|
10. maj. 2008.
Jon Edwards je poznat po tome što često radi ono što je za većinu nezamislivo. Uspevalo mu je da izvuče važne podatke iz kompjutera koji su pretrpeli požare i poplave, ili danima ležali na dnu jezera. Ali ono što je nedavno učinio, prevazilazi sva očekivanja: izvukao je informacije sa istopljenog hard diska koji je 2003. godine u plamenu pao s neba, kada je svemirski šatl Columbia doživeo poznatu katastrofu "Kada smo ga pre 6 meseci dobili, ličio je na dve stare metalne ploče slepljene zajedno.Čak nam nije ni ličio na hard drajv. Bio je potpuno sagoreo, sa istopljenim krajevima," priseća se Edwards, inženjer u Kroll Ontrack Inc.,vodećoj svetskoj kompjuterskoj forenzičkoj instituciji, čije laboratorije se nalaze u predgrađu Mineapolisa. "Na prvi pogled, sve je izgledalo jako joše, ali se mi trudimo uvek da uradimo najbolje što možemo." Podaci koje je prikupljao i skladištio hard drajv od 2,5 inča firme "Seagate" od 400 MB prilikom nesretne misije, odnosili su se na naučne eksperimente kojima je bio podvrgnut jedan kontejner tečnog ksenona. Taj eksperiment je sprovodio National Institute of Standards and Technology, u pokušaju da utvrdi način na koji način teče ksenon u uslovima nulte gravitacije. Iako je hard drajv pronađen u dubinama obližnjeg jezera 2 dana nakon katastrofe, spašeno je oko 99% svih podataka upisanih na njemu. Edward je izjavio da je donja strujna ploča drajva bila "izgorela do neprepoznatljivosti" a da su sve komponente sa nje bile otkinute. Svi plastični delovi sa ploče hard drajva modela ST9385AG bila je istopljena, a svi elektronski čipovi unutar njega su bili spaljeni i izgubljeni. Ipak, Edwards je primetio da se Seagateov hard drajv – koji je već 2003. bio 8 godina star model – pokazao kao izdržljiviji i tolerantniji nego svi današnji modeli sličnog kapaciteta. Pre nego što je pristupio procesu "lečenja" diska, bilo je veoma bitno očistiti ga od prljavštine i nakupljenih ostataka. Gumeni dihtung na vrhu hard drajva je bio potpuno izgoreo, čime je otvorio put brojnim česticama da uđu u kućište. Sve sem same rotacione ploče je bilo neupotrebljivo, izjavio je Edwards. Za čitav posao, bila su mu potrebna dva dana. Dva druga HDD koja su bila na Kolumbiji toliko su stradala da ih čak ni svemogući Edwards nije uspeo da spasi i pročita podatke. Zbog prevelike toplote, materijali su izgubili svoju sposobnost da čuvaju magnetna svojstva. Treba potsetiti da većina podataka koje sakupljaju naučni uređaju tokom šatl misija bivaju radio–putem poslata na Zemlju, a da je Edwards došao do onih poslednjih ostataka, koji nisu stigli da budu emitovani. Sve što je prilikom svog rada pronašao, objavljeno je u aprilskom broju naučnog časopisa Physical Review E. Kolumbija se prilikom ulaska u atmosferu 1. februara 2003. doslovno raspala, i tom prilikom je usmrtila svih sedmoro astronauta. Kako je kasnijom istragom utvrđeno, nesreću je izazvao komad izolacione pene veličine nesesera, koji se još prilikom lansiranja odvalio sa spoljnjeg rezervoara goriva i napravio rupu u keramičkoj termozaštiti šatla. Kao i svi prikupljeni delovi Kolumbije, i pronađeni disk je prvo prenešen u Teksas, a odatle ga je šest meseci kasnije NASA poslala u Kroll Ontrack, ustanovu specijalizovanu za data recovery. Tamo je ustanovljeno da rotirajući metalni disk, na koji se zapravo beleže svi podaci, nije strašno deformisan. Bio je izgreban i izbušen, ali i samo dopola ispunjen, sa 340 megabajta podataka, dok je ostatak diska bio prazan, jer zbog nesreće nije stigao da se popuni. Edwards je priznao i da je imao sreće, jer je dati šatlov kompjuter koristio stari operativni sistem, DOS, koji ne rasejava podatke po čitavom disku kako to danas savremeni sistemi rade, već ih upisuje po redu. Za svoj trud Edwards je od nadležnih propisno nagrađen. I neka je – zaslužio je. (13.05.2008.)
|
Da li je posada Kolumbije mogla biti spasena? Da li bi se posada Burana spasla?
|
