|
02. 02. 07. Kao što većina sigurno zna, imena planeta koje danas koristimo izvedena su iz naziva za nebeska tela koja su koristile još drevne civilizacije. Međutim, ono na šta bih hteo da skrenem pažnju, jeste da su pametnjakovići drevnih civilizacija, pored Sunca i Meseca, poznavali u najboljem slučaju još samo pet najbližih planeta. Ostale nisu otkrivene sve do pronalaska teleskopa, a njihova imena su im nadevali uglavnom ljudi koji su ih otkrivali.
Sledeće otkriće neke planete predstavlja sigurno jedno od najvećih dostignuća u istoriji astronomije. Proučavajući putanju Urana, astronomi su s karaja XVII i s početka XVIII veka uočili izvesna neslaganja položaja planete – nikada nije bila tamo gde bi po slavnim Keplerovim zakonima trebalo da bude. Nekolicina naučnika se složila da u tom slučaju mora da postoji tamo još jedno veliko telo koje svojom gravitacijom utiče na kretanje Urana. Englez John Adams i Urbain Leverrier iz Francuske, obojica vrsni matematičari, nezavisno su jedan od drugog 1845–46 razrešili tu misteriju i odredili položaj hipotetičke planete. Ubrzo zatim, nemački astronom Johann Gale je teleskopom pronašao novu planetu skoro tačno tamo gde su komplikovani proračuni dvojice matematičara predviđali. Planeta je dobila ima Neptun, po rimskom bogu mora. Njegov parnjak u grčkoj mitologiji je bio Posejdon. Astronomi su s kraja XVIII veka verovali da mora postojati još jedna planeta iza Neptuna, čije postojanje bi objasnilo dodatna neslaganja u orbiti Urana. Jedan od najglasnijih zagovornika te ideje je bio američki astronom Percival Lowell. On je pažljivo proračunao položaj nove planete i tražio je na nebu sve do svoje smrti 1916. godine. Na Lovelovu nesreću, njegov udaljeni objekat se u tom trenutku nalazio u istom delu neba kao i najgušće oblasti Mlečnog puta, tako da ga je bilo praktično nemoguće prepoznati između gusto raspoređenih zvezda u pozadini. Ali 1930. godine sreća se osmehnula mladom amateru, američkom astronomu Clydeu V. Thombaughu, koji je na svojim fotografskim pločama uspeo da otkrije novi objekat i tako potvrdi Persivalova predviđanja i proračune. Ironijom sudbine, otkriveno je da poremećaj orbite Urana izazvan tim novim telom, od čega je sve i počelo, zapravo i nepostoji, ali otkriće tog sićušnog sveta je ostalo zabeleženo kao veliko dostignuće. Mada ga od prošle godine niko više ne tretira kao planetu, tada je dobio naziv Pluton (Pluto) po rimskom bogu podzemlja. U grčkoj mitologiji, pandan mu je Had (Hades). Da se vratimo na unutrašnje planete, čije kretanje su ljudi pratili još od najranijih dana. Današnja imena planeta: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn, kao i Sunce i Mesec (za koje su drevne civilizacije takođe verovale da su planete) izvedena su iz latinskih naziva koje su Rimljani dali ovim objektima, a koja su opet jednostavno prevedena sa grčkog. Danas se veruje da i grčki nazivi planeta takođe vode poreklo od još ranijih civilizacija, možda čak od Sumera. Znamo da su Sumeri bili prva civilizacija u pisanoj istoriji, koji su nastali oko IV milenijuma p. n. e. Mnoga njihova znanja i mitovi su preko Bavilonaca, Asiraca, Hitita, Feničana, starih Grka i Rimljana dospeli u Zapadnu civilizaciju. Imena planeta su samo jedna od tih stvari koje nam je sumersaka tradicija ostavila u nasleđe. Sigurno su mnoga od navedenih imena ranih bogova po kojima su planete nazvane vremenom malo izmenjena, ali tablica može da pomogne da se bar donekle prati razvojni put imena kroz istoriju.
Kada se navedena imena posmatraju na ovaj način, postaje prosto neverovatno da je imena planeta moguće direktno pratiti unazad čitavih 5000 godina. Takođe, skoro je sigurno i da je glavni jevrejski religiozni simbol, menorah, koji ima 7 ogranaka, inspirisan postojanjem 7 vidljivih planeta.
(03.05.2007.)
|
PLANETE - šta su to planete, podela, orbite, uporedni pregled planeta.... Šta je toplaneta? (02.08.2005.) Zvanična definicija "planete"
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Britanski
astronom William Herschel je 1781. godine otkrio planetu
Uran. Heršel je planirao da novoj planeti da ime "Georgium Sidus",
što je na latinskom značilo "Džordžova zvezda", i trebalo je da
proslavi njihovog kralja, Džordža III. Srećom, kolega–astronom
Johann Bode je ubedio Heršela da se treba držati tradicije i
planete nazivati po mitološkim bogovima, a kraljevima ostaviti
zemlju, da se tu stvari nazivaju njihovim vrlim imenima. Heršel je
izabrao ime Uran (Uranus), po rimskom bogu nebesa, koji je bio
Saturnov otac i Jupiterov deda. Ekvivalent ovom imenu u grkoj
mitologiji je bio bog Ouranos.