nastavak
1 | 2 | 3 | 4 |

PRVO OTKRIĆE: KAKO SE PRAVI IDEALNO TAČAN KALENDAR

Kalendar je sistem za merenje vremena, sistem za brojanje dana, meseci i godina u skladu sa pojavama u vasioni! Jedan dan u kalendaru odražava jedan Zemljin obrt oko svoje ose, srednji Sunčev dan, obrt od 360+360/365,242199074 uglovnih stepeni, što iznosi 360 stepeni 59` 8`` 19``` 49````. Jedna godina u kalendaru odražava jedan Zemljin ophod oko Sunca, tropsku godinu, četiri godišnja doba, 365,242199074 obrta, srednja Sunčeva dana. Da bismo najpristupačnije objasnili šta je potrebno da bi kalendar mogao da bude idealno tačan, poslužićemo se sledećim postupkom: Za trenutak ćemo napustiti realni svet i preseliti se u svet mašte, svet zamišljenih i pretpostavljenih vrednosti, u svet bajke. Kada budemo videli kako je u bajci sve lako i zgodno, lako ćemo shvatiti šta bi trebalo tražiti da bi kalendar bio idealno tačan. Pa hajdemo u bajku.

Kada bi Zemljin ophod oko Sunca, tropska godina, trajao okruglo 365 obrta, srednjih Sunčevih dana, kalendar bi mogao da bude idealno tačan: kalendarska godina bi imala 365 dana, i kalendar bi se slagao sa svemirom. Kako bi se navršio jedan Zemljin ophod oko Sunca, tako bi se navršilo i 365 Zemljinih obrta oko svoje ose. U trenutku navršavanja jednog ophoda navršio bi se i 365-ti obrt. Ovde bi svake godine postojala redovna samerljivost, i kalendar koji bi to oponašao i imao 365 dana u godini bio bi idealno tačan svake godine. Kada bi Zemljin ophod trajao okruglo 366 dana, opet bi kalendar mogao da bude idealno tačan jer bi i ovde postojala redovna samerljivost svake godine: kalendarska godina bi imala okruglo 366 dana, i kraj naše godine u kalendaru vremenski bi se poklapao sa krajem Zemljinog ophoda oko Sunca svake godine. Pa i kada bi Zemljin ophod trajao 365,5 dana, (tropska godina sa jednim decimalom), opet bi kalendar mogao da bude idealno tačan, ali ne više svake godine, nego u ciklusu od dve godine, od kojih bi jedna bila prosta sa 365, a druga prestupna sa 366 dana, što bi u dvogodišnjem ciklusu bilo ukupno 731 dan. Kako bi se navršila dva Zemljina ophoda oko Sunca, tako bi se navršile i dve godine u našem kalendaru. Ovde bi postojala odložena samerljivost, i kalendar bi mogao da bude idealno tačan svake druge godine. Kada bi Zemljin ophod oko Sunca trajao 365,25 dana, kako to očekuje i julijanski kalendar, (tropska godina sa dva decimala), opet bi kalendar mogao da bude idealno tačan: kalendarski ciklus bi iznosio 4 godine, od kojih bi tri bile proste sa 365, a jedna prestupna sa 366 dana, što bi iznosilo ukupno 1461 dan. Kako bi se navršila 4 Zemljina ophoda oko Sunca, tako bi se navršio i 1461 obrt oko Zemljine ose, i kalendar bi bio tačan svake četvrte godine. Ako bi tropska godina trajala 365,125 dana, (tropska godina sa tri decimala), ciklus kalendara bi iznosio 8 godina, 7 prostih i jedna prestupna, ukupno 2921 dan. Kako bi se navršilo 8 Zemljinih ophoda oko Sunca, tako bi se navršio i 2921 obrt, pa bi i ovde postojala odložena samerljivost, i kalendar sa 2921 danom u 8 godina bio bi idealno tačan svakih 8 godina. Tropska godina od 365,2225 obrta (4 decimala) tražila bi ciklus kalendara od 400 godina, 311 prostih i 89 prestupnih, ukupno 146089 dana. Kako bi Zemlja navršila 400 ophoda oko Sunca, tako bi se navršilo i 146089 obrta, pa bi i ovde postojala odložena samerljivost, i kalendar sa 146089 dana u 400 godina bio bi idealno tačan svakih 400 godina. Kod trajanja tropske godine od 365,12345 obrta (pet decimala), ciklus kalendara bi iznosio 20000 godina, 17531 prosta i 2469 prestupnih, ukupno 7302469 dana. I ovde bi postojala odložena samerljivost, i kalendar sa 7302469 dana u 20000 godina bio bi idealno tačan svakih 20000 godina. Itd.

Šta je to što je zajedničko svim ovim slučajevima? Koje je to svojstvo koje se jednako provlači kroz sve ove primere? Ceo broj viših jedinica kalendara završava istovremeno sa celim brojem nižih jedinica kalendara; ceo broj tropskih godina završava istovremeno sa celim brojem srednjih Sunčevih dana; ceo broj ophoda završava istovremeno sa celim brojem obrta; ceo broj godina kalendarskog ciklusa završava istovremeno sa celim brojem dana tog ciklusa. Ovde bismo imali obostranu celobrojnost ophoda i obrta u vasioni i obostranu celobrojnost viših i nižih jedinica kalendara u isto vreme! Dakle, za vreme boravka u bajci došli smo do dragocenog saznanja, do otkrića: šta to treba tražiti, čemu težiti, čemu stremiti prilikom izrade idealno tačnog kalendara. To je obostrana celobrojnost viših i nižih jedinica kalendara, obostrana celobrojnost tropskih godina i srednjih Sunčevih dana, obostrana celobrojnost godina i dana kalendarskog ciklusa.

Ovo do sada nije bilo poznato! Izlazimo iz kuće i polazimo u prodavnicu. Ne znamo da li ćemo u prodavnici naći ono što nas interesuje, ali tačno znamo šta ćemo tražiti, za razliku od slučajeva kada smo išli da razgledamo izloge, pa ako nam se nešto slučajno dopadalo, to smo i kupovali. Sada tačno znamo šta tražimo!

Dosadašnji tvorci kalendara za ovo nisu znali. Oni su pred sobom imali julijanski kalendar za koji su znali da nije tačan, i na spoznaji odstupanja tog kalendara nudili su svoje popravke i reforme. Neoborivi dokaz da nisu znali šta treba tražiti su vrednosti koje su nudili. Kakve su to „vrednosti“, videćemo kad se budemo upoznali sa „UROŠEM“.

1 | 2 | 3 | 4 |
Drugo otkiće

(decembar 2004.)

vrh