Mesec je vec bio usao u polusenku, kada su se nenadano razdvojili oblaci i omogucili posmatranje. Ocigledno, nagli prodor visinskih strujanja sa severa, ucinio je da oblacna blokada nad Novim Sadom najpre oslabi, a ubrzo i sasvim nestane. Vazduh, proziran od prethodne kise, omogucavao je nadprosecno dobre posmatracke uslove (ne racunajuci hladnocu). Ubrzo se oko mog teleskopa skupilo nekolicina dece i odraslih ljudi, koji su radoznalo zavirivali u okular. No ubrzo, zbog hladnoce, ostadosmo samo teleskop, netom pristigli Sasa i ja. 

Sasa je doneo spisak sa predvidjenim vremenima ulaska u senku, najuocljivijih objekata na povrsini Meseca. Ipak, zbog cinjenice da senka Zemlje nije ostrih ivica (zbog prelamanja Suncevih zraka kroz atmosferu nase polanete) tesko je bilo reci da li je posmatrani objekat bas predvidjenog momenta prekrila senka ili ne. Na kraju, to i nije bilo tako vazno.

Sa uzbudjenjem smo posmatrali ovaj redak prirodni fenomen, uz pomoc teleskopa, dvogleda ili golim okom. Napravio sam desetak snimaka (Kodak- "idiotom"), razlicitih faza pomracenja Meseca.

Vrhunac uzbudjenja nastao je sa otpocinjanjem totaliteta. Meseceva povrsina dobila je crvenkasto-narandzasto-smedju nijansu osim severnog ruba, koji je zadrzao veoma tanak sjajni oreol. Tako mora da izgleda Mars sa slicne udaljenosti. Iako se secam da sam ranije posmatrao pomracenje Meseca, ne secam se da je bio tako lep u svojoj crvenkastoj fazi.

Na kraju je doslo najvece uzivanje i astronomsko uzbudjenje. Naime, kako je totalitet nastupao, tako su zbog smanjenja Mesecevog sjaja, pozadinske zvezde pocele da se "pojavljuju" u njegovom okruzenju. Posmatrali smo okultaciju nekoliko zvezda, ali, u ushicenju zaboravismo da upisemo vremena njihove okultacije, osim na kraju, za dve zvezdice i to: SAO 79401 u 21:18:22 i SAO 79455 u 21:43:01 po lokalnom vremenu (UT + 1). Sve u svemu, nezaboravan dozivljaj uprkos hladnoci, koja nas je onemogucila da docekamo kraj "predstave".

Vedro nebo