|
 Evo
pravog pitanja za zvezdane sladokusce: ako bismo
Mesec "postavili" negde nasumično na nebu, koliko bi on
zvezda pokrio? Recite otprilike, a potom pogledajte
račun koji sledi. Možda će vas odgovor iznenaditi.
Prošli put smo
dosta lako izračunali da nebo oko nas ima oko 40.000
kvadratnih stepeni. Takođe znamo da pri vedrim noćima na
nebu vidimo oko 6.000 zvezda. Tako dobijamo 6.000/40.000
= 0,15 zvezda po kvadratnom stepenu.
Koliko je velik
Mesec?
Gledano sa Zemlje,
Mesečev poluprečnik iznosi oko 1/4 stepena. Ako tu
vrednost uvrstimo u jednačinu za površinu kružnice, r2
x
π, dobićemo da je površina Meseca (1/4)2
x π = 0,2 kvadratna stepena.
Na taj način
zaključujemo da površina Meseca pokriva 0,15 zvezda /
kvadratnom stepenu
x 0,2 kv. stepena = 0,03 zvezda. Ukratko, u
proseku Mesec pokriva oko 0,03 zvezde. Drugim rečima,
treba da čekamo da se Mesec pomeri 30 svojih prečnika da
bi pokrio jednu zvezdu!
Po sredi je
iluzija, i oko nas vara kad posmatramo noćno nebo. Ono
nam se čini puno zvezda, a Mesec tako veliki! Ali u
stvarnosti, nebo je veliko, a Mesec je mali.
Ovde ima i jedan
trik: zvezde nisu nasumično razbacane po nebu, već imaju
tendenciju da se na nekim mestima jače grupišu nego na
drugim. Koncentracija zvezda je mnogo veća u, recimo,
sazvežđu Strelca, zato što se ono nalazi u pravcu
središta naše galaksije. Ako se Mesec nalazi tu negde,
sasvim je sigurno da će bez problema prekriti više
zvezda. |
