|
Bila dva brata blizanca. Za rođendan, roditelji jednom kupili najsavremeniju igračku, sve nešto sa dugmićima, raznobojnim sijalicama i zvučnim efektima. I kada su očekivali da se dete obraduje, ono se raspekmezilo: "Šta će mi to! Šta da radim kad se pokvari?" Tako rasuđuje pesimista. Onom drugom pod jastuk stavili izmet od ponija, a dete klinulo od sreće: "Odlično! Čim je tu to, ni poni ne može biti daleko! Gde je moj konjić?" Tako rasuđuje optimista. Vršeći svoje vojničke poslove, godine 1986. obreo sam se među graničarima. Na jednoj đakovičkoj karauli sreo sam svog budućeg ljubimca, zaštitnog psa Apola. Njegov vodič mi je tada rekao da je Apolo "star dve godine". U komandi na zidu sam video šemu sa pregledom tovarnih konja i službenih pasa po karaulama na kojoj je pisalo da je Apolo rođen 1982. godine, dakle u trenutku našeg susreta on je već bio star četiri godine. Kako je koji mladić odsluživao svoj vojni rok, tako je prilikom predaje dužnosti svom nasledniku prenosio ono što su i njemu rekli – da Apolo ima dve godine. Godine su prolazile, mladići su se smenjivali, a moj Apolo je jednako "imao dve godine". I došlo je vreme zamora. Apolo je sve teže podnosio odlazak u patrolu. Pred kraj života graničari su ga gotovo kao bebu nosili sa zadatka, ali se moj drugar "nije davao", jednako je bio u "najboljim godinama". Godine 1994. kao penzioner sreo sam jednog majora veterinarskog lekara koji mi je rekao da se upravo vratio iz Đakovice gde je vakcinisao graničarske pse. Naravno, obradovao sam se pomislivši na Apola, ali sam se odmah i ujeo za jezik. Odgovor je glasio: "Juče sam mu izvršio eutanaziju". Neka moj veliki prijatelj počiva u miru. Za sve njegove vodiče on će večno imati dve godine! U muzeju vodič priča posetiocima: "Ovaj kostur mamuta star je sedam miliona i tri godine". Kada su ga posetioci začuđeno upitali kako može sa takvom tačnošću da zna starost tog kostura, vodič im je objasnio: "Ja sam se ovde zaposlio pre tri godine, i tada su mi rekli da je ovaj kostur star sedam miliona godina". Ni Apolovi vodiči ni muzejski vodič nisu proveravali podatke koje su čuli prilikom prijema dužnosti, ali za razliku od Apolovih vodiča, muzejski vodič je bar uredno brojao godine svoje službe. Ove pričice sam ispričao zato što će se one kao lajtmotiv provlačiti kroz celu priču o "UROŠEVOM" rođenju. Još davno, pre mnogo vekova, neko je za kalendar rekao da je to "problem koji nema rešenja". I kao što su Apolovi vodiči mehanički prenosili ono što su čuli od svojih prethodnika, tako su i astronomi, istoričari, sveštenstvo, a sa njima i ceo svet mehanički prenosili ono što su čuli od svojih prethodnika – da je kalendar "problem koji nema rešenja". Kalendar "UROŠ" je delo jednog amatera! Mi amateri smo svet za sebe, i razlikujemo se od ljudi koji nisu amateri. Mi imamo svoje kriterijume, čvrste i stroge. Nama činovi i titule sami za sebe ne znače ništa, mi priznajemo samo rezultat. Mi ne marimo za priznanja, i navikli smo na nipodaštavanja i podsmehe. Mi literaturu nismo čitali da bismo videli šta su drugi znali, nego šta drugi – nisu znali. Nas na delatnost nije pokretala gramzivost, nego radoznalost; ne pohlepa, nego lepota i zadovoljstvo; ne želja za zaradom, nego želja za rezultatom i tačnošću. Naš cilj je da nadmašimo one koji nisu amateri, koji krišom prebrojavaju novac, a izraze "amater" i "amaterski" upotrebljavaju u podrugljivom značenju. Zašto novi kalendar? Zato što su dosadašnje kalendare izrađivali oni koji nisu bili amateri, pa su im i rezultati bili baš takvi – neamaterski! 7000 godina čovečanstvo rešava problem kalendara – bez uspeha. Mi amateri smo pomislili: "Biće da u rešavanju problema kalendara neamateri nisu primenili pravi postupak", i odlučili smo da uzmemo stvar u svoje ruke. 7000 godina neamateri su išli stazom, na stazi dukat, i niko da se sagne i podigne dukat. A onda je naišao jedan amater, i rekao: "Ljudi, zaboga, pogledajte – dukat!" To je bio sav "naučni rad" koji je trebalo primeniti da bi se posle 7000 godina konačno došlo do trajnog rešenja kalendara! Kalendar je prvi naučni rad koji je praktično primenjen u čovekovom svakodnevnom životu. Pa ipak, u svim drugim oblastima svoga života čovek je postigao onoliko koliko mu je to bilo moguće, osim u kalendaru. Čovek se izradom automobila bavi tek jedan vek; primenom elektrotehnike tek jedan vek; letovima u vasionu tek pola veka itd, ali je u tim oblastima postigao ono što mu je bilo moguće. Jedino u kalendaru, svom najstarijem naučnom delu, nije ni izbliza postigao ono što mu je bilo moguće. Da bi čovek proizveo automobil, bilo je neophodno da prethodno dođe do više otkrića – tečnih goriva, principa motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kaučuka, tehnoloških postupaka u obradi metala i dr. Da bi čovek mogao da gleda televiziju, bilo je takođe neophodno da dođe do više otkrića – radio-veza, optičkih i elektronskih rešenja, pretvaranja svetlosnih efekata u elektronske vrednosti i dr. Da bi čovek došao do konačnog i trajnog rešenja kalendara, tu mu nije bilo potrebno nikakvo prethodno "otkriće", jer sve što je u svemiru bilo na raspolaganju meni na kraju HH veka kada je "UROŠ" rođen, bilo je na raspolaganju i astronomima celog sveta od postanka ljudske vrste. Nažalost, ljudi su, poput Apolovih vodiča, nasleđeni stav da je kalendar "problem koji nema rešenja" primali zdravo za gotovo i koristili ga kao izgovor za odustajanje od traganja za konačnim rešenjem i čak za njegovo zanemarivanje. Trebalo je da među Apolovim vodičima konačno neko počne da broji godine! Da neko konačno na stazi primeti dukat. Da neko konačno postavi pravo pitanje! Ja sam kalendar "UROŠ" izradio tek kada sam potpuno odbacio svu dotadašnju kalendarsku logiku, sav dotadašnji način razmišljanja o kalendaru; tek kada sam postupak izrade kalendara okrenuo naglavce! Ja sama kalendar "UROŠ" izradio tako što sam po svim elementima kalendara tražio odgovore na potpuno drukčija pitanja nego svi dotadašnji tvorci kalendara. Kalendar "UROŠ" uopšte i nije ljudsko delo, on je tvorevina svemira, vasione, kosmosa, prirode, stvarnosti! Ja sam posle sedam godina amaterskog i temeljnog bavljenja kalendararom došao do tri otkrića, na osnovu kojih sam izradio kalendar "UROŠ", koji predstavlja kalendar novog doba , za razliku od svih dosadašnjih kalendara starog doba koji su predstavljali odgovor na pitanje: "Koliko odstupaju dosadašnji kalendari, i šta na njima treba promeniti?" , dok je "UROŠ" jednostavno – očitan iz svemira, ne mareći za tuđa odstupanja! Prelazimo na prikaz ova tri otkrića. Prelazimo na prikaz "UROŠEVOG" rođenja. Prelazimo u novo doba kalendara.
1 |
2 | 3 |
4 | (novemba 2004.)
|
