|
|
| am@astronomija.co.yu |
- otkrica
- Atmosfera na planeti "b"
Ovo je znacajno i zanimljivo otkrice. Na planeti koja je toliko daleko da je uopste nije moguce videti nikakvim raspolozivim intrumentima astronomi su otkrili postojanje atmosfere. Cak su utvrdili i jednu njenu komponentu iako je ona tamo prisutna u gotovo zanemarljivoj kolicini. Vest je objavljena 27. novembra 2001.
|
|
|
Zvezda HD 209458 oznacena je strelicama |
Radi se o vansolarnoj planeti iz sistema zvezde HD 209458 (SAO 107623) koja se nalazi u sazvezdju Pegaza. To je zvezda magnitude 7.69, spektralne klase F8, a od nas je udaljena nekih 150 svetlosnih godina. Planeta o kojoj je rec dobila je sluzbeno ime HD 209458 b. Oko svoje zvezde ona kruzi na razdaljini od svega sedam miliona kilometara (Zemlja je od Sunca udaljena 150 miliona kilometara). Zvezdu obidje je za 3,5 dana. Planeta ima masu od 70% mase Jupitera, a prema proracunima na osnovu smanjenja sjaja zvezde prilikom prelaza planete, izracunato je da planeta ima precnik za oko jednu trecinu veci od precnika Jupitera. Iz ovih racuna izlazi da se radi o gasnom gigantu (po principu da ono sto je veliko, a ima malu masu mora da je "retko"). Planeta je otkrivena 1999. godine.
E sad dolazimo do atmosfere. Vazna okolnost je sto, gledano sa Zemlje, ova planeta prelazi prako zvezde. Pripodno, kada se planeta nalazi ispred zvezde sjaj zvezde opada. Tim americkih naucnika na cijem celu se nalaze David Charbonneau i Tim Brown je odlucio da izvrsi spektralnu analizu svetlosnih zraka koji do nas dolaze sa ove zvezde i to u periodu tranzicije i zatim nakon nje. Pokazalo se da su spektri razliciti i da spektar u vreme tranzicije ima linije koje dolaze od atoma natrijuma, a koji je moguc jedino u atmosferi oko planete.
|
|
|
Analiza svetla sa HD 209458 [veci crtez 14 Kb] |
Ovi podaci su zatim podvrgnuti testu. Modeli gasnih goganata kakvi su Jupiter i planeta HD 209458 b zaista predvidjaju postojanje natrijuma u atmosferi ovakvih tela - ALI u duplo vecoj kolicini. Charbonneau za ovo nudi dva resenje. Po jednom, visoki gusti oblaci sprecavaju da do nas dopre "pravi" uzorak atmosfere, a po drugom, radi se o reakciji natrijuma sa drugim komponentama atmosfere tj. natrijum se vezuje u mnogo slozenije molekule koje se ne vide u pomenutom spektru. Ostaje da neka buduca istrazivanja daju konacan odgovor na ovu zagonetku. Inace natrijum nije glavna komponenta ove atmosfere. Naucnici procenjuju da on citi tek njenih nekoliko milionitih delica. Medjutim, natrijum se najlakse detektuje u spektrografu.
Od samog otkrica atmosfere na nekoj dalekoj planeti jos je vazniji sam uspeh ove metode, jer ona pruza velike mogucnosti za dalja istrazivanja drugih dalekih planeta. Prakticno, ovim pocinje nova faza u vansolarnim istrazivanjima.
Vazan faktor u celoj ovoj prici je i Hablov svemirski teleskop, odnosno njegov spektograf, jer je upravo on koriscen za citavu ovu operaciju. Prijem svetlosnih zraka iznad Zemljine atmosfere je bitan jer Zemljina atmosfera utice na spektar primljene svetlosti.
Inace, sama ova metoda zapravo nije nova. Prelaz planete preko zvezde radi izucavanja eventualne atmosfere koristio se prvi put jos u 18. veku kada je posmatran tranzit Venere preko Suncevog diska. Tada su uoceni svetlosni efekti koji su protumaceni kao posledica postojanja atmosfere na Veneri.
[decembar 2001]