Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Teorija i praksa
 

Sadržaj AM

 
NAUKA
Šta ima novo u nauci danas

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

30.4.2007.


 

Mladi inženjeri sa Univerziteta Tsubuka su napravili ovu veštu šaku koja je u stanju da uči pokrete kao što to radi i šaka malog deteta: gledajući tuđe pokrete i imitirajući straije. Vođena "vision systemom", koji snima 150 frejmova u sekundi, ova šaka može da pridržava i uhvati veoma delikatne predmeta, kao i da sa okolinom razgovara jezikom znakova. Na kraju, ova šaka ima i vrlo osetljivo čulo dodira, tako da je u stanju da piše olovkom ili da koristi japanske štapiće za jelo.

 

***

Dok se mi ovde bavimo gorućim i za nas egzistencijalnim pitanjima, evropski istraživači iz "Solar-Cell Rollout" su uspeli da integrišu tanki film organske solarne ćelije sa fleksibilnom polimerskom baterijom i tako stvore laganu i ultratanku solarnu bateriju za električne uređaje male voltaže, kao što su tzv. "smart cards" ili mobilni telefoni. Ove baterije nije potrebno puniti, jer se one same dopunjavaju svaki put kada se izlože prirodnom ili veštačkom svetlu, što bi zauvek trebalo da nas oslobodi dosadnih i teških punjača. Proizvođači misle da bi ove baterije već sledeće godine mogle da se nađu ugrađene u neke "gadgetse".

*** 

Primećeno je da svaki peti pacijent nakon operacija abdomena, kao što je apendektomija, mora ponovo na operacioni sto, jer rastvorljivi konci koji se koriste, prebrzo postoperativno gube svoju snagu. To je potencijalni izvor problema i za pacijenta i za lekare, pa su zatražili pomoć od naučnika. I dobili su je. Zahvaljujući aktivnosti genetski modifikovanih bakterija, dobijen je polimerski konac koji je savitljiviji i daleko jači od svih postojećih.

To je uspelo kompaniji Tepha, koja se nalazi na Kembridžu, a pomagala im je bakterija E. coli, koju je prepravio profesor biologije sa MIT univerziteta Anthony Sinskey, član direktorskog borda na Tephi. Tako je dobijen prvi komercijalni proizvod koga su stvorile bakterije poboljšane genetskim inženjeringom. Proizvod će uskoro da se pojavi na tržištu.

***

Pametni ljudi sa Robotičkog instituta na Carnegie Mellon University (CMU), u Pittsburghu, stvorili su robota koji je u stanju da se penje po glatkim zidovima i staklu, i to brzinom od 6 santimetra u sekundi. Robot na svojim "nogama" trenutno koristi specijalne elastomerske prijanjalke, ali istraživačka grupa već testira nova ultralepljiva vlakna, kakve koriste i gušteri gekoi, koja su bar 5 puta lepljivija od ovih koje mašina sada koristi, a bar 2 puta od onih koje koriste gekoi.

Mogućnosti primene su raznovrsne, i istraživači veruju da će ovaj tronogi robot uskoro dokazati svoje vanserijske sposobnosti, izjavio je asistent profesor mehaničkog inženjeringa Metin Sitti, koji predvodi istraživanja.

Gekoi (lat. Gekko gecko) mogu da se zalepe za podlogu zahvaljujući vrlo finim dlačicama, koje se nazivaju setae, a koje se nalaze na njegovim stopalima. One se pri krajevima rasčlanjuju na još sitnije dlačice, što gekovim stopalima daje karakterističan oblik špatule. Krajevi tih vlakana imaju neverovatno slabe međumolekulne sile, što stvara veliku lepljivost. Pojedinačno, te sile su skoro zanemarive, ali zbog velikog broja setaea, ta kontaktna sila postaje znatna.

Sittijeva grupa je uspela da stvori materijal koji će da kopira gekova stopala, pa čak i da ga unapredi. Koristeći tehniku mikrofabrikacije, stvoren je materijal sa vlaknima prečnika svega 4 mikrometra, što je 100 puta manje od onih koje koriste drugi roboti.

 ***

Istraživači sa Univerziteta Georgia Tech su uspeli da koristeći ultrasonične talase izazovu vibriranje cink–oksidnih nanožica i tako direktno stvore električnu struju. Koristeći prednost činjenice da su cink–oksidne nanožice piezoelektrične – da mogu mehaničku energiju da pretvore u električnu – i da je pronađen način da se sva ta energija prikuplja, naučnici su napravili krupan korak u izgradnji prvog praktičnog nano–generatora električne struje.

Zhong Lin Wang, profesor sa Georgia Techa koji vodi istraživanja, i njegove kolege, prikazali su prototip generatora dimenzija 2 mm2, koji je davao oko 0,5 nanoampera struje duže od jednog sata.

Očekuje se da će ovi generatori uskoro pokretati različite nanouređaje. Profesor Wang je od nanožica već napravio senzor pritiska, koji može da otkrije ekstremno male pikonjutnovske sile, kao i gasne senzore (vidi "A Nano Pressure Sensor.") Zahvaljujući novim generatorima, ovi uređaji će moći da se koriste i u vodi ili na vetru.

 

 ***

Mala potročnja goriva, redukovana emisija štetnih sastojaka i manje buke – to su važni atributi sledeće generacije mlaznih motora. Na to su bili usredsređeni i inženjeri "General Electrica" kada su dizajnirali novi "GEnx" motor. U njega je ugrađena najnovija tehnologija sagorevanja koja troši oko 15% manje goriva nego trenutno najbolji motori iz te klase. Emisija štetnih sastojaka će u odnosu na normative koji važe do 2008. godine biti redukovana za 94%, a jedinstveni matreijal od koga su napravljeni ventilator i njegova pera dovešće do toga da će novi širokotrupni avioni biti i do 30% tiši od današnjih aviona. Očekuje se da će novi motori početi da se ugrađuju već 2008. godine.

 

 ***

 Energija koja se godišnje potroši pri kočenju jedne 207 tona teške lokomotive bila bi dovoljna za potrebe 160 prosečnih američkih domaćinstava. Nova hibridna tehnologija će moći da svu ovu dinamičku energiju uhvati i sačuva je u akumulatorima za kasniju upotrebu. Cilj je jasan: dovoljno energije za stvaranje dodatnih 2.000 KS, što bi smanjilo količinu potrebnog goriva i umanjilo zagađivanje za makar 10%. Ako se tome doda bolja efikasnost na većim visinama i na velikim usponima, svima je jasno zašto će nove lokomotive biti toliko efikasne.

(30.04.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

Zašto vezbanje deluje?

ŠTA JE TO KVARK

GPS i teorija relativnosti

Intel i IBM - trka se nastavlja

Snaga fotona