|
Nadam se na mi čitaoci Astronomskog Magazina neće zameriti na mogućim nedoslednostima ili netačnostima što je proizvod činjenice da se ja zapravo ne bavim profesionalno astronomijom već da mi je ona samo ljubav iz detinjstva i da mi kao takva ispunjava samo slobodno vreme.. Obzirom na relativno mali broj podataka ne samo o pomenutim galaksijama već i na konstantna istraživanja Mlečnog Puta koja nam iz godine u godinu donose sve više i više podataka o geometriji i sastavu same galaksije, izdvojiti jednu od pomenute četiri galaksije nije ni malo lako. Zabave radi zamislite da su teorije o konačnoj masi cele materije u Kosmosu tačne i da je masa tamne materije višestruko veća od vidljive mase. Sada zamislite da nekako ipak možemo i da vidimo tu tamnu materiju. Pitanje je kako bi u tom slučaju galaksije uopšte izgledale u našim teleskopima. Ono što znamo odnosi se samo na vidljivi deo svemira.
Da bi smo ipak došli do kakvog takvog zaključka hajde da se prvo pozabavimo Mlečnim Putem i izdvojimo ono što nam je poznato i pogledamo kako to znamo. Zapravo ako gledamo Mlečni Put iz naše "žablje" perspektive vrlo je teško doći do zaključaka na osnovu "edge-on" slike u vidljivom delu spektra. Ovo je zato i zbog toga što se u centru galaksije nalaze mahom stare zvezde i crveni džinovi okruženi sopstvenom zvezdanom prašinom. Infracrveni pogled na disk Mlečnog Puta nam daje bolji pregled obzirom da zvezdana prašina apsorbuje mnogo manje infracrveni deo spektra. Pogled na centralni deo galaksije u infracrvenom delu spektra nam otkriva blagu iskrivljenost centralne izbočine što nam sugeriše da je centralni deo Mlečnog Puta pravougaonog oblika i to tako da je levi deo "prečke" okrenut prema nama i to pod određenim uglom. Infrared slike sa "COBE" satelita kao i višedecenijsko posmatranje doplerovog efekta u kretanju gasa koji se nalazi u okolini centra galaksije sa velikom sigurnošću nam govore da Mlečni Put zaista ima centralnu prečku sastavljenu od zvezda iz centralnog dela galaksije. Štaviše na osnovu novijih istraživanja kao što je "The Two Micron All Sky Survey - 2MASS" Link 1 - The Two Micron All Sky Survey (2MASS) pojavljuju se i dokazi o postojanju još jedne zvezdane prečke unutar osnovne Link 2 - Teorija unutrašnje prečke Naravno ako ovome dodamo i "Standard Candles" postupak u određivanju daljine objekata na nebu, na osnovu osvetljaja zvezda i njihovih teleskopskih dimenzija, možemo doći do prilično jasne slike o tome kako Mlečni Put zaista izgleda (bez tamne materije, razume se) kao i do nekih osnovnih podataka o samoj galaksiji. Dakle, Mlečni Put je galaksija osnovnog tipa "SB" ili "SAB", gde je "S" oznaka za spiralne galaksije a "B" označava postojanje prečke u centru u kom slučaju dve osnovne spirale polaze iz krajeva prečke dalje se granajući. "SAB" je oznaka galaksija sa geometrijski nepravilnom prečkom ili sa prečkom u formiranju. Ako je suditi po Gerardu de Vaucouleursu, Mlečni Put je galaksija tipa SAB(rs)bc II. Da se zaustavimo na ovome. Više o klasifikaciji galaksija može se pročitati u ovom interesantnom tekstu: Link 3 - Specifikacija galaksija Uzevši sve u obzir, osnovni tehnički podaci naše galaksije bi glasili:
Inače, domišljati umetnik već je napravio vrlo lepu 3D skulpturu u kristalu (u tačnoj proporciji od 1 : 2.5 x 10^22) sa Mlečnim Putem koji sadrži zvezde koje svetlucaju u mraku i koja se može i kupiti preko interneta na adresi: Link 4 - Mlečni Put u kristalu Nije ni preterano skupa a priznaćete lepo i izgleda. (mart 2004.)
|
