|
|
| am@astronomija.co.yu |
Pitajte
astronoma
pitanja- Zasto dan ima 24 casa
| Nas citalac Dragan pita: ko, kada, kako i zasto odabrao i podelio dan na 24 sata a sat opet na 60 minuta? |
Da je racun izmislila Lisa Simpson (Bart tako nesto sigurno nikad ne bi uradio) sada ne bismo u racunanju koristili dekadni sistem vec oktalni. To je zato sto Lisa, kao i drugi junaci crtanog filma, na rukama ima ukupno osam prstiju. Veruje se naime da dekadni sistem potice od nase prve racunaljke - od nasih prstiju. U stara, jako strara vremena ljudi su racunali na prste, a kako njih imamo destet i nase racunanje za osnovu ima broj deset. Medjutim sasvim lepo moze da se racuna i sa nekom drugom osnovom, recimo sa 6, 8 ili 12. Uostalom sa 12 (tuce) ponekad i racunamo. U geometriji opet racunamo sa 60 kada merimo uglove. A kad racunamo vreme koristimo 60 za minute i za sekunde; 24 koristimo da podelimo dan; 365 da delimo godinu itd. Evo kako se doslo do ovih osnova.
Za svoje vreme Vavilonci su bili dobri astronomi. Na osnovu posmatranja kretanja Sunca, i na osnovu posmatranja pojava u prirodi oni su zakljucili da se nakon 360 dana zatvara jedan prirodni ciklus nakon cega pocinje novi. Taj vremenski period od 360 dana zovemo godina (nesto kasnije ce se ovaj racun popraviti na 365 dana). U jednoj godini Mesec kroz svoje faze prodje 12 puta, jer jedan prolaz kroz faze traje oko 30 dana. A taj broj 12 je zbilja zgodan jer se lepo, bez ostatka, deli sa 1, 2, 3, 4 i 6. Znaci godina od 360 dana lepo se deli sa 12 na 30 dana koliko traje jedan prolaz Meseca kroz sve svoje faze. Vavilonci su, kao i drugi stari narodi, za racunanje vremena koristili lunarni kalendar pa im je ovo bilo vazno.
Posto su godinu podelili na 12 delova Vavilonci su onda i dan (tj. obdanica, od izlaska do zalaska sunca) podelili isto na 12 delova. Po analogiji i noc je takodje podeljena na 12 delova sto znaci da se jedan dan sastoji od 24 dela (obdanica + noc), a svaki deo zovemo sat (ili cas). Pa i ova podela je zgodna. Prividno Sunce obidje Zemlju za jedan dan tj. nacini jedan krug oko Zemlje. Jedan dan traje 24 casa sto znaci da Sunce za jedan sat prevali put od 15 stepeni (360:24).
Zapravo i podela kruga na 360 delova potice od Vavilonaca. Posto je njihova godina imala 360 dana, a za tih godinu dana zatvori se jedan prirodni krug, to je i geometrijski krug podeljen na 360 delova. I ova podela ima neke zgodne osobine. 360 se lepo deli sa 2 na 180 i sa 4 na 90 (uzmite da krug ima 100 delov onda bi podela bila 100 - 50 - 25). 90 se opet moze podeliti na 3 dela. Ali postoji i druga podela 360 tj. sa 60, a 60 je zgodno jer jednakostranicni trougao ima uglove od 60 stepeni. Po analogiji svaki stepen se opet deli na 60 delova, tj. na minute, a svaki minut na 60 sekundi.
A taj broj 60, je opet zgodan, cak zgodniji od 12 jer se deli sa 2, 3, 4, 5, 6, 10, 12, 15, 20 i 30 pa se s njim lako racuna. Otuda su Vavilonci sa 12 kasnije presli na 60 kao osnovu racunanja.
Sem u geometriji ovu osnovu danas koristimo i u racunanju vremena te jedan sat delimo na 60 minuta, a minute na 60 sekundi.
Zgodno.
[APRIL 2001.]