|
|
| am@astronomija.co.yu |
- galksija
- Vansolarne planete (III)
 |
 mkaja@ptt.yu |
PLANETE OKO NEUTRONSKIH ZVEZDA
Neutronske zvezde nastaju nakon eksplozije supernove. Oni su jaki radio izvori. Ako se njihova osa magnetnog polja i osa rotacije ne poklapaju, onda su to pulsari. Pulsari su tako nazvani jer do nas posmatraca na Zemlji stizu kratki, ostri i periodicni signali (u periodima od 2 sekunde do 2 milisekunde). Kada bi oko pulsara revoluirala planeta onda bi doslo do poremecaja u periodicnosti stizanja signala, sto bi se lako uocilo. Tako nesto jeste zabelezeno tako da se smatra da i oko nekih sad vec mrtvih zvezda ima planeta koje orbiraju.
*********
Moguce je detektovati planetu Zemljine velicine oko pulsara. Smatra se da je nemoguce da je ta planeta postojala pre nego sto je zvezda postala neutronska, jer se u medjuvremenu desila eksplozija supernove.
Sve do sada otkrivene vansolarne planete su velicine Jupitera, vece i mnogo vece od njega. Da li je moguce otkriti planetu Zemljine velicine? Za sada su sanse male. Planeta Zemljine velicine prelaskom preko zvezdinog diska ne izaziva potrebnu i dovoljnu promenu sjaja zvezde, suvise je mala da bi svojom gravitacijom uticala na pomeranje same zvezde, a ponajmanje se mogu detektovati direct imagingom, mozda microlensingom.
KEPLER
NASA inace radi na projektu "KEPLER" koji predvidja detektovanje pada sjaja zvezda od 0.01%. Po proracunima toliki pad sjaja zvezde izazvala bi planeta Zemljine velicine prelaskom preko njenog diska. Kepler bi trebalo da prati u isto vreme oko 160 000 zvezda u trajanju od 4 godine.
Prema statistikama, trebalo bi da se detektuje do 480 planeta Zemljinog tipa i 140 dzinovskih planeta metodom okultacije i mnogo drugih jos vecih planeta (oko 14 000) pomocu reflektovane svetlosti.
KEPLER je, u stvari, sonda koja ce biti lansirana ka Suncevoj orbiti. Nosice teleskop precnika jednog metra, 21 CCD kameru i imace vidno polje od 84 kavdratna stepena. Prednost KEPLER-a je u tome sto ce pratiti zvezde non-stop.
Sve u svemu, za otkrice exo planeta potreban je instrument koji ce biti lansiran u svemir.
DO SADA OTKRIVENE PLANETE
Najveci broj do sada detektovanih planeta su otprilike Jupiterove mase ili vece. Putanje su im, uglavnom kruzne. Veliki broj je detektovan metodom radijalne brzine. Vecina je manje od 1AJ udaljena od zvezde domacina i osim pulsara najveci broj planeta orbitira oko zvezde koja je nalik Suncu. To ih cini drugacijim sistemima od naseg.
 |
slika 7. Histogram koji pokazuje raspodelu mase vansolarnih planeta.
Prva vansolarna planeta cije je postojanje potvrdjeno jeste 51Peg. Nama najblizi vansolarni planetarni sistem jeste Gliese 876, koji je udaljen svega 15 svetlosnih godina.
Do danas ih je detektovano skoro 80.
No, jos uvek postoji mogucnost da je nas planetarni sistem jedinstven, jer do dana danasnjeg nije otkriven nijedan koji je nalik njemu…
[novembar 2001]