Kalendar
Reč dve o kalendaru

Ovaj mesec
Neke zanimljivosrti o aktuelnom mesecu

Pored mnogih drugih dostignuća, Maje¹ su izmislile i kalendar zadivljujuće kompleksnosti i preciznosti. Njihov kalendar su usvojili i drugi srednjeamerički narodi, kao što su Acteci i Totleci, koji su ostavili mehanizam usvojenog kalendara netaknut ali su menjali imena dana, nedelja i meseci.

Kalendar Maja je koristio tri paralelna sistema datiranja vremena, "Dugačko računanje", Tzolkin (proročki kalendar) i Haab (građanski kalendar). Od njih jedino je Haab bio u direktnoj vezi sa dužinom godine.

Ovako je izgledao jedan tipičan datum Maja:

12. 18. 16. 2. 6, 3 Cimi 4 Zotz.

– 12. 18. 16. 2. 6 je datum "dugačkog računa",
– 3 Cimi je "Tzolkin" datum,
– 4 Zotz je "Haab" datum.

DUGAČKO RAČUNANJE

Ili "osnovna serija", predstavlja kombinaciju 20-baznog / 18-baznog predstavljanja brojeva, koji označavaju početak ere Maja². Ta metoda je slična broju julijanskih dana (opisanom u odeljku 28).

Osnovna jedinica je kin (dan), koji predstavlja poslednji član u "dugačkom računanju". Idući sa desna na levo, ostale komponente su:

 Unial – 1 Unial = 20 Kina = 20 dana,
 Tun – 1 Tun = 18 Uniala = 360 dana = približno 1 godina,
 Katun – 1 Katun = 20 Tuna = 7.200 dana = približno 20 godina,
 Baktun – 1 Baktun = 20 Katuna = 144.000 dana = približno 394 godine

Kin, Tun i Katun su označeni brojevima od 0 do 19.
Unial je označen brojevoma od 0 do 17.
Baktun je označen brojevima od 1 do 13.

Mada nisu bili deo "dugačkog računanja", Maje su imale nazive i za duža vremenska razdoblja:

1 Pictun = 20 Baktuna = 2.880.000 dana = približno 7.885 godina.
1 Calabtun = 20 Pictuna = 57.600.000 dana = približno 158.000 godina.
1 Kinchiltun = 20 Calabtuna = 1.152.000.000 dana = približno 3 miliona godina.
1 Alautun = 20 Kinciltuna = 23.040.000.000 dana = približno 63 miliona godina.

Alautun je najduži imenovani period vremena u svim poznatim kalendarima!

POČETAK "DUGAČKOG RAČUNANJA"

Bilo bi logično da je prvi datum u "dugačkom računu" 0. 0. 0. 0. 0 ali kako je prvi segment baktun radije numerisan od 1 do 13 nego od 0 do 12, stvarno se prvi datum piše kao 13. 0. 0. 0. 0.

Naučnici još ne mogu da se slože šta 13. 0. 0. 0. 0 ustvari znači. Imamo tri mogućnosti:

13. 0. 0. 0. 0 = 8. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 13. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 6. septembar 3114 p.n.e. (po julijan.) = 11. avgust 3114 p.n.e. (po gregor.)

13. 0. 0. 0. 0 = 11. novembar 3374 p.n.e. (po julijan.) = 15. oktobar 3114 p.n.e. (po gregor.)

Ako se držimo jedne od prve dve ekvivalencije, imamo da će "dugački račun" opet da ima vrednost od 13. 0. 0. 0. 0 21. ili 23. decembra 2012 n.e.

"Dugačko računanje" nije započelo svoje brojanje 13. 0. 0. 0. 0, već 7. 13. 0. 0. 0. Verovatno su Maje htele da datumom 13. 0. 0. 0. 0 označe datum nastanka Sveta.

TZOLKIN

Deo datuma zvani Tzolkin je kombinacija dužina od dve "nedelje". (To je u našem primeru 3 Cimi.) Dok naš kalendar koristi jednu nedelju od 7 dana, majanski kalendar koristi sistem od dve "sedmice" nejednakih broja dana:

– numerisanu nedelju od 13 dana, gde su dani označeni od 1 do 13.
– imenovana nedelja od 20 dana, gde su dani obeleženi imenima (znacima) ovako:

Kako imenovana nedelja ima 20 dana, a najmanji broj "dugačkog računanja" je isto 20 dana, postoji određena sinhronizacija među njima. Ako je na primer, poslednji broj danjašnjeg "dugačkor računanja" 0, onda je danas Ahau, a ako je broj 6, onda mora biti Cimi. Pošto se i imenovana i numerisana nedelja nazivaju "nedelja", onda se svakodnevno menja i ime / broj dana. Dan posle 3 Cimi nije 4 Cimi, već 4 Manik, a sledeći je 5 Lamat, pa 6 Muluc itd. Sledeći put kada posle 20–dnevnog ciklusa imenovane nedelje ponovo dođe red na Cimi, biće 10 Cimi, a ne opet 3 Cimi (jer je ciklus numerisane nedelje 13 dana). Sledeći 3 Cimi treba da se čeka 260 (ili 13 x 20) dana. Pošto je taj ciklus od 260 dana ima svoje "dobre" i "loše" dane, to je bio razlog da ga Maje nazovu magičnom ili "predviđajućom godinom".

"Godine" Tzolkin kalendara se ne broje.

POČETAK TZOLKINA

13. 0. 0. 0. 0. "dugačkog računa" odgovara 4 Ahau. Svi naučnici se slazu sa tome.

HAAB

To je bio građanski kalendar starih Maja. Imao je 18 "meseci" od 20 dana, posle čega su dolazili 5 ekstra–dana zvanih Uayeb. To je davalo godinu koja je trajala ukupno 365 dana.Ovo su imena meseci na jeziku Maja (sa približnim izgovorom) i njihovo značenje:

Kako je svaki mesec bio dugačak 20 dana i ime meseca se menjalo svakih 20 dana umesto svakodnevno. Tako je dan posle 4 Zotz bio 5 Zocz, pa 6 Zotz … sve do 19 Zotz, kada nastupa 0 Tzec.

Dani u mesecu su numerisani od 0 do 19. Ovo korišćenje 0–tog dana u mesecu u građanskom kalendaru Maja jedinstveno je u svetu. Naučnici smatraju da su Maje prvi "pronašli" broj 0 i koristili ga vekovima pre nego što je počela njegova primena u zemljama Evrope i Azije.

Dani (numerisani od 0 do 4) meseca Uayeb imali su vrlo lošu reputaciju i kao dani zle sreće, poznati kao "bezimeni dani" ili "dani bez duša", bili su rezervisami za molitve i oplakivanje mrtvih. Vatre su se gasile, a stanovništvo se uzdržavalo od tople hrane. Ako je neko tada bio rođen, smatralo se da je "osuđen na nesrećan život".

Godine Haab kalendara, isto kao ni Tzolkina, se nisu računale.

Dužina Tzolkin godine je bila 260, a dužina Haab godine 365 dana. Najmanji broj koji može da se podeli i sa 260 i sa 365 jeste 18.980 (260 x 365 = 18.980). Taj broj dana je bio poznat kao kalendarski krug. Znači, ako je nekog dana recimo 4 Ahau 8 Cumhu, sledeći put će 4 Ahau 8 Cumhu pasti u isti dan tek posle 18.980 dana ili posle skoro 52 godine.

Kraj kalendarskog kruga je među stanovništvom plemena Acteka³ izazivao pravu paniku, jer se verovalo da može da nastupi kraj sveta. Tek kada se datuma 4 Ahau 8 Cumhu na horizontu pojave Plejade⁴ , onda su sigurni da je svetu "obezbeđen" još jedan krug od 52 godine.

Njihov kalendar je proizašao iz kalendara naprednijih Maja ali su oni izbacili "dugački račun" i dodali imena godinama opet formirana na osnovu brojeva (od 1 do 13) i jednog od četiri znaka u ciklusu od 52 godine (Xiuhmolpilli). Period od 260 dana se zvao Tonalpohualli, a godina od 365 dana kao Xiuhuitl.

Na primer:

POČETAK HAABA

13. 0. 0. 0. 0 odgovara 8 Cumhu. Svi autoriteti se slažu sa tim podatkom.

DA LI SU MAJE MISLILE DA GODINA IMA 365 DANA?

Mada su imali u Haab godini samo 365 dana, astronomi Maja su bili svesni činjenice da godina traje ipak nešto duže od toga. Mnoga imena meseci su bila vezana zapravo za godišnja doba; Yaxkin, na primer, je značio novo ili jarko Sunce i u početku "dugačkog računanja" 1 Yaxkin je bio dan posle zimskog solsticijuma⁵ , kada Sunce počinje duže da sija (produžava se dan) i da se duže sve više na nebu.

Kada je "dugački račun" počeo da se broji, otpočeo je sa 7. 13. 0. 0. 0, tako da je 0 Yaxkin odgovarao najkraćem zimskom danu (22.decembar), baš kao što je to bilo i 13. 0. 0. 0. 0 godine 3114. Dostupni podaci nam danas govore da su astronomi Maja izračunali da godina od 365 dana napravi precesiju kroz sva godišnja doba dvaput u 7. 13. 0. 0. 0 ili 1.101.600 dana.

Tako smo u stanju da izvedemo vrednost majanske izračunate godine: treba podeliti 1.101.600 sa 365 pa oduzeti 2, a onda sa tim rezultatom opet podeliti 1.101.600. Time ćemo dobiti vrednost godine od 365,2420358 dana, što predstavlja bližu vrednost tropskoj godini (365,24218 dana) od (Milankovićeve) godine po prepravljenom julijanskom kalendaru od 365,24222 dana, a mnogo bliže od prosečne gregorijanske godine od 365,2425 dana.

(Ova očigledna tačnost možda je i jednostavna koincidencija. Maje su procenili da godina od 365 dana pomoću precesije prođe kroz sva godišnja doba "dva puta" za 7. 13. 0. 0. 0 dana. Ti brojevi se podudaraju u samo 2 –3 cifre. Da li bi primetili i da 7.13. 0. 0. 0 dana odgovara nekom ciklusu od 2001 dana, kao što su to uvideli sa 2 ciklusa godina od po 365 dana?)

(maj 2002.)

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh