nastavak
| 1 | 2 | 3 | 4 |

8. ČUDNI SVETOVI PRONAĐENI
U DRUGIM ZVEZDANIM SISTEMIMA (astronomija)

Protekle godine astronomi su, u potrazi za planetama oko drugih zvezda, pronašli svetove manje i mlađe od bilo kojih prethodno poznatih. "Mi smo na putu pronalaska vansolarne Zemlje" kaže Barbara McArthur iz Teksaškog Univerziteta u Austinu.

Evo nekih otkrića. Paul Butler iz Carnegie Univerziteta u Washingtonu i Geoffrey Marcy iz Kalifornijskog Univerziteta u Berkelayu opisuju telo čija je masa jednaka masi 21 Zemlje, a koje orbitira obližnju zvezdu Gliese 436, udaljenu 33 svetlosne godine. To je oko pola mase od prethodno najlakše poznate vansolarne planete. Ubrzo nakon toga, McArthur i njene kolege objavljuju pronalazak planete od oko 18 zemljinih masa u orbiti oko zvezde 55 Cancri, zvezde sa tri planete, dok nedugo zatim Nuno Santos iz Univerziteta u Lisabonu, Portugal, otkriva planetu od oko 14 zemljinih masa. Ovi svetovi bi mogli biti stenovita tela, mnogo sličnija Zemlji nego velikim gasovitim loptama koje su ranije otkrivane.

Druga istraživanja pokazuju kako se planete formiraju. Tokom maja meseca istrazivači uz pomoć Spitzer teleskopa pružaju dokaze o planeti-bebi, moguće mlađoj od milion godina, koja tek formira svoj oblik u blizini zvezde CoKu Tau 4. Avgusta meseca Michael Liu iz Univerziteta na Havajima opisuje dva velika zadebljanja u disku
prašine oko druge mlade zvezde, AU Microscopii, što je karakteristika planete koja se formira.

Bilo je još interesantnih otkrića. Ian Bond iz Instituta za astronomiju u Edinburgu u Škotskoj otkriva planetu posmatrajući kako gravitacija pojačava svetlost mnogo udaljenije zvezde, što je inače obećavajuća tehnika nazvana "gravitaciono sočivo". "Trans-Atlantic Exoplanet Survey" istraživanje koje traga za senkom planete koja se kreće između nas i matične zvezde, otkriva planetu veličine Jupitera i to pomoću teleskopa od svega 4 inča! A u aprilu je Gael Chauvin iz ESO načinio prvi mogući snimak planete oko druge zvezde.

9. OTKRIVENA DVA NOVA ELEMENTA (fizika)

Naučnici iz "Lawrencwe Livermore National Laboratory" u Kaliforniji i "Joint Institute for
Nuclear Research" u Rusiji objavljuju februara meseca otkriće dva nova hemijska elementa. Elementi su dobili epitet "superteški" zbog svoje velike atomske mase, a životni vek im je bio nešto duži od jedne sekunde. Elementi su rođeni u kružnom akceleratoru čestica u Dubnu, Rusija. Nakon što su hemičari Livemora proizveli redak izotop elementa americijuma, poslali su ga svojim ruskim kolegama, koji su ovaj elemenat u svom akceleratoru bombardovali jonima kalcijuma.

"Po neki put bi se joni kalcijuma stopili fuzijom sa nukleusom americijuma, i mi bismo tada dobili elemenat 115 izotopa" kaže nuklearni hemičar Ken Moody, vođa Livermor tima. Kako svaki nukleus kalcijuma sadrži 20 protona i svaki nukleus americijuma 95 protona, Moody je bio zadovoljan ali ne i iznenađen da je elemenat od 115 protona bio krajnji rezultat. Ali postojao je i "otpadak", elemenat od 113 protona koji se pojavio nakon radioaktivnog raspada elementa 115.

0Novi elementi, za sada nazvani ununtrium (113) i ununpentrium (115), moraće da se "proizvedu" nezavisno jedan od drugog da bi bili upisani u periodni sistem elemenata.
Moody i njegov tim već sada razmatraju proširivanje svojih rezultata korišćenjem drugih
elemenata koji su bogati neutronima, za kreiranje novih stabilnih elemenata sa nepredvidljivim karakteristikama. Moody se nada da će otkrivanje novih superteških elemenata pomoći naučnicima da bolje razumeju mahaniku kako se nukleusi drže zajedno, što bi otvorilo vrata ka budućim otkrićima u oblasti nuklearnih centrala i pogona kao i oblasti izrade naoružanja.

10. NAJDALJA, NAJHLADNIJA "PLANETA"
OTKRIVENA DALEKO IZA PLUTONA (astronomija)
(više od Sedni)

Svako jutro, planetarni naučnik Mike Brown prođe kroz nekoliko stotina fotografija koje je prethodne noći načinio teleskop "Samuel Oschin" na vrhu planine Palomar u Kaliforniji. Vecina snimaka je beznačajna, ali 15. marta Brown objavljuje da je jedna serija fotografija uhvatila nešto neuobičajeno: najdalji, najhladniji objekat u solarnom sistemu i najveći novi objekat sunčeve familije planetoidnih objekata još od otkrivanja Plutona 1930. godine.

Enigmatičan objekat, kasnije nazvan Sedna, nije izgledao nešto posebno - mala svetla pomerajuća tačka na tri snimka, ali je ponašanje objekta odmah privuklo pažnju Browna. "Nikada nisam video ništa što se pomera tako sporo, na tako velikoj udaljenosti, i da je pri tome dovoljno veliko da ga možemo videti. Mislio sam da to nije moguće" kaže Brown.

Meseci osmatranja i praćenja orbite sa drugim teleskopima su dokazala da je Sedna veoma stvarna i da je veoma čudna. Analize koje je izvršio Brown ukazuju da Sedna ima prečnik od 800 do 1100 milja (tri četvrtine Plutona), temperaturu površine od skoro -240 stepeni Celziusa, i neobičnu rđavo-crvenu boju. Sedna ide po neobičnoj orbiti koja se proteže od 7 milijardi do 93 milijardi kilometara od Sunca, i treba joj čak 12.000 godina da obiđe svoju putanju. Čudna orbita Sedne je najverovatnije prouzrokovana gravitacionim uplitanjem Neptuna i zvezde koja je tuda nekada davno prošla.

Naučnici nisu sigurni kako da definišu Sednu. Po veličini ona podseća na Plutona, koji je klasifikovan kao planeta, ali orbita Sedne je jedinstvena i više podseća na orbitu komete. Za sada je to objekat posebne vrste.

"Mi možemo videti Sednu još samo oko 200 godina tokom njene 12.000 godina duge orbite, nakon čega će ona postati previše bleda. Prosta kalkulacija (12.000 : 200) nam govori da tamo postoji još možda oko 60 objekata koji su veliki najmanje kao Sedna. Čak iako postoji samo 30 objekata, sa sigurnošću se možemo kladiti da je najmanje 10 objekata veličine Plutona, a da bi najveći od njih mogao biti i veličine Marsa. Jednom ćemo ih pronaći" završava Brown.

11. MOLEKULI ŽIVOTA NASTAJU IZMEĐU ZVEZDA (astronomija)

Jula meseca tim astrofizičara je objavio da je duboki svemir bogat kompleksnim organskim jedinjenjima mogao pomoći rasejavanju osnovnih sastojaka života.
Radio emisije sa Sagittarius B2, magline u blizini centra naše galaksije, signaliziraju
prisustvo dva prethodno neotkrivena "aldehyde" molekula. Ovi molekuli pomažu formiranju amino-kiselina, osnovnog sastojka proteina.

"Mi nalazimo da se dosta pre-biološke hemije već nalazi u svemiru, i da ona postoji mnogo pre nego što se planete kao Zemlja formiraju" kaže Jan Hollis iz NASA "Goddard Space Flight Centre" u Merylandu.

Hollis i njegov tim su pomoću 100-metarskog Green Bank teleskopa u Zapadnoj Virdžiniji
osluškivali slabu radio-emisiju niske frekvencije iz oblaka rotirajućih molekula. Svaki
molekul proizvodi unikatni radio "potpis" koji ga identifikuje. Uz pomoć tehnike, Hollis je prethodno identifikovao nekolicinu drugih organskih molekula u svemiru, uključujući "glycolaldehyde" i prost šećer. Dva nova sastojka, "propenal" i "propanal", pokazuju da se prethodnici amino-kiselina, prirodno formiraju u vrsti gasa koja stvara nove zvezde. Komete su mogle deponovati takve molekule na ranu Zemlju, u kom bi slučaju
porodilište zvezda takođe moglo biti i kolevka života kakav mi poznajemo.

12. NASA "ANNUS HORRIBILIS" (svemir)

U početku je 2004. godina bila obećavajuća za svemirsku agenciju koja se još nalazila pod pritiskom tragedije "Columbija". Januara 2-og. "Stardust" je proleteo kroz prašinu repa komete Wild 2; sledećeg dana rover "Spirit" je besprekorno sleteo na površinu Marsa, praćen roverom "Opportunity" nešto kasnije istog meseca. Ali, nakon toga čini se ništa više nije išlo kako valja.

Lansiranje šatla

SPACE SATL PROGRAM - Šatlovi su prizemljeni već 23 meseca nakon tragedije sa Kolumbijom februara 2003. godine. Tim koji je istraživao nesreću je predočio 28 izmena u šta je uključeno i modificiranje šatlovog spoljnog rezervoara, da bi se sprečilo gubljenje izolacije pri lansiranju, kao i davanje mogućnosti astronautima da detektuju i poprave oštećene termo-izolacione pločice dok se nalaze u orbiti.

Ali program nije mogao da dobije šansu zbog loših vremenskih uslova. Sezona uragana je primorala menadžere da pomere lansiranje za maj mesec 2005. godine.

MEDJUNARODNA SVEMIRSKA STANICA (ISS) - Sa Nasinim šatlovima na zemlji i bez popravki, ISS je počela da pokazuje znake istrošenosti. Septembra meseca, glavni generator kiseonika na ISS se ponovo pokvario, ali je "popravljen" mesec dana kasnije. "Control Moment Gyro" (žiroskop) koji pomaže održavanju pozicije ISS u svemiru, treba da se zameni ali je prevelik da bi se dopremio sa ruskim brodom "Progress" koji donosi zalihe. U međuvremenu prostorija za zalihe postaje krcata. Normalno, šatl bi odneo đubre, uređaje za pristajanje na dok, i druge velike stvari koje zahtevaju popravku. "Progress" u normalnim okolnostima može da ponese svakodnevno đubre, (iako su u septembru pokrivači za antene i drugi otpad jednostavno izbačeni u svemir), ali "Progress" ne može poneti velike stvari i instrumente. Žiroskop će jednostavno morati biti dopremljen sledećim letom šatla.

Hablov svemirski teleskop

HUBBLE TELESKOP - Svemirskom teleskopu je oređena smrtna kazna, koja je kasnije povučena. Tokom januara meseca, Sean O`Keefe, Nasin administrator je šokirao astronome otkazavši sledeću servisnu misiju zakazanu za sredinu 2006. godine.
Teleskop koji je nedavno izgubio jedan od svoja četiri važna instrumenta, bi tokom
2007. godine mogao da izgubi i "imagining spektrometar" ako mu se ne instaliraju nove baterije. Do tada bi mogao da izgubi i vazan žiroskop potreban za održavanje stabilnosti.

Smrtna kazna Hablu je donela ogroman pritisak O'Keefu od strane političara i pogotovu naučnika. Juna meseca on je povukao odluku i naredio izradu robotizovane misije koja bi uradila popravke i instalirala nove instrumente na teleskopu. NASA je zatražila hitnih 300 miliona dolara od Kongresa za misiju tokom decembra 2007. godine.
"Roboti mogu uraditi isti posao kao i astronauti. Iako se kreću sporije od ljudi, roboti
nemaju granicu dokle mogu ostati u svemiru" kaže Preston Burch, menadžer programa.

Genesis, neposredno pre i nakon pada. (Izvor: NASA)

GENESIS - Planeri misije su očekivali povratak "Genesis" sonde, tokom 8-og septembra, nakon 2,5 godina hvatanja milijardi i milijardi čestica kiseonika, azota i drugih jona u solarnom vetru. Predviđali su da će uhvaćen materijal podsećati na međuzvezdani gas i prašinu od kojih su nastali Sunce i planete.

Umesto toga, sonda, vredna 264 miliona dolara, se razbila u pustinji Utaha nakon što se njeni padobrani nisu otvorili jer je gravitacioni prekidač namenjen za otvaranje padobrana bio instaliran naopako. Naučnici Nase su proveli nedelje sakupljajuci, čisteći i katalozirajući kontejnere sa uzorcima, iznenađeno utvrdivši da je većina "tovara" na sondi ipak preživela pad i ostala neoštećena.

Rezultati ispitivanja uzoraka bi mogli biti kompletirani tek krajem 2008. godine.
(Više o Genesis; Kraj misije)

| 1 | 2 | 3 | 4 |

nastavak

01.02.2005

vrh