Uran

Otkrice
Mit o Uranu
Opste o Uranu
Prstenovi
Voyager i Uran
Sateliti
• Ariel
• Miranda
• Oberon
• Titania
• Umbriel
• Kaliman i Sicoraks
• Belinda
• Rozalinda
• Kordelija
• Ofelija
Zanimljivo o Uranu
Uran u brojevima

Linkovi

uran - sateliti

---

Miranda

Veci snimak 54 Kb

Miranda je najbliza Uranu od 5 najvecih satelita. Otkrio ju je Kjuper 1948. godine. Malo se znalo o Mirandi sve do preleta Voyager-a 2, kada je prisao Uranu da bi iskoristio gravitaciono ubrzanje planete i produzio put prema Neptunu. Tada je nacinio snimke koji su dosta pomogli u analizi povrsine Mirande i ostalih unutrasnjih satelita Urana. Ispalo je da je Miranda najzanimljiviji Uranov satelit za proucavanje. Pola Mirandine povrsine je od debelog sloja leda, a pola od stena i kamenja. U pocetku, pre nego sto je Voyager 2 poslao slike, mislilo se da je povrsina Mirande pretrpela male promene od svog nastanka pa do danas (kao Jupiterov satelit Kalisto). Letelica je u trenucima preleta preko Mirande bila izuzetno daleko od Sunca (skoro 3 milijarde km) i zbog toga su uslovi za fotografisanje bili vrlo losi, pa su koriscene sprecijalne metode da bi se izbegle lose fotografije. 

Veci snimak 31 Kb

Mirandina povrsina je izbusena padovima meteorita, a raspolaze i visokim planinama koje se prostiru i preko 5 km u visinu (slika). 

Miranda je inace veoma mali satelit. Ima u precniku samo 470 km. Na fotografijama Mirande se vide i kanjoni cije dubine prelaze i 20 km. Ono sto je najvise zacudilo naucnike je to da i pored veoma niske povrsinske temperature od –187⁰, na Mirandi su registrovani i tektonski pokreti, koji obicno nastaju kad je temepratura planete ili u ovom slucaju satelita, u sredistu i na povrsini visoka. Veruje se da je u te tektonske pokrete umesala prste gravitaciona sila Urana.

[Veci snimak 167 Kb]  Ovo je snimak Mirande centriran na njen juzni pol. Slika prikazuje celu juznu hemisferu Mirande koja je “izorana” i izbusena. Jedan deo povrsine je star, pun kratera, sa istim albedom u svim regionima. Drugi deo povrsine je prilicno mlad, isaran kanjonima, provalijama, itd.

[Veci snimak 546 Kb] Na ovom snimku vide se detalji od 600 metara. Snimak je nacinio Voyager 2 24. januara 1986. Celo podrucje na snimku zauzima oko 150 kilometara.

[maj 2001]

vrh