|
Praktično sve što je potrebno naučnicima da sastave istorijski mozaik o nastanku Sunčevog sistema, daju im meteoriti. Mada su u tom proučavanju svi meteorti važni, ipak je najvažnije da se uzorci pronađu odmah po udaru u Zemlju i što pre se dostave na laboratorijske analize. Pozabavićemo se onim meteoritma za koje mnogi ekspert kažu da su imali najveći značaj za modernu nauku. L`AIGLE
Ranog jutra 26. aprila 1803. godine, na nebu iznad normandijskog grada L'Aiglea pojavilo se na hiljade meteorita. Do tada, čak i padovi onih meteorita koji su imali svedoke, tretirani su slično kao što se danas odnosimo prema letećim tanjirima ili Jetiju. Meteorsko bombardovanje L'Aiglea bio je čak i najvećim skepticima nepobitan dokaz da su kamene krhotine u stanju da padaju sa neba. Do danas je sakupljeno oko 3.000 komadića ovog meteorita, ukupne težine od oko 37 kg. Zna se da su se ubrzo posle toga na aukcijama u Engleskoj mogli kupiti oni veći komadi i da je jedan, dimenzija 15x14 cm, postigao fantastičnu cenu od današnjih 50.000 dolara.
Posle događaja u L'Aigleu, padovi meteorita su pažljivo istraživani. Mnogi prirodnjački muzeju širom sveta nastojali su da ih nabave i stvarali svoje kolekcije. Ostatci meteorita koji pronalazimo su najčešće gromade kamena, a ponekad i gvožđa, mada većina njih najčešće izgori u atmosferi na visini od 40–50 km. Bilo je zabeleženih slučajeva padova meteorita i kod nas. Zabeleženo je na, primer, da je u Hrvatskoj (kod Hrašćine) 1751. godine pao jedan grumen težak oko 49 kg, pretežno od gvožđa, čiji se delovi (većim delom) čuvaju u Beču, a jedan deo u Zagrebu* . Takođe se zna da i Sveti kamen svih muslimana, Ćaba (Kaaba) predstavlja zapravo fragmenat jednog velikog meteorita koji je u to doba pao na Zemlju.
| 1 |
2 | 3
|
(oktobar 2004.)
|