacija. Otuda astrologija cesto funkcionise, iako razlog njenog funkcionisanja nema nikakve veze sa planetama i zvezdama, vec sa nasim nasledjem i sa nasom neodgovornoscu. Kako kod nas preovladjuje dinarski rasni tip (oko 30% prema genetickim markerima), to znaci da svaki treci stanovnik nase zemlje ima iskusenje ovna u horoskopu, bez obzira na to kada je rodjen. A zasto se onda astrolozi na bave antropologijom? Zasto ne izucavaju korelaciju izmedju coveka i njegovih predaka, kada je ona svakako ociglednija nego korelacija covekovog karaktera sa zvezdama tj. trenutkom rodjenja? Zato sto bi svest o tome da je njihov problem u njima samima podrazumevao suocavanje sa odgovornoscu da pobede iskusenja koja nose u sebi. Astrolozi tvrde da se zanimaju za astrologiju zato sto ih zanima covekov karakter. Pa sto se onda ne bave psihologijom, ako ih zaista zanima psihologija? Zato sto se iza njihove potrebe za astrologijom krije nesvesna ili svesna potreba za opravdanjem, a ne za pobedom nad sopstvenim zivotnim iskusenjima. Kada bi se ponasali kao ljudi u najuzvisenijem smislu te reci, oni se ne bi ponasali u skladu ni sa jednim znakom u horoskopu, vec bi se ponasali razumno, onako kako zahtevaju njihove realne potrebe zivota. Eto, dragi Drasko, ovom prilikom sam podelio razmisljanja i saznanja koja inace imam o astrologiji.

Milos Bogdanovic

***

Ej, genijalna je ideja... ali bojim se da ne uspeva da obori astroloska vidjenja. Ne razumem se bas na koji nacin astrolozi samatraju da planete deluju na nas,ali sumnjam da je posredstvom gravitacije. Ali da je tako(tj. preko Fg) onda dokaz apsolutno stoji! Medjutim sila gravitacije nije jedina u prirodi tako da pristalice mogu tvrditi da planete na nas zive duse deluju nekom desetom silom kojom automat za koka-kolu ne moze...

Pitanje je koliko je uopste moguce dokazati bilo "za" ili "protiv"... to je nesto kao dokaz postojanja Boga - dok got nase poznavanje prirode stvari nije potpuno sve je stvar intuicije ili licnog ubedjenja.

A do tad(dok nauka ne dodje do potpune spoznje), kao sto Ksenofan rece, istinski se mudar covek treba uzdrzati svakog definitivnog suda!

Milena

(16.06.2006.)

vrh

AM SCG

• Astronomija <-> Astrologija

• MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka

• MUDROST HOROSKOPA - povodom tog članka

• NELOGIČNOST HOROSKOPA