|
7/3/2006.
Prošle godine je zvanično objavljeno da su otkrivena dva nova prstena oko Urana. Koristeći napredne infracrvene optičke sisteme (NIRC2) opservatorije Keck II na Havajima, profesor astronomije dr Imke de Pater sa saradnicima je pokazao da su novi prstenovi plave i crvene boje, vrlo slično Saturnovim prstenovima E i G. U daljem, plavom prstenu R1, nalazi se sićušni satelit Mab (prečnika manjeg od 25 km), dok je Saturnov E prsten domaćin aktivnom Enceladu. Ta sličnost sugeriše da je Mab zapravo izvor materijala za novi prsten, kao i uzrok plave boje, jer samo sitne čestice prašine preživljavaju pritisak solarnog zračenja i rgavitacione i elektromagnetne sile. Prsten R2 je crven kao i Saturnov G prsten i prikazuje isti odnos upadnog i odbijenog svetlosnog prelamanja. Takođe, i Uranov i Saturnov prsten se nalaze u sličnom odnosu na planetne prečnike. Bliži planeti od dva nova prstena nalazi se na oko 67.700 km od središta Urana, naslanjajući se na ε prsten, za koji se ranije mislilo da je najudaljeniji i poslednji. To se slaže sa rezultatima NASA–inog tima – pik sjajnosti novog prstena se nalazi na oko 67.300 km od središta planete. Drugi prsten ima pik sjajnosti na oko 97.700 km od planetnog centra. Sada se zna da oko ove udaljene planete postoji ukupno 13 prstenova. Kada tokom 2007. godine položaj Zemlje i Urana bude takav da se prsten vidi zračno, tj. bude okrenut ivicom ka nama, dobiće se više podataka novih podataka o njima. Jedva čekamo. [Prema "Science Magazine" od 7. apr. 2006. godine.] (24.06.2006.)
|
O prstenovima planeta Od čega su, mogu li se videti sa matične planete, koliko utiču na svoju planetu, ima li Zemlja svoj prsten. Odakle Jupiteru šešir? - ukratko o Jupiterovom prestenu *** |
