Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Popust za čitaoce AM

nastavak
| 1 | 2 | 3 |

MURCHISON

Marčisonov meteorit je udario u Zemlju u zapadnoj Australiji, u državi Viktorija, 1969. godine. Veća slika 83 Kb

28. septembra 1969. godine meteorski roj je pao na Zemlju u blizini malog grada Murchisona, oko 100 km severno od Melburna, u Australiji. Fragmenti meteorita su se raspršili po širokoj teritoriji. Sakupljeno je preko 100 kg ostataka. Mnogi od ovih delova su takođe završili u laboratorijama NASA izgrađenim za potrebe Apolo misije.
Marčison meteorit nam je pružio prvi dokaz o postojanju amino–kiselina – gradivnih opeka proteina i celokupnog života – u prostranstvima solarnog sistema. Meteorit je bio tipa ugljeničkog hondrita, koji predstavlja najprimitivniju formu materije u kosmosu, primitivnu stenu, bogatu ugljenikom i vodom. Marčisonov meteorit pruža dokaze o tome da je organska materija nastala ili u međuzvezdanim procesima ili u davnoj solarnoj maglini.

Murchison, veća 35 Kb

Otkrivene amino–kiseline pružaju hemičarima i biolozima mogućnost da proučavaju prebiotičku hemiju u Sunčevom sistemu i da nauče mnogo toga o sastojcima života koji su postojali u ranoj istoriji našeg sistema.

MARSOVSKI METEORITI

Pri analizama gasova koja su 1983. godine provedena u staklenim kristalima uzetim sa jednog meteorita pronađenog na Antarktiku, otkriveno je da je sastav gasa zapravo identičan sastavu marsovske atmosfere, kako je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka utvrdila svemirska letilica VIKING. Nastala studija je snažno potkrepila široko prihvaćenu teoriju da neke stene koje dopru do Zemlje stižu sa Marsa. Do danas je identifikovano 34 marsovskih meteorita i oni predstavljaju jedine uzorke Marsovog tla danas na Zemlji. Sa otkrićem ovih meteorita, naučnici mogu da počnu da uče ne samo o vrlo starom Sunčevom sistemu, već i o ovoj obližnjoj planeti.

Na pitanje koliko marsovski meteoriti utiču na sticanje našeg znanja o Sunčevom sistemu, Timothy Swindle, planetarni naučnik koji proučava meteorite u Lunarnoj i planetarnoj laboratoriji na Univerzitetu Arizona, je odgovorio: "Isti slučaj je bio i pre nego što smo bili na Mesecu i doneli njegove uzorke na Zemlju. Pre Apola, bilo je mnogih teorija o Mesecu: Ima li vulkana na njemu? Da li je bilo okeana na Mesecu? Jesu li krateri nastali od udara il vulkana? Donošenjem uzoraka, sigurni smo da na Mesecu već mlijardama godina nema aktivnih vulkana, a vode verovatno nikada nije ni bilo. Ono o čemu smo ranije spekulisali, danas su čvrsta fakta."

"Za sticanje našeg znanja, sličnu ulogu maju i marsovski meteoriti", napominje Swindle.

O meteoritima koji su pali sa Marsa pročitajte ovde

| 1 | 2 | 3 |

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"   Popust za čitaoce AM

(oktobar 2004.)

vrh