|
Medjunarodna Astronomska Unija formulisala je definiciju
«planete» i «plutona» Astronomi sveta, pod pokroviteljstvom Međunarodne
Astronomske Unije, krunisali su dve godine rada definisanjem razlike
između planeta i malih tela sunčevog sistema (kao što su asteroidi i
komete). Ako ovakva definicija bude odobrena od strane astronoma, koji
će se okupiti između 14. i 25. avgusta 2006. na sastanku MAU u Pragu,
naš Sunčev sistem imaće 12 planeta: osam dobro poznatih planeta koje
dominiraju sistemom, tri planete koje spadaju u novu (sa tendencijom
rasta!) kategoriju "plutona" (objekti nalik Plutonu) i Ceres. Plutonu,
dakle, ostaje titula planete, i on postaje prototip nove kategorije "plutona".
Dolaskom novih moćnih teleskopa na Zemlji i u svemiru, planetarna
astronomija prošla je kroz uzbudljiv razvoj tokom proteklih desetak
godina. Hiljadama godina naše znanje o planetama bilo je veoma oskudno –
znalo se samo da su one objekti koji se pomeraju na nebu u odnosu na
zvezde stajačice. U stvari, reč planeta potiče iz grčkog jezika i znači
lutalica. Međutim, mnoštvo novootkrivenih velikih objekata u spoljašnjim
oblastima Sunčevog sistema danas predstavlja veliki izazov za dosadašnju
definiciju planete. Na prvi pogled čini se da je veoma jednostavno definisati šta je to
planeta – veliko i okruglo telo. Na drugi pogled već iskrsavaju neke
poteškoće: kao kada se zapitamo “a gde je donja granica?” -
koliko velik i koliko
okrugao treba da bude asteroid pre nego postane planeta – kao i “gde je
gornja granica?” – koliko velika može da
bude planeta pre nego što postane mrki patuljak ili zvezda? Predsednik MAU Ron Ekers objasnio je racionalnu pozadinu definicije planete: “Moderna nauka pruža nam mnogo više saznanja od proste činjenice da se tela koja kruže oko Sunca kreću u odnosu na pozadinu sačinjenu od nepokretnih zvezda. Na primer, nedavno smo otkrili objekte u spoljašnjim oblastima Sunčevog sistema koja su veličina uporedivih ili većih od Plutona. Ova su otkrića opravdano dovela do pitanja da li ih treba ili ne treba smatrati za nove “planete”. MAU bila je arbitar nomenklature o planetama i satelitima od svojih
početaka 1919. godine. Astronomi sveta, pod pokroviteljstvom MAU,
zvanično su razmatrali novu definiciju reči planeta skoro dve godine.
Sam vrh MAU, takozvani Izvršni Komitet, predvođen Ekersom, formirao je
Komitet za definisanje planete sačinjen od sedam osoba. Tu je bilo
astronoma, pisaca i istoričara iz najrazličitijih delova sveta. Ova
sedmočlana grupa sakupila se u Parizu krajem juna i početkom jula ove
godine – što je predstavljalo kulminaciju dvogodišnjeg procesa – donevši
jednoglasan konsenzus za predloženu novu definiciju reči “planeta”. Owen Gingerich, predsedavajući Komiteta, rekao je: “U julu smo imali energičnu raspravu i o naučnim i o kulturološko/istorijskim pitanjima, tako da su sledećeg jutra neki od članova priznali da nisu baš najbolje spavali, sve u brizi da nećemo uspeti da dostignemo konsenzus. Ali do kraja ovog dugačkog dana, čudo se ipak dogodilo: doneli smo jednoglasni sporazum.” Deo “MAU rezolucije 5 za GA-XXVI” koji opisuje definiciju planete, kaže: “Planeta je nebesko telo koje: (a) ima dovoljnu masu za svoju sopstvenu gravitaciju kojom može da prevaziđe krute sile što pretpostavlja da ima oblik hidrostatičke ravnoteže (skoro kružni) i (b) nalazi se u orbiti oko matične zvezde, a nije ni zvezda ni satelit neke planete.” Član Komiteta, Richard Binzel rekao je: “Naš je cilj bio da pronađemo naučnu osnovu za novu definiciju planete i izabrali smo gravitaciju kao odlučujući faktor. Priroda odlučuje da li je neko telo planeta ili nije.” Sudeći po novoj skici definicije, da bi smo neko nebesko telo mogli nazvati planeta, potrebno je da budu ispunjena dva uslova. Prvo, objekat mora biti u orbiti oko zvezde, a da sam nije zvezda. Drugo, objekat mora da bude dovoljno velik (ili ispravnije – dovoljno masivan) da bi ga sopstvena gravitacija oblikovala u približno sferičan oblik. Oblik tela mase iznad 5x1020 kg i prečnika većeg od 800 km normalno bi bio određen sopstvenom gravitacijom, ali bi se svi granični slučajevi morali određivati osmatranjem. Ako ova predložena Rezolucija prođe, 12 planeta našeg Sunčevog sistema bile bi redosledom Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Ceres, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton, Haron i 2003UB313, koji još uvek nije dobio zvanično ime. Takođe je vrlo verovatno da će u bliskoj budućnosti još planeta biti dodato ovom spisku – trenutno je poznato još desetak kandidata koji se nalaze na listi čekanja. Nova Rezolucija MAU takođe je definisala novu kategoriju planeta kao plutone. Plutoni se od ostalih planeta razlikuju po tome što obitavaju na orbitama kojima je potrebno više od 200 godina da naprave pun krug oko Sunca (orbite iza Neptuna). Za njih je takođe tipično da su im, u odnosu na klasične planete, orbite veoma razvučene – što će reći da imaju veliku orbitalnu inklinaciju. Još jedna karakteristika plutonskih orbita je da su one daleko od savršenih kružnica – naučnički rečeno: imaju veliki ekscentricitet. Sve ove jasno istaknute karakteristike plutona veoma su interesantne sa naučne strane, pošto sugerišu na drugačije poreklo od klasičnih planeta. Rezolucija Definicije planete biće nanovo prodiskutivana i prečišćena na Glavnom skupu, i konačno stavljena na glasanje 24 avgusta, između 14:00 i 17:30 CEST.
(18.08.2006.)
|
PLANETE - šta su to planete, podela, orbite, uporedni pregled planeta.... Šta je toplaneta? (02.08.2005.) Tabele: Osnovn podaci o planetama Planete/Zemlja (podaci o planetma u poređenju sa Zemljom) Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?
|
