|
16 .7. 2007. Konvencionalna nauka kaže da je Mesec mrtav svet, ali sasvim je moguće da konvencionalna nauka greši. Pre više od pola godine, u poznatom naučnom časopisu „nature“, tim naučnika predvođen prof. Peterom Schultzom sa Univerziteta Brown, objavili su pouzdane podatke o svežim geološkim aktivnostima na Mesecu. Mada se pretpostavlja da je lunarni vulkanizam prestao pre više milijardi godina, postoji najmanje jedno mesto na Mesecu gde se „podrigivanje“ tla dešavalo u poslednjih 10 miliona godina – a možda se dešava i danas (Schultz, Staid and Pieters, „nature“, 444, 184).
To mesto je neobična geološka tvorevina koja se naziva „Ina“, locirana je u bivšem jezeru Lacus Felicitatis, sa lunarnim koordinatama 19° N, 5° E. „Inu su prvi primetili ’Apolovi’ astronauti,“ kazao je Schultz. Kao što se vidi na slici, „liči na slovo D široko oko 2 kilometra.“ Tri stvari vezane za Inu govore o njenoj aktivnosti: Ina poseduje tajanstveno oštre ivice. „Nešto što ima tako oštre bridove nemože da postoji dugo. Trebalo bi da bude razoreno u roku od recimo 50 miliona godina,“ smatra Schultz. Ono što izaziva eroziju svih oštrih ivica na Mesecu je neprestana kiša malih meteoroida koji prekrivaju sve planine i kratere, tako da Inine oštre ivice govore o njenoj mladosti. Ina ima malo kratera. Dok mali meteoroidi peskiraju teren, veći meteoroidi i asteroidi stvaraju kratere. Što je teren stariji, to je više kratera na njemu. „Ina je skoro bez kratera,“ primećuje Schultz. „Našli smo samo 2 udarna kratera veća od 30 m na 8 km2 površine“. Očito je da je Ina mlada. Ina je svetla i ima neobične boje. Sve stene i prašina na površini Meseca vremenom tamne. To je vezano za svemirsku klimu: neprestena kiša kosmičkih zraka, Sunčenog zračenja i meteoroida pogađaju Mesec i potamnjuju mu površinu. (Mehanizam je suviše složen da bi se opisao ovde, ali su efekti svima uočljivi.) Ina je, međutim, svetla, kao da je nedavno nastala i pojavila se. Takođe, boja Ine, merena spektrometrima svemirske letilice „Clementine“, veoma je slična najmlađim Mesečevim kraterima. Ina nije udarni krater.
„Verujemo da se tu desilo ubrzano ispuštanje gasova, verovatno CO2 ili H2O, koje je izbacilo na površinu određenu količinu materijala,“ objašnjava Schultz. Ovo nije neophodno shvatiti kao siguran znak aktivnog vulkanizma. „Pojave na površini Ine ne pokazuju postojanje magme, koja bi stvorila vidljive zrake izbačenog materijala oko kratera.“ Umesto toga, sasvim je moguće da su gasovi bili zarobljeni u nedrima Meseca milionima ili milijardama godina, a onda izbačeni prilikom nekog retkog Mesečevog zemljotresa. Ovo se da potkrepiti i činjenicom da se Ina nalazi u preseku dve linearne doline – kao i mnoge geološki aktivne zone na Zemlji. „Godinama mnogi astronomi–amateri obaveštavaju o svetlosnim bljeskovima na Mesečevoj površini.“ I dok nas mnogi profesionalni astronomi ubeđuju da je Mesec neaktivan, amaterska osmatranja nam otvaraju mogućnost za sumnju. Shultz misli da je vreme za jednu koordinisanu kampanju koja će uključiti i profesionalce i amatere i koja će napraviti bolju evidenciju aktivnosti. Ispušteni gasovi su vidljivi samo par sekundi, ali dignuta prašina može da se vidi i do 30 sekundi. Sa modernom mrežom za uzbunjivanje, to je dovoljno vremena da se i veliki teleskopi usmere na pravu stranu, smatra profesor Schultz.
(02.09.2007.)
|
MESEC - nastanak, razvoj, kretanje, brzina, smer... Selenografija - o reljefu, Mesečevim morima, kraterima.... detaljno o pojedinim kraterima... Mali rečnik Mesečeve nomenklature
|
