Mars je jedna od pet planeta, "lutajucih zvezda", koje su jos stari narodi poznavali. Vavilonski svestenici su pre vise hiljada godina sa vrha svoje cuvene kule, uocili povremenu, cudnu osobinu Marsa da po nebu ide unazad. To i Marsova crvena boja za njih je bio jasan znak da postojanje ove planete ima neki dublji smisao. Pokusavali su da dokuce buduce dogadjaje posmatrajuci kretanje Marsa. Iz ovakvih njihovih napora rodjena je astrologija. Ali iz tih astroloskih pobuda oni su dobro izucili kretanje planeta. Zapisi o Marsu mogu se naci u svim drevnim civilizacijama, u Kini, Asiriji, Egiptu, u Heladi i Rimu. Ali svi ti stari narodi su o zvezdama imali sasvim mutne i maglovite predstave isprepletane sa mitskim verovanjima o njihovom bozanskom poreklu. Zapravo su retki naucno relevantni podaci koje su nam oni ostavili. Aristotel je, kazu, jednom posmatrao okultaciju Marsa Mesecom i to je manje vise sve. Mars je bio suvise daleko, a instrumenti u starini bili su retki i neprecizni. Takvo stanje se odrzalo i kroz citav srednji vek. I tada su jos uvek "astronomi" izucavali zvezde nebi li dokucili buducnost. Narocito ih je interesovao Mars koji je mogao dobrom astrologu da predskaze ishod ratova.
Doduse u vreme kad je srednji vek vec bio na izdisaju javili su se astronomi sa novim poglednom na kosmos. Kopernik je 1543. objavio svoj heliocentricni sistem, koji je tvrdio da se planete krecu po kruznicama oko Sunca, a ne oko Zemlje kako je to ucila crkva. Ovaj sistem je naisao na odobravanje kod vecine velikih astronoma tog doba, ali ni on, kao ni prethodni sistemi, nije umeo da precizno predvidi Marsovo kretanje. Jednostavno Mars nikad nije bio tacno tamo gde se po ovim sistemima ocekivalo da bude. U to vreme, a radi se o drugoj polovini XVI veka, najveci osmatrac neba sve do pojave teleskopa bio je Tiho Brahe (1546-1601), danski plemic, astrolog, alhemicar, astronom i dvorski matematicar u sluzbi cara Rudolfa II. Tiho je bio izvrstan osmatrac. Usavrsio je svoje merne instrumente do tog stepena da su njegovi podaci o kretanju planeta bili deset puta precizniji od dotadasnjih. Posebnu paznju Tiho je posvetio Marsu. Mars je uopste pogodan za posmatranje u dugom vremenskom periodu jer je blizu Zemlje i jer njegova putanja ima naglasen ekscentricitet pa su sve "anomalije" u njegovom kretanju lako uocljive. Ali Tiho je bio prakticar. Ostavio je za sobom ogromnu, vrlo preciznu osmatracku dokumentaciju iz koje nije bio u stanju da izvede odgovarajuce zakljucke. Ova dokumentacija je nakon smrti Tiha srecnim slucajem dospela u ruke Johana Keplera (1571-1630), sjajnog matematicara i astronoma. Kepler je bio teoreticar. U podacima koje je dobio video je mnogo vise od pukih brojeva. Godine 1609. resio je Masovo zagonetno kretanje. Sada nam to izgleda banalno ali citava stvar je bila u tome da se Mars (kao i ostale planete) oko Sunca ne krece po kruznoj nego po elipticnoj putanji. Ovim otkricem (Prvi od tri Keplerova zakona kretanja planeta) bio je dokazan i Kopernikov sistem i na taj nacin Mars je bio kljucna planeta za razvoj astronomije. Sedamdeset pet godina kasnije Keplerovi zakoni kretanja planeta posluzili su kao osnov za Njutnovo izuvcavanje gravitacije.
Ali za dalje izucavanje Marsa bilo je potrebno neko sredstvo koje ce omoguciti da se planeta posmatra iz vece blizine. To novo sredstvo bio je teleskop koji je upravo tih ranih godina XVI veka otkriven [otkrice teleskopa]. U istoriji astronomije Galilej je ostao zapisan velikim slovima zahvaljujuci bas teleskopu. Otkrio je brda i doline na Mesecu, Jupiterove satelite, neobican izgled Saturna (tek kasnije ce se uociti da taj izgled potice od Saturnovih prstenova) i da Mars kao i Mesec prolazi kroz faze. Bilo je to 1609. i 1610. godine. Nesto kasnije Galilej ce zbog svojih radova u oblasti astronomije odgovarati pred sudom inkvizicije. Usledio je brzi razvoj i teleskopa i astronomije. Na Marsu se uocavaju pojedine topografske formacije, uocavaju se polarne kape, odreduje se period rotacije, zatim inklinacija Marsove ose, pa postojanje atmosfere, opazeni su oblaci i tako dalje, ostalo je jos samo da se otkriju mali zeleni coveculjci. Od tog doba, svako istrazivanje Marsa je uvek nekako i traganje za zivotom na njemu. Mi bismo silno zeleli da sa nekim podelimo nase dvoriste, Suncev sistem, i vekovima tragamo za komsijama. Mars je u XIX veku izgledao kao vrlo dobro mesto za zivot. Imao je, kako se verovalo, atmosferu i vodu, temperatura je bila ugodna, a Marsov dan je trajao kao i nas zemaljski. Nemacki astronom Gaus je prvih godina devetnaestog veka predlagao da se u tundrama Sibira iscrtaju velike geometrijske slike kao signal Masovom stanovnistvu. Nesto kasnije pojavila se i ideja da se iz Sahare ka Marsu upute svetlosni signali paljenjem velikih vatri. Medjutim prava histerija oko Marsovaca je nastala tek nakon sto je 1877. Skjapareli otkrio 40 kanala na Marsu [kanali]. Ali histerija se polako i gasila nakon sto su neki naucnici primetili da uslovi na Marsu ipak nisu idealni, da je temperatura na njemu niska, da je atmosfera isuvise retka, da voda u tecnom stanju nije moguca i da zapravo uslova za zivot tamo i nema. Bar ne za zivot kakav mi na Zemlji poznajemo. Ipak nista pouzdano se nije znalo. Jednostavno trebalo je otici na lice mesta i videti. Danas je "odlazak na lice mesta" glavni nacin prikupljanja podataka o Marsu. Ali ne i jedini, jer razvile su se i druge discipline. Mars se istrazuje i ovde na Zemlji studiranjem njegovih meteorita, a zatim i izucavanjem snimaka HST (Hubbel Space Telescope) i tako dalje. Do slika koje je nacinio Habl mozete i vi doci ako kliknite na ovaj link: Hubble Space Telescope Images of Mars. Ipak prvo procitejte kako istrazivanje ide sa brodovima.
|
septembar 99