Uran Otkrice
|
Miranda je najbliza Uranu od 5 najvecih satelita. Otkrio ju je Kjuper 1948. godine. Malo se znalo o Mirandi sve do preleta Voyager-a 2, kada je prisao Uranu da bi iskoristio gravitaciono ubrzanje planete i produzio put prema Neptunu. Tada je nacinio snimke koji su dosta pomogli u analizi povrsine Mirande i ostalih unutrasnjih satelita Urana. Ispalo je da je Miranda najzanimljiviji Uranov satelit za proucavanje. Pola Mirandine povrsine je od debelog sloja leda, a pola od stena i kamenja. U pocetku, pre nego sto je Voyager 2 poslao slike, mislilo se da je povrsina Mirande pretrpela male promene od svog nastanka pa do danas (kao Jupiterov satelit Kalisto). Letelica je u trenucima preleta preko Mirande bila izuzetno daleko od Sunca (skoro 3 milijarde km) i zbog toga su uslovi za fotografisanje bili vrlo losi, pa su koriscene sprecijalne metode da bi se izbegle lose fotografije. Mirandina povrsina je izbusena padovima meteorita, a raspolaze i visokim planinama koje se prostiru i preko 5 km u visinu (slika). Miranda je inace veoma mali satelit. Ima u precniku samo 470 km. Na fotografijama Mirande se vide i kanjoni cije dubine prelaze i 20 km. Ono sto je najvise zacudilo naucnike je to da i pored veoma niske povrsinske temperature od –1870, na Mirandi su registrovani i tektonski pokreti, koji obicno nastaju kad je temepratura planete ili u ovom slucaju satelita, u sredistu i na povrsini visoka. Veruje se da je u te tektonske pokrete umesala prste gravitaciona sila Urana.
[maj 2001] |