nastavak
| 1 | 2 | 3 | 4 |

13. NOVO STANJE MATERIJE BI MOGLO DOVESTI DO PRAKTIČNOG SUPERKONDUKTORA (fizika)

Deborah Jin, fizičar iz "National institute of Standard and Tehnology" je januara objavila rad o stvaranju egzotične forme materije poznate kao "fermionic condensate", što bi eventualno moglo da dovede do revolucije u korišćenju energije i magnetski levitacionih vozova.

Jin je usmerila svoju pažnju ka "fermionima", klasi čestica koje uključuju protone, neutrone i elektrone - osnovne činioce normalne materije. Fermioni se odupiru mešanju, tako da ih je Jin morala gurati do ekstremnosti. Ona je hladila atome kalija do temperature od -272 stepeni Celzijusa, tj. na samo 50-milijarditi deo stepena iznad absolutne nule, da bi ih zatim uhvatila u vakuum. Zatim je nagurala atome,
koristeći magnetno polje i delikatne laserske rafale, sve dok se oni ne bi izjednačili
formirajući uniju, osnovu "fermionic condensate".

Izjednačavanje je veoma slično ponašanju elektrona u unutrašnjosti superkonduktora, supstanca koja provodi elektricitet bez otpora, gomilanja toplote ili gubljenja energije.
Superkonduktori bi mogli biti korišćeni za konstruisanje neverovatno snažnih elektromagneta i za ogromno unapređivanje električnih motora.

Na nesreću postojeći superkonduktori rade samo kada su ekstremno hladni što ih čini
nepraktičnim (najviša radna temperatura do sada je -138°C). Njen rad bi ipak mogao voditi do izrade superkonduktora koji bi ostali stabilni pod svakodnevnim uslovima.

14. ČESTICE KOJE JE PROIZVEO ČOVEK ZATAMNJUJU SUNCE (čovekova sredina i okruženje)

Možda niste primetili ali nebo je ovih godina znatno tamnije nego u 60-im godinama. Razlog tome je jednostavno veći broj stvari u našoj atmosferi nego što ih je bilo pre. Tako tvrde naučnici, a većinu tih stvari je proizveo čovek.

Tokom maja meseca, klimatolozi Michael Roderick i Graham Farquhar iz Australijskog
Nacionalnog Univerziteta su došli do podataka koje ukazuju da je "zatamljenje Sunca", globalni fenomen. Njihovo proučavanje uključuje brzinu isparavanja vode sa metalnih ploča postavljenih na zemlju u različitim delovima sveta. To što se Zemlja u zadnje vreme konstantno zagreva bio bi opravdan razlog za brže isparavnje vode sada nego recimo tokom 60-tih godina. Ali osmatranja su pokazala drugačije.

"Isparavanje vode sa metalne ploče u proseku opada" tvrdi Roderick. Mnogi naučnici smatraju da su razlozi aerosol (kao dim na primer) koji čovek proizvodi, čestice
iz vulkanskih erupcija i povećana oblačnost na Zemlji. Male čestice ubačene u atmosferu reflektuju Sunčevu svetlost nazad u svemir. Čestice bi takođe mogle doprineti povećanoj oblačnosti. Iako se globalni efekat zatamnjenja ne može uočiti, agrikulturalni naučnici se brinu da će zatamnjenje imati uticaja na produktivnost biljaka i žitarica. Najmanje dve grupe klimatologa smatraju da bi se zatamnjenje
Sunčeve svetlosti moglo smanjiti pa čak i krenuti suprotnim smerom tokom sledećih godina, mada napominju da će im trebati vremena da prouče trenutne rezultate da bi bili sigurni.

15. NASA SE PROVOZALA NA KOMETI "WILD" (astronomija)
(više o ovoj misiji; više o ovoj misiji; više o kometi Wild 2)

Wild 2 (Snimak Stardust-a)

Većina kometa se nalaze u tamnim udaljenim delovima solarnog sistema, neviljdive su, smrznute, relikvije iz ere formiranja planeta pre 4,6 milijardi godina.

Kada priđu blizu Suncu postaju spektuakularni objekti na nebu. Ali tada su to brzi objekti koji su teški za proučavanje. Zato su naučnici sa velikim uzbuđenjem pratili prolaz Nasine letelice "Stardust" pored komete Wild 2 na samo 250 km udaljenosti. Letelica je načinila najbolje ikada viđene snimke jednog od ovih enigmatičnih objekata.

Snimci iz blizine su otkrili da je 5 km velika grudva od kamena i smrznutog gasa, prekrivena dubokim kraterima i rupama, visokim šiljcima, uzvisinama sa ravnim vrhovima i strmim provalijama.

"Većina ljudi je zamišljala da su komete samo gomile peska i šljunka. Ali ne možete načiniti strme 100-metara visoke litice od peska. Šta god da je površina Wild 2 komete, mora imati neku čvrstinu" kaže Donald Brownilee iz Univerziteta u Washingtonu.

Kapsula koja će se vratiti sa prikupljenim materijalom. Snimak načinjen prilikom testiranja prizemljenja.

Još uzoraka dolazi ka nama. Kada je sonda prošla pored komete, prošla je direktno kroz oblak prašine koji okružuje kometu. I dok je štitnik zaštitio sondu, mali "sakupljač" je zahvatio uzorke oko komete. Ovaj tovar uzoraka bi trebalo da stigne na Zemlju januara 2006. godine, kada po planu treba da se padobranom, isto kao i sonda "Genesis" spusti na površinu Zemlje.

Naučnici se nadaju da će prizemljenje ovog puta biti mnogo mekše nego u slučaju "Genesis" sonde.

16. "QUARK" EKSPERIMENT UKAZUJE NA PRAVAC PRONALAŽENJA NEUHVATLJIVOG "HIGGS BOSON" (fizika)

Eksperimenat u "Fermi National Accelerator Laboratory" u Ilionisu, SAD, je pomogao fizičarima da se približe odgovoru na jedno od njihovih najosnovnijih pitanja: "Zašto materija ima masu?"

Istrazivači "Fermilaba" su proučavali quark "vrh", tešku verziju osnovnih čestica koje
sačinjavaju nukleus atoma. Nove analize su pomerile procenjenu masu quarka "vrh" sa
174 milijardi na 178 milijardi elektron volti (ovde je masa predočena u terminu energije). Tako malo pomeranje može imati uticaja na celu teoriju kako su čestice povezane jedna sa drugom.

"To je kao časovnik, gde svi mali zupčanici moraju da se usklade zajedno" kaže Michael Schmitt, član projekta Fermilaba. Rezultat: fizičari sada imaju bolju ideju gde da traže sve važniji "Higgs boson", za koji se veruje da obdaruje sve čestice sa masom.
Snaga koja vas pritisne na dole kada sednete u stolicu je posledica rada Higgs čestica.

Na osnovu novih informacija, fizičari Fermilaba su izračunali da je "Higgs boson" teži od
očekivanog - najverovatnije oko 117 milijardi elektron volti. Ovaj veći broj može objasniti zašto eksperimenat nije uspeo da ga izoluje. Za nekoliko godina veliki Hadron Colloder na Švajcarsko-Francuskoj granici će postati najveći na svetu akcelerator i samim tim će preuzeti dalje istraživanje. Do tada, Fermilab će i dalje loviti čestice.

| 1 | 2 | 3 | 4 |

nastavak

01.02.2005

vrh