Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

12.4.2007.

Ako bi gledali vremenski, pre tačno pola meseca, tačnije 28. marta, MESSENGER je uspešno odradio 40% svoje 5 godina duge faze krstarenja. Ako bi gledali daljinski, onda je sonda prešla tek jednu trećinu svog puta do Merkura, a kako se približava cilju, njena prosečna brzina se postepeno povećava. Postići će rekord negde sredinom oktobra 2008. godine, kada će prosečna brzina iznositi blizu 63 km u sekundi (226.800 km/h). Ova dugačka faza krstarenja će biti iskorišćena za proveru svih sistema i instrumenata letilice, kao i za fino podešavanje operativnih procedura, koje će tim sa Johns Hopkins University Applied Physics Lab–a uveriti da će letilica i svi sistemi besprekorno raditi kada letilica konačno stigne do Merkura.

"Možda je reč 'krstarenje' pogrešno shvaćena, jer je vreme proteklo od lansiranja bilo prilično napeto i prepuno tehničkih izazova," rekao je Andy Calloway, čovek iz APL i glavni menadžer misije MESSENGER. "U poslednje 2,5 godine imali smo potpunu proveru sistema i instrumenata, propulzivne manevre za korigovanje trajektorije, dva planetna 'flybya', veliko unošenje softvera u procesor, pet unošenja novih softvera u instrumente, dugotrajni period Sunčeve konjunkcije, brojna autonomna sistemska punjenja, a da ne pričam o iznenađenjima koja prate svaku misiju, kao što je neočekivano resetovanje procesora i slično."

Prelet pored Zemlje godinu dana nakon lansiranja i veliki propulzivni manevar u decembru 2005. postavili su letilicu u položaj za prvi prelet pored Venere oktobra 2006. godine. Tom prilikom je "Mercury Dual Imaging System" (MDIS) snimio spektakularne slike Zemlje, koji mogu da se vide na sajtu http://ser.sese.asu.edu/MESSENGER_20050802/close.html, kao i "film" na kome se vidi kako se Zemlja smanjuje sa udaljavanjem letilice http://ser.sese.asu.edu/MESSENGER_20050802/list_movie_01.html.

Trenutno je u planu sprovođenje drugog 'flybya' pored Venere, koji će biti 5. juna ove godine, što će konačno predstavljati finalnu probu za predstojeća čak 3 preleta pokraj Merkura. Ti preleti, u kombinaciji sa 4 planirana 'deep space' manevra, trebalo bi po planu da toliko uspore letilicu da ona bez problema uđe u orbitu oko Merkura 18. marta 2011. godine. Predstojeći susret sa planetom će takođe biti nova mogućnost za pribavljanje svežih podataka o Venerinoj atmosferi i strukturi oblaka, svemirskom okruženju, pa možda čak i o površini. Tokom preleta Venere, svi instrumenti na MESSENGER–u će biti u akciji.

§      MDIS će slikati tamnu stranu planete u infracrvenom spektru, a biće načinjeni mozaici ,monohromatski i u boji, prilazeće i odlazeće polulopte.

§      "UltraViolet and Visible Spectrometer", deo letiličinog "Mercury Atmospheric and Surface Composition Spectrometera" (MASCS), napraviće atmosferske profile dnevne i noćne strane planete, kao i osmatranja ekzosfernog repa u odlasku.

§      MASCS–ov "Visible and InfraRed Spectrograph" će posmatrati planetu u trenutku najvećeg približavanja i napraviti hemijsku analizu oblaka. Takođe će pokušati da otkrije infracrvene povratne signale sa površine.

§      Laserski visinomer, "MESSENGER Laser Altimeter" (MLA) će, koristeći svoj detektor povratnog pulsa kao pasivni senzor, meriti Venerin sjaj na 1064 nm. MLA će takođe, tokom nekoliko minuta najbližeg preleta, iskoristiti laser da pokuša da izmeri rastojanje do jednog ili više slojeva oblaka.

§      Magnetometar će meriti karakteristike magnetnih struktura Venerinog polja, kao i uticaj međuplanetarnog polja na Venerinu jonosferu, dok će "Energetic Particle and Plasma Spectrometer" meriti ubrzanje naelektrisanih čestica i tokova plazme u sferi uticaja magnetnog polja planete.

Trenutno se letilica "Venus Express" Evropske svemirske agencije nalazi na eliptičnoj polarnoj orbiti oko Venere, i u sprezi sa MESSENGER–ovim junskim prilaskom planeti, biće to jedinstvena mogućnost posmatranja i merenja interakcije Venere i solarnog vetra. To će pomoći da se u potpunosti shvati kako plazma solarnog vetra utiče i kontroliše Venerinu jonosferu i dinamiku obližnje plazme.

Preleti Merkura, planirani za januar i oktobar 2008. i septembar 2009, biće iskorišćeni za mapiranje one hemisfere planete koju nikada ranije nisu snimile svemirske letilice, kao i za prve mineraloške podatke o Merkurovoj površini. Calloway kaže da će preostalih 60% krstareće faze biti podjednako izazovno, "ali i sa više očekivanja, jer ćemo moći da prikupljamo informacije o Merkuru koje nisu bile dostupne nikome ranije."

Kao glavni naučnik na instrumentu "MESSENGER's Mercury Dual Imaging System" (MDIS), planetni geolog Louise Prockter će pažljivo pratiti fotografije koje će poslati sonda u junu, nešto pre drugog preleta Merkura. Kako je ona počela da se bavi planetnom geologijom i njena saznanja o Merkuru i toj temi možete pogledati u njenoj biografiji na http://messenger.jhuapl.edu/who_we_are/member_focus.html

Sada, 976 dana od lansiranja, MESSENGER je oko 86,7 miliona kilometara daleko od Sunca i 217,7 miliona kilometara od Zemlje. Sa te daljine signal sa Zemlje stiže do prijemne antene letilice za 12 minuta i 6 sekundi. Ova sonda se trenutno kreće oko Sunca brzinom od 154.242 kilometra na sat. Brodski kompjuter na MESSENGER–u je od lansiranja letilice 3. avgusta 2004. godine do danas uspešno izveo 255.719 komandnih operacija.

MESSENGER (MErcury Surface, Space ENvironment, GEochemistry and Ranging) predstavlja letilicu za naučno istraživanje Merkura koje je sponzorisala NASA, i prva je svemirska misija smišljena tako da uvede letilicu u orbitu oko ove planete najbliže Suncu. Nakon preleta Zemlje, Venere i samog Merkura, u martu 2011. godine će početi jednogodišnje proučavanje ciljne planete. Čitav projekat i misiju vodi dr Sean C. Solomon, sa Carnegie Institution of Washington. Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory je ustanova koja je sagradila i koja upravlja letilicom MESSENGER, i u ime NASA rukovodi ovom misijom klase Discovery, kojoj su pripadale ili će pripadati i letilice "Mars Pathfinder", "Stardust Mission", "Near Earth Asteroid Rendezvous (NEAR)", "Lunar Prospector", "Deep Impact Mission", "Kepler Mission","Genesis Mission" i "Dawn Mission".

(11.11.2007.)

vrh

priključite se

Misija zapela na rampi  (30.6.2004.)

Messenger - letelica za Merkur

Messenger kreće? (28.07.2004)

Lansiran Messenger

MESSENGER nišani Veneru po drugi put (januar 2007)