Pluton
Kako je otkriven
Traganje za planetom iza Neptuna pocelo je u drugoj polovini XIX veka. Da postoji neka neotkrivena planeta posumnjalo se kada je otkriveno nepravilno kretanje Urana. Uran se nikad nije nalazio tacno tamo gde bi po racunima astronoma trebalo da bude i iz toga je izveden zakljucak da neko nepoznato telo ometa njegovo kretanje. Racunajuci ovo ometanje David Pek Tod (David Peck Todd) je 1877. procenio da se radi o nepoznatoj planeti na nekih 52 a.j. od Sunca i koja ima precnik od 80 hiljada kilometara. Od 3. novembra 1877. do 3. marta 1878. on je 30 vedrih noci reflektorom od 66 cm pretrazivao nebo, ali novu planetu nije pronasao.

Zatim se u traganje upustio Flmarion 1879, a 1900. Forbs je procenio da je nova planeta veca od Jupitera i da se krece na 100 a.j. od Sunca u periodu od 1000 godina. Bilo je i drugih procena. Po nekima iz Neptuna postoje dve pa i tri planete.

Traganje pomocu fotografije 

Ovaj metod ima niz velikih prednosti nad vizuelnim traganjem.

Kod vizuelne metode astronom kroz teleskop posmatra deo neba i sliku koju vidi poredi sa kartom zvezda. On tu zaista trazi ojekat.

Kod fotografskog traganja astronom pravi dva snimka istog dela neba u razmaku od nekoliko dana pa zatim na fotografijama traga za kretanjem - poredi te dve fotografije i glada da li se neki objekat pomakao. I to radi u svom komforu svoje sobe. Osmatranje kroz teleskop je i zamorno (a zamislita kako je osmatrati zimi po mrazu) a preciznost zavisi mnogo od stanja u atmosferi. Sem toga fotografije su u stanju da zabeleze i onaj svetlosni izvor koji se okom ne moze videti.             

planeta x      Pocetkom XX veka u traganje za nepoznatom planetom, planetom X kako ju je nazavao, ukljucio se Persival Lovel. Lovel je pazljivo izracunao orbitu Urana i na osnovu poremecaja u toj orbiti 1905. je dosao do sledecih rezultata: planeta X se nalazi na oko 6 milijardi km od Sunca, ima period od 282 godine i prividnu velicinu od 12 do 13m.

Lovel je svoje traganje otpoceo, za tovreme modernom i revolucionarnom, fotografskom metodom. Napravio je heljade snimaka tokom gotovo desetogodisnjeg traganja. Cesto je nailazio na pokretne objekte, ali svi su se isuvise brzo kretali. Planeta X je naime po proracunima bila toliko udaljena da je njeno kretanje moralo biti malo.

Prvo traganje Lovel je poceo 1905. Zatim je 1908. vrsio nove proracune uzimajuci u obzir i devijacije u Neptunovoj orbiti. Traganje je vrsio do 1913. a nastavio ga 1915.

Persival Lovel

1915. Lovel je objavio teorijske rezultate svoje potrage, a 16. novembra 1916. iznenada je iscrpljen i obeshrabren umro od srcanog udara.

Lovel nije uspeo da pronadje planetu X. Na blizu 1000 snimaka iz 1915. godine otkrio je 515 asteroida i 700 promenljivih zvezda. Kasnije ce se pokazati da se na tim fotografijama (od 19. marta i 7. aprila) nalaze i dva snimka Plutona koje Lovel nije opazio. [Pogledajete Lovel i Marsovi kanali]

otkrice             Prica o otkricu Plutona je tipicno americka. Simpatican decak iz siromasne farmerske porodice vredno i uporno radi, radi i radi i konacno ostvaruje svoj san. Momak je Klajd Tombo i prica o njemu je zapravo poucna.

Klajd Tombo i Pluton

U traganje za planetom X Klajd Tomba se ukljucio kada je na poziv glavnog astronoma dr V. M. Sajfera dosao u Flagstaf u Lovelovu opservatoriju, da radi kao asistent. Klajd je ovaj poziv dobio nakon veoma dobrog utiska koji su astronomi opservatorije stekli o Klajdovim dotadasnjim osmatranjima. Brzo ce se ispostaviti da vrenijeg, upornijeg i pedantnijeg saradnika nisu mogli izabrati.

Klajdov zadatak je bio da fotografise odredjeno podrucje neba po dva puta u razmaku od nekoliko dana i da zatim blink mikroskopom na snimcima traga za pomerenim objektom.

Kakav je to posao bio moze se naslutiti iz podatka da je na svakom snimku bilo bar po 160 000 svetlosnih izvora. Kada je sinimana oblast u Mlecnom putu tada se taj broj peo i na preko 400 000 hiljada.

Ali Klajd Tombo je pokazao neverovatnu upornost. Ploce je eksponirao oko pola sata kako bi belezio i zvezde 17 magnitude. Zbog eventualnih ostecenja na plocama poceo je da radi sa tri snimka istog dela neba. Preko dana je blink mikroskopom poredio snimke. To je mukotrpan posao. Za jedan par ploca trebalo je obicno nekoliko dana, ali ploce sa velikim brojem objekata zahtevale su i po mesec dana detaljnog traganja.

Posao je nakon vise meseci neprekidnog rada postao gotovo besmislen. Ali 21, 23. i 29. januara 1930. Klajd je napravio tri istorijska snimka istocnog dela Blizanaca. Prvi je zapravo bio prilicno los i Tombo ga je izdvojio od ostalih. Druga dva je stigao da poredi tek sredinom februara. 18. februara poceo je da pretrazuje okolinu zvezde Wasat (d Geminorum, HD 56986). I tada sledilo otkrice. Jedna tacka bila je pomerena na jednom snimku. Pomak je iznosio svega oko 3,5 milimetra sto je govorilo da se radi o vrlo dalekom objektu.

Usledile su duge analize snimka. Tombo posmatrao cak i odbaceni snimak od 21. januara pa je i na njemu otkrio pokretnu tacku. Posmatranja nakon nekoliko nedellja su potvrdila da se sumnjivi objekat krece u skladu sa dodatnim proracunima.

Konacno, vest o pronalasku planete X bila je objavljena svetu 13. marta 1930.

         
Detalji sa dva snimka. Strelicama je oznacena planeta X

[Zapravo, kada je o Plutonu prikupljno vise informacija astronomi su uvideli da to nije planeta koju su trazili. Ispostavilo se da je Pluton isuvise mali da bi prouzrokovao toliki uticaj na Uran i Neptun i traganje za planetom X je nastavljeno. Kasnije medjutim, kada je izmerena masa Neptuna, utvrdjeno je da i nema poremecaja orbita planeta koji bi nagovestavao postojanje desete planete.... Izlazi da je Pluton pronadjen greskom.]

januar 2000.

Klajd Tombo: Kako je pronadjen Pluton
The Struggles to Find the Ninth Planet

Kako je Pluton dobio ime>>

vrh strane