| film |
| Dan kad je Zemlja stala |
| The Day the Earth Stood Still |
 |
|
|
The Day the Earth Stood Still |
|
| Režija: | Skot Derikson |
| Uloge: | Kianu Rivs, Dženifer Koneli, Keti Bejts, Džejden Smit |
| Trajanje: | 103 minuta |
Odavno mi je bilo poznato da Kianu Rivs ne ume da glumi (odmah se izvinjavam jer to zaključujem na osnovu onih njegovih filmova koje sam gledao a nisam gledao sve njegove filmove). Ono što on radi sa ukupno 3 do 4 mimike na licu (osmeh, napeta zabrinutost i akciona napetost) je ili akcija ili deklamacija. U ovom filmu on deklamuje. Drži slovo čovečanstvu i zaključuje objektivno kakvi smo.
Prva verzija filma iz 1951. godine, a koju sam imao prilike da gledam, jako mi se dopala. Najbitniji prateći elementi tadašnje naučne fantastike (a tako je uglavnom i danas) su bili tu: vanzemaljac, leteći tanjir (uz standardnu zavijajuću zvučnu pratnju koja je pratila njegovo spuštanje na tlo), vanzemaljski robot koji ima nekoliko specifičnih sposobnosti, naučnik ili grupa naučnika koji se trude da razumeju problem i fobično stanovništvo koje se plaši nepoznatog.
Dobar deo filmskih elemenata iz prve verzije je očuvan u novoj verziji filma. Duh filma je prilagođen današnjici: ekološki problemi, odnos ljudi jedni prema drugima i prema nepoznatom, naučnik kao reprezentativni predstavnik civilizacije i neki novi elementi nauke su implementirani u film. Letećeg tanjira doduše nema..tu je sad sfera – neobična, neprozirna i preteća.
Glavna ženski lik u filmu je astrobiolog (jedna od stvari kojom
se i ja lično bavim, mada mi nedostaju neka znanja iz biologije) i
na početku filma zahteva od svojih studenata da urade projekat o
mogućnosti života nekih ekstremofila sa Zemlje na Jupiterovom
satelitu Kalistu
.
Drugi interesantan momenat se dešava tokom komunikacije između
vanzemaljca i naučnika dok se nadmeću u ispisivanju formula iz
teorije gravitacije (koliko se to moglo uopšte primetiti u tih
nekoliko sekundi a i nisam siguran u to ...trebalo bi proveriti,
možda su to obične žvrljotine) i u trenutku kad Kianu (u filmu se
zove Klaatu) poentira završnom formulom naučnik (a koga igra Džon
Kliz) kaže: „Ma nije moguće.“ ili tako nešto.
Sve se to odvija uz muziku Johana Sebastijana Baha koja tera Klaatua
da izgovori „Ovo je predivno.“...ma nemoj mi reći...dotičnom
gospodinu se dopada Bah.
Ono što obara vrednost filma je njegova neujednačena dinamika,
kvalitet i nekoliko nepotrebnih i praznih scena propraćenih plačom,
grljenjima i suvišnom patetikom, a u tu je i par gafova...i to
ozbiljnih. Da ne znam da je u pitanju Holivud zabrinuo bih se. U
jednoj od scena koja treba da prikaže paniku stanovništva Zemlje
usled zabrinutosti o sudbini koja ih čeka prikazuju se kadrovi iz
raznih delova sveta..verovatno već nagađate da ima kadrova i iz naše
zemlje...preciznije iz Beograda i da budem još precizniji reč je o
događajima od 5.10.2000. godine. Vidi se Savezna skupština kako pod
naletom naroda biva „napadnuta“ i zapaljena. Smeh se u tim trenucima
zaorio dvoranom a i moji prijatelji sa kojima sam bio nisu ćutali...
a ni ja.
Ipak da ne budem toliko surov. Neka upozorenja su veoma lepo prikazana. Karakter dečaka koji je i jedan od glavnih likova u filmu, a koji predstavlja reper i zalog naše budućnosti, u filmu je veoma agresivan i on smatra da se vanzemaljac treba ubiti. Tek pred kraj filma on doživljava moralnu katarzu međutim ono što jeste činjenica je da zanemarivanje dece jasno može dovesti do njihove moralne i svake druge degradacije..a to je, po svemu sudeći, put kojim čovečanstvo ide. Tu ni Bah ni nauka (čista i moralna) nisu dovoljne.
A mislili ste da je Klaatu jedini vanzemaljac koji se pojavljuje..grešite...ONI ništa ne prepuštaju slučaju. Još pre mnogo godina su poslali drugog vanzemaljca koji predstavlja svojevrsnog analitičara čovečanstva i koji ima zadatak da glavnom junaku podnese izveštaj o nama. Taj deo filma i taj dijalog su odlično odrađeni i to je jedan od boljih delova filma (tu spadaju i zaista odlično odrađeni specijalni efekti).
Kako god..105 minuta brzo prođe. Neću se pridružiti gomilama koja će film potpuno popljuvati..na kraju krajeva nije lako napraviti dobar sf film danas (mogu se nabrojati na prste jedne ruke dobri sf filmovi u zadnjih desetak godina), mada je izbor Kianu Rivsa dobar....deklamacija je jedino što se od vanzemaljca traži u ovom filmu (uz izraze divljenja našoj klasičnoj muzici i naučnoj pameti). Ostaje da se odlučite da li dobri delovi filma mogu da izvuku ceo film ili ne. U svakom slučaju pogledajte film.
