Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

31. 01. 2007.

Kliknite na snimak

Donald E. Davis

U ovom prikazu, probaćemo da bar donekle predstavimo rad i vizije američkog umetnika Donalda E. Davisa (1952). Ovaj neverovatni kreator je radio i sarađivao sa brojnim američkim i međunarodnim timovima, poput recimo Američkog geološkog društva (USGS), gde je za potrebe njihovog Astrogeološkog odseka pravio mape i 3D modele Meseca i ostalih planeta, koristeći u svojim radovima brojne filmove i snimke njihovih površina koje su pribavljale brojne svemirske sonde i teleskopi. Radio je i na vizuelnom identitetu poznatih knjiga Carla Sagana "Cosmos" i "Pale Blue Dot", koje su mogle da se nađu i u našim knjižarama, kao i na knjizi koja je dobila Pulitzerovu nagradu, "The Dragons Of Eden". U Smitsonovom Nacionalnom muzeju se nalaze njegove brojne digitalizovane serije murala i animacija na temu stvaranja Sunčevog sistema, dramatičnog meteorskog udara pre 65 miliona godina i sl. Danas najviše radi za NASA–u, počev od slika onoga što su mogli da vide letilice "Voyageri", pa do maštovitih prikaza kolonijalizovanih svetova u vasioni sa višemilionskim stanovništvom. Težište svog rada je sa slikarstva prebacio u svet vizuelnih efekata za filmove i ostale video medije. 

Planete su zasebni svetovi, čija se istorija može pročitati sa njihovih površina, bilo da su one stenovite, pokrivene ledom ili gasovitim omotačem. Sunčev sistem je prilično oskudan u paleti boja – zastupljene su sve nijanse žuto–braon i sive boje, različite jačine i zasićenosti. Retke izuzetke predstavljaju narandžasti tonovi na Marsu, sumporna površina Ia ili plavi okeani Zemlje, koje predstavljaju dominantne boje u njihovim portretima.

Pošto je u tom smislu (pored Zemlje) Mars daleko najživopisniji svet, sa dugom istorijom proučavanja, Donald je osetio da je red i obaveza da se ovoj planeti posveti posveti posebno mesto.

Mars

U ovom delu teksta, Don je pokušao da prikaže takvu boju planete koja će podražavati onu koju se vidi kroz teleskop. Sličan pokušaj je izveo i sa podlogom, čija prašnjavo tlo bi imalo sličnu boju kao i delimično utabano tlo.

Pošto je većina ovih slika predviđena zapravo za Macintoshove kompjutere, a oni generišu donekle drugačije boje, treba napomenuti da su na našim PC–jima sve slike malo tamnije nego što je umetnik originalno zamislio.

Razlog zbog koga se na sledećim slikama javljaju razlika u osvetljenosti leži u kontekstu u kome se boje sagledavaju. Sunčevo svetlo naspram crne pozadine stvara u oku utisak tamnijeg uzorka nego što on stvarno jeste. Gledano sa površine Marsa, boje pejzaža ispunjavaju vidno polje i one postaju referentne za oko posmatrača, a ne crnilo svemira kao što je slučaj kada se planeta gleda kroz teleskop ili sa daljine.Takođe, činjenica da je blizu horizonta Marsovo nebo blještavije, uzrokuje da pejzaž u tom delu generalno izgleda prividno tamniji nego što stvarno jeste.

Na primeru slike Marsove površine, koji je svojevremeno, krajem sedamdesetih, načinio "Viking 1", pokazaćemo kako se slike menjaju i prilagođavaju potrebama, a na taj način se prave boje zanemaruju.

	Slika je skenirana sa originalne verzije prve slike u boji Marsove površine. Namera je bila da se prikaže sivo nebo, ali su boje prve serije tih fotografija bile previše podešena ka plavom deliu spektra.
	Sledeći kolor–tretman je bio tipičan za ono što se kasnije objavljivalo u mnogim zvaničnim i popularnim časopisima i knjigama, gde se težilo ka "cigla crvenim" tonovima površine.
	Kasniji prikazi Marsove površine, objavljeni u brojnim publikacijama, zastranili su u primeni raznobojnih tonova, kao što je to slučaj baš na ovom primeru ovde.

Kliknite na sliku
	Na ovoj slici je prikazano kako bi po Donu Davisu zapravo izgledala ta prva slika u boji Marsove površine. On je siguran da će u budućnosti slike napravljene ručnim kamerama na licu mesta biti znatno drugačije, i da će mnoge iznenaditi.
	Ovo je još jedna slika "Vikinga 1", snimljena po izuzetno tmurnom danu, punom čestica pračine i peska. Vidi se svetla plavičasta zona oko preeksponiranog Sunca, koje se nalazi sakriveno u gornjem desnom uglu. Uočite potpuni nedostatak senki na stenju oko letilice i dalje
	Ovde je prikazana jedna od mozaičnih i u bojama dobro izbalansiranih slika, koje je uradio NASA–in "Pathfinder", bez pokušaja da se "očisti" preeksponirano nebo. Ovde se već znatno približavamo onom što će budući posetioci stvarno videti na površini Marsa. Blage plave nijanse na najtamnijim komadima stena potiču od refleksije svetlo–plavog haloa oko Sunca.

Mesec, Merkur

Kliknite na sliku
	Ukupno gledano, Mesec (levo) je prilično taman, sa prosečnim albedom od oko 0,12. Tamna "mora" izgledaju malo "plavlja" od kraterskih visoravni, jer reflektuju za oko 7–10 procenata manje svetlosti. Takođe, i na visoravnima i u morima, primećuju se zasebne crvenije ili plavlje površine. Visoravni reflektuju oko 20–25% svetlosti, dok neki sveži krateri, pokriveni stenjem i rastopljenim staklom, čak i do 40 ili 50%. (Pozadinska siva na predstavljenoj slici je podešena na 50%.) Ovi brojevi su dobijeni ekstrapolacijom preliminarnih naučnih izveštaja misije "Apolo".
	Merkur ima verovatno sličan i albedo i boju kao Mesec, samo sa manjim kontrastom između svetlijih i tamnijih regija. I Mesečeva i Merkurova slika su nastale vernim prenošenjem boja i teksture sa fotografija koje su napravile svemirske letilice.

Vrhovi oblaka Venere (koja ovde nije prikazana) su brilijantno beli, sa albedom koji se penje i do 76%. Tamnije formacije je moguće uočiti jedino na ultraljubičastim snimcima.

1   2   Zemlja i druga tela

(03.08.2007.)

vrh

priključite se

Sunčev sistem - kratak sadržaj Sunčevog sistema

Hronologija otkrića

SUNCE

PLANETE

SATELITI